Срђан Граовац: „Убиство кнеза Михаила Обреновића – атентат који је променио судбину Србије“

Поделите:

Tрибина „Убиство кнеза Михаила Обреновића – атентат који је променио судбину Србије“, одржана је у петак 20. септембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.

Политичка убиства, рекао је аутор на почетку предавања,  резултирају тиме да се најчешће пронађе извршилац, али је веома тешко утврдити позадину тих злочина. Они који су повлачили конце, водили главну реч, најчешће остану скривени.

Ретко се дешавало да неко из личних разлога ликвидира неког државника. Онај који извршава атентат, он не убија само ту личност него и његову политику. Самим тим је теже расветлити позадину таквих догађаја. Један од таквих, до краја неразјашњених догађаја, био је и атентат на српског кнеза Михаила Обреновића.

У недељу, 29. маја 1868. око пет по подне, кнез Михаило кренуо је кочијама да се превезе до Кошутњака. Са њим је био његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Константиновић, његова сестра од стрица, и Катарина, Анкина ћерка са којом је кнез желео да се ожени после планираног развода од законите супруге, мађарске грофице Јулије Хуњади.

У парку на Кошутњаку појавили су се Павле и Коста Радовановић у свечаним црним оделима, са цилиндрима на главама и упереним пиштољима у правцу кнежеве кочије. Први се пред кочијом нашао Коста.

Кнез Михаило убијен је са три хица, а такође је смртно страдала и Анка Константиновић, која је својим телом покушала да га заштити од пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња. Томанија Обреновић није била озлеђена, а лакше рањена Катарина дозивала је помоћ и придржавала мртвог кнеза.

Браћа Радовановић почели су да беже низ Кошутњак према Топчидеру, где су их чекали остали завереници. Ту их је спазила једна војна патрола и ухапсила их. Сви завереници су изведени на саслушање истог дана. Пресуда је била — смрт стрељањем. Међу оптуженима су били и Ненадовићи, родбински повезани са Карађорђевићима и Павлом Радовановићем.

У земљи је почела борба за политичку моћ. Један од кључних учесника у тој борби био је министар војске Миливоје Петровић Блазнавац. Он се најбрже снашао у новој ситуацији: понудио је Томанији заштиту породице Обреновић и предложио њеног унука Милана Обреновића за кнеза. Затражио је и руку Томанијине унуке Катарине Константиновић. Томанија је прихватила предлоге, и Блазнавац је постао најзначајнија личност у Србији.

Суђење атентаторима није потпуно расветлило смрт кнеза Михаила. Његова смрт променила је ток историје, а самим тим и судбину Србије у наредним деценијама, па и столећима.

КЦНС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here