Srebrenica – perfidne laži i istina

Podelite:

Nije objavljeno ratno stanje, ali Srbija i srpski narod su proteklih dvadeset sedam godina u ratu.

To nije klasičan rat. Reč je o medijskom ratu, izvrtanju istine i satanizaciji jednog starog evropskog naroda – Srba.

Slučaj Srebrenica je jedan od vidova propagandne i beskrupolozne borbe protiv pravde i istine. Namera da se područiju mezarje Potočara (inače rodnog mesta zloglasnog ratnog gospodara Srebrenice, Nasera Orića, koji je počašćen za svoja zverstva i zlodela sramnom presudom kvazi suda u Hagu), dodeli poseban status i time izdvoji iz Republike Srpske, je još jedan u nizu napada na Srpstvo i dostojanstvo srpskog naroda.Očigledno da im nije dovoljno što su preko Goražda doprli skoro do tromeđe Crne Gore, Republike Srpske i Srbije,i time povezali zelenu-islamsku transverzalu Bosna i Hercegovina-„Sandžak“-Kosovo i Metohija, inače, put šverca droge i terorizma.Srebrenica je mesto koje je geografski bliže Valjevu i Užicu nego Tuzli i Zenici. Gradovima iz kojih su u proteklim devedesetim, islamski fundamentalisti i fanatici, među kojima je bilo i mudžahedina, harali i uništavali sve što je srpsko i hrišćansko. Setimo se samo jedinica : ANSRA, odred mučenika, Kataeb al munimin i El Mudžahedin. Formacija koje nisu bile sastavljene od nebosanskog (slovenskog) ljudstva, već od arapa, sudanaca, svetih ratnika džihada iz Pakistana, Avganistana, Saudiske Arabije. Iza kojih je ostajao samo užas, pepeo i smrt.U Srebreničkom kraju srpska naselja : Banjevići, Vitkovići, Bačići, Opavdići, Šiljkovići, Magašići, Sikirići, Stankovići, Ratkovići, Boljevići, Krnjići, Radoševići, Milići, Čićevci, Kravica, Bratunac, Skelani, Žabakovica i mnoga druga mesta srpska koja su razorena i popaljena uz pokliče : „ALAH EKBER !“

Nastavak toga je psihološki pritisak koji se stvara globalnim obmanama i kapitalnim dezinformacijama zapadnih medija, koji hladnokrvno uzimaju što im je potrebno makar to bilo i netačno. Vođeni glađu za novim vestima koje će da prekinu sve druge i da što više posrame hrabri i časni srpski narod. Sve gnusne neistine se ogledaju u optužnici Ričarda DŽ. Goldstona tužioca međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, podignutoj davne 1995, četrnaestog novembra,Optužnica u 20 tačaka optužuje vojni i politički vrh Republike Srpske za genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona ili običaja rata.Planetarna laž se kroji perfidnom modifikacijom termina i igranjem rečima „genocid“ i „etničko čišćenje“. Haški lažni tribunal je 21.jula 1995. otvorio istragu o Srebrenici, a sudija tog kazamata egipćanin Fuad Rijad je svojom izjavom od 3.jula 1996. iskazao nepristrasnost u postupku osuđujući unapred za sve Srbe, Bratunac, Potočari, Kravice, Nova Kasaba, Cerska, Konjević Polje, Karakaj i Pilice, pored mnogih drugih tragična mesta stradanja u proteklom ratu. S tim što se nad njima vrši novi zločin, politizujući ih. Planetarne obmane i globalne laži zapada o Srbima, i namernim dezinformisanjem kako svetske, tako i domaće javnosti o dešavanjima u Srebrenici su samo uvod u stvaranje veštačkog spomen obeležja muslimanima, pošto „genocidni“ Srbi već imaju više spomenika istinitog stradanja, gde su se zbili pravi gnusni zločini muslimana nad Srbima – Kozara i ustaša nad Srbima – Jasenovac.

Samo postojanje masovnih grobnica objašnjeno je higijenskim razlozima, s obzirom da su u njih sahranjeni vojnici pali u borbama. Time je forsiranje priče o „genocidu“ samo deo kampanje koja se vodi protiv nas Srba, sa ciljem nametanja osećanja krivice celom srpskom narodu, što dalje vodi rušenju nacionalnog duha i daljeg poniranja u duhovnom i moralnom smislu. Kako bi oni (zapad) mogli nesmetano da nastave ono što nisu mogli vojno da učine, a to je ukidanje Republike Srpske i otimanje Kosova i Metohije iz sastava Srbije.

Suprotnost tome su plakati podrške srpskom generalu Ratku Mladiću koji se često sreću po Srbiji, kao i slobodna priča o istini, koja se sve više čuje. A to je da su od 5.jula do 11.jula 1995. u Srebrenici trajale borbe za oslobođenje, a ne vršeni nekakvi planski zločini. Pojedinačnih je verovatno bilo zločina, jer su snage Nasera Orića do oslobođenja tog kraja poklali i pobili preko 3000 Srba u toj okolini,i to na najveće pravoslavne praznike. Ti ispadi iz osvete, srpskih vojnika su za osudu, ali je sramno i nečasno licitiranje broja poginulih muslimana koji se kreće od 2 do 9 hiljada, dok je ekshumiranih znatno manje, kao i zlonamerno pokopavanje muslimana iz drugih krajeva na srebreničkom groblju, kako bi što više podigli broj sahranjenih, čak i onih koji su umrli prirodnom smrću.

Nisu Srbi zločinački narod. Ooslobođena je bila Srebrenica i u 1. srpskom ustanku, pa nije bilo sistematskih likvidacija, ni tu ni drugde. Ali je zato od strane Austro-Ugarske i Vatikana bilo planskog naseljavanje muhamedanaca uz Drinu. Upravo kako bi bili brana i otežali ujedinjenje Srba s‘obe strane Drine. Danas isti ti centri moći pokušavaju da rascepe i podele srpski narod pravosnažnim presudama svojih ad hok tribunala. Iako složenost međuljudskih odnosa tog regiona kraj Drine je uočljiva i u Andrićevom delu „Na Drini Ćuprija“, dok je srpski pogled na to pitanje iskazan još u Načertaniju – programu spoljne i nacionalne politike Srbije na koncu 1844.godine u delu o:“politici Srbije u smotreniju Bosne, Ercegovine, Crne Gore i Sjeverne Albanije“, a sve u duhu narodnog mira i zajedničkog života Srba i muslimana. Upravo to zajedništvo žele da naruše zapadni političari,preko svojih marioneta, koji od jednog parastosa prave cirkusi medijski spektakl, a drugi parastos dva dana kasnije bi najradije zabranili, s obzirom da na medijsku blokadu i mrak drugog parastosa ulažu više nego kad od prvog prave medijsku senzaciju.

Zato je ovo borba za pravdu i istinu. Da neko čuje ispovest i srpskih majki iz Srebrenice. Uverio sam se lično,da je moguć normalan život Srba i muslimana, kao i u drugim krajevima srpskih zemalja gde žive zajedno Srbi i njihove nesrpske komšije, sve dok im zapadni moćnici ne ubace seme razdora i nesloge i pocepaju kućni mir po etničkim ili verskim šavovima.

Nacionalist

Podelite:

2 Komentari

  1. Sačuvaj nas Bože i od naših nestručnih, nekvalifikovani novinara! Mi, (recimo) Srbi, znamo koja je muslimanska politika (zašto se pravimo da neznamo) to je genocid srbskog življa na prostoru Bosne i Hercegovine, pa zatim dalje! Kako to da Srbi (sada) žele “suživot” ako on nije moguć!? Samo, stradanje u Srebrenici nije NI U KOM SLUČAJU genocid! (Inače drugačije bi on izgledao) Genocid nije streljanje muškaraca sposobnih za vojsku! Bez svake sumnje da je tu bilo i nevinih žrtava, što je po svim civilizaciskim (civilizovanim) normama ratnog prava – zločin, ali ne genocid. Genocid je politička floskula koja je potrebna međunarodnoj zaveri koja je sve to i namestila, kao i prekomereni broj (navodnih) “žrtava”!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here