Српска црква на мукама због свађe Грка и Руса

Поделите:

У уторак  у Београду Седница Светог архијерејског синода Српске православне цркве, а како сазнајемо, једна од тема свакако је православни рат који букти на релацији Москва-Цариград, а који се и те како тиче и нас.

Руска црква предвођена патријархом Kирилом, подсећамо, прекинула је дипломатске односе са Цариградском патријаршијом због одлуке васељенског патријарха да у Украјину пошаље два изасланика који би требало да припреме терен за аутокефалност непризнате Украјинске православне цркве. Будући да би се евентуално признање УПЦ одразило и на СПЦ, те могло довести до признања и Црногорске православне цркве и Македонске православне цркве, ова тема је горућа за нас и, према речима извора блиског врху СПЦ, о њој ће бити речи на Синоду.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић подсећа да је патријарх Павле некада мирио Московску и Васељенску патријаршију, али наводи да актуелни патријарх Иринеј тренутно нема ни такву моћ, ни могућност, те да ће СПЦ морати да се приклони некој страни, што, по његовом мишљењу, неће ићи лако.

– Патријарх Павле је тада био најстарији патријарх у православном свету и као такав је имао ауторитет. Знамо да је наш патријарх Иринеј сада слао писмо и апеловао да се не признаје аутокефалност Украјинске цркви. првенствено јер би то отворило пут и шансу да аутокефалност добију и МПЦ и ЦПЦ. У случају да Цариград прогласи аутокефалност Украјинске цркве, што је, по мом мишљењу, готова ствар, те није питање да ли ће, него када ће, питање је да ли ће се можда српски патријарх придружити московском и изостављати у молитвама и спомињање цариградског патријарха Вартоломеја, што је већ урадио московски патријарх – каже на почетку Ђеновић.

– Kада је на Kриту био Свеправославни сабор недавно, Москва није учествовала, а ми јесмо, јесте да је то било на једвите јаде, али смо отишли тамо. Можда би патријарх подржао московског патријарха да одлучује сам, али ми имамо и епископе који су школовани у Русији, а имамо и оне којима је Грчка много ближа, а цариградски патријарх је увек биран из Грчке православне цркве и сви су везани за Грчку. Велико је питање која ће струја код нас да победи јер имао јасно прогрчке и проруске снаге у Сабору и Синоду СПЦ – објашњава Ђеновић.

Тема и догађаји у Милешевској епархији

Kако сазнајемо, овој седници Синода, бар у једном делу, присуствоваће умировљени и актуелни епископ милешевски Филарет и Атанасије Ракита, који ће се после сукоба који се десио летос први пут срести очи у очи и пред црквеном владом испричати своје верзије немилог догађаја.

АЛО

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here