Srpska tragedija u jednoj sudbini

Podelite:

Memoari majora Aleksandra Miloševića: Životna odiseja jugoslovenskog kraljevskog oficira, ustanika i učesnika građanskog rata, odmetnika i razočaranog emigranta

MALO je knjiga koje zaslužuju svoj naslov kao što je slučaj sa “Srpskom pričom”, odisejom majora Aleksandra Miloševića, oficirom Kraljevine Jugoslavije i Jugoslovenske vojske u otadžbini, ustanikom i učesnikom građanskog rata, odmetnikom od pobedničke vlasti i na kraju, razočaranim emigrantom.

Istoričar Nemanja Dević je priredio Miloševićeve memoarske ratne zapise i dopunio ih istraživanjima o njegovom burnom životu koji se okončao u Kanadi 2009. stvarajući minuciozan “krajolik” za portret koji nadilazi ličnu sudbinu, postajući metafora srpskih borbi, zabluda, stradanja i lutanja.

Aleksandar Milošević je ponikao u patrijarhalnoj šumadijskoj porodici gde su država, ratnička tradicija i čast bile neprikosnovene vrednosti. Iako je svoju jedinicu uspešno vodio u kratkom Aprilskom ratu 1941. i nije priznao kapitulaciju, otac ga je na kućnom pragu dočekao prekorom.

– Solunac, ratnik svih ratova za oslobođenje i ujedinjenje odmeri me dobro, a pogled je govorio više no njegove reči. “Sramota, za tri dana upropastiste ono što smo mi sa toliko muka stradanja i žrtvi stvorili. Tebi nije mesto ovde” – sećao se Milošević očevih reči.

Odmah se pridružio oficirima okupljenim na Ravnoj gori i počeo da priprema ustanak u svom Lepeničkom okrugu. Komunisti mu se nisu dopadali, ali je vojnički disciplinovano prihvatio dogovor Mihailovića i Broza o zajedničkoj borbi partizana i ravnogoraca protiv okupatora i kolaboranata, kojima su smatrani nedićevci, ljotićevci, Pećančevi “legalni” četnici i slični. Međutim, vođstvu KPJ nije se dopadalo što Milošević svojom harizmom privlači sve više naroda ravnogorcima. Prilikom ustaničkok mitinga, okružio ga je odred “saveznika” i s uperenim oružjem uhapsio s još nekoliko oficira. Njihove borce su razoružali, skidajući im bolje komade odeće i obuće. Usledile su likvidacije neistomišljenika i odmazde, čime je počeo građanski rat u Šumadiji, u kome Milošević nepristrasno beleži zločine i komunista i ravnogoraca. Profesionalni vojnik strogo razdvaja četnički, gerilski način ratovanja od ravnogorske ideje, od koje idealistički očekuje nacionalnu revoluciju i pravednije društvo.

Kao poručnik u Prizrenu

Milošević se od 1943. teško razočarava u zapadne saveznike, shvatajući da su za njih Srbi samo topovsko meso. Prisustvuje sceni kad Mihailovićev štab s engleskim oficirom za vezu Hadsonom sluša Radio London koji emituje njegove lažne vesti u kojima ne pominje borbe ravnogoraca s Nemcima. Hadson kaže da samo izvršava naređenja “svoje imperije”. Američki vojni emisari, čije su pilote četnici upravo spasavali po cenu života, ćute ne želeći da zbog istine kvare odnose s Britancima. Milošević tad beleži bizarne scene, kad partizani čikaju četnike: “Englezi su sad naši prijatelji”, a to naivno uverenje trajalo je i u SFRJ sve do građanskih ratova devedesetih. Stari major-emigrant tad zemljake u otadžbini upozorava da se čuvaju “saveznika” koji se vode isključivo principom “ko ima silu ima i pravo”.


– Sile sveta neće dozvoliti okupljanje Srba u jednu svoju državu jer su oni na tom prostoru prethodnica Slovena i pravoslavlja. Najveća je nesreća za nas Srbe što se Sovjetski Savez raspao, pa Amerika nema protivteže. Strašna igra sudbine da zakukamo za komunistima u ovoj situaciji – zapisao je početkom devedesetih nepokolebljivi antikomunista Milošević.

Milošević (u sredini) u Pranjanima , na fotografiji koju je snimio Ivan Popov, brat čuvenog Duška Popova

BOSANSKA GOLGOTA

MILOŠEVIĆ je jedini ravnogorski visoki oficir koji je detaljno opisao bosansku golgotu, kako je nazivao poslednji čin građanskog rata u ledenim gudurama. Demoralisani, bez saveznika, gladni, slabo opremljeni i naoružani ravnogorci su nemilosrdno tučeni s tla i iz vazduha, iz engleskih aviona. Hiljade ljudi iz Srbije, najviše tek mobilisani mladići, nemilosrdno je pobijeno, iako im je bila obećana milost ako se predaju.

novosti

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here