ШТА ЈЕ СА ЉУДСKОШЋУ? Хладни закон је ступио на снагу 2011. године. ТАД СУ ПОЧЕЛИ ДА ХАРАЈУ ИЗВРШИТЕЉИ

Поделите:

Данас су, по ко зна који пут у последњих неколико месеци, на врата неколико породица у Србији закуцали извршитељи

Десети у месецу децембру обележава се као Међународни дан људских права. У Србији је он од раног јутра започео са неколико исељења, на неколико локација.

На Међународни дан људских права неколико породица страховало је за кров над главом, за сигурност, за безбедност, за дом, за чланове породице. Нису ли тиме угрожена њихова људска права? Ако узмемо у обзир и то да им помоћ није понуђена?!

Право на поштовање приватног и породичног живота, дома и комуницирање, право на социјалну сигурност и социјалну помоћ, у случајевима попут материнства, болести, несрећа при раду, зависности или старости те у случају губитка посла, право на здравствену заштиту, или право сваког становника на кориштење права из социјалне сигурности и социјалних повластица итд. Данас је време да на њих подсетимо! Али и на све оне породице чија људска права нису испуњена због суровости, усуђујем се рећи, хладних закона.

Агонија кроз коју пролази породица пензионисаног пуковника Гојка Лаловића не престаје. Данас су, по ко зна који пут у последњих неколико месеци, на њихова врата закуцали извршитељи, и то ненајављено.

Породица Селадин, такође, је остала без свог дома. Њих су извршитељи избацили на улицу, а на адреси Дунавски кеј 30, више нема њихове породичне куће. При исељењу ове вишечлане породице, писуствовале су три полицијске бригаде. Након насилног упада у кућу, Селадини нису могли ни да узму своје највредније ствари, а исте су им биле избачене кроз прозор. Једина препрека рушењу била је болесна сестра, Сузана Алија, која је тада боловала од рака панкреаса. Сама, без људи који су јој познати, непокретно је лежала у свом кревету док су јој рушили кућу. Полиција и извршитељи нису никоме дозволили ни чашу воде да јој пружи. Иако је хитна помоћ рекла да болесна жена мора да мирује и да је строго забрањено померати је било где, Сузана је ипак изведена из куће и пребачена у болницу. Од претрпљеног стреса и узнапредовале болести, на жалост, Сузана је преминула.

Слободанка Нинић исељена је из стана у септембру месецу који је са мужем купила у центру Новог Сада, у Улици Модене 1. Приликом овог присилног исељења реаговали су полиција, ватрогасци, али и Хитна помоћ, која је жену изнела из стана и превезла у Ургентни центар, где јој је установљена повреда руке.

Kако хладни Закон спутава остварење људских права?

Иако су Закони ту како би регулисали остварење наших људских права, али и оцртавали наше обавезе према држави, дешава се да њихова рационалност бива оповргнута животом. Иако су као мртво слово на папиру Закони често “у праву”, у животу њихова правичност уме да буде болна. А тек онда када су злоупотребљени настане једна посве потресна и катаклизматична прича, као и ова са исељењима.

Од 1. јануара на снагу би требао да ступи нови Закон о извршењу, који поред свега од пре, подразумева и високе казне за грађане који солидарно бране породице од насилних исељења, а онима који бивају исељени наплаћиваће се трошкови избацивања на улицу.

Приватни извршитељи су уведени на основу Закона о извршењу и обезбеђењу који је усвојен 5. маја 2011. године.

Усвајањем овог закона 2011. уведене су новине у самом току извршног поступка, највећи новитет било је увођење до тада непознате професије у српском праву – професије извршитеља.

Усвајање овог и оваквог закона везује се и са тадашњом влашћу Демократске странке, која је имала лош резултат на изборима, па се са применом горе поменутог закона пожурило. То је омогућило запошљавање кадрова демократа.

Након три године практичне примене овог закона уочени су бројни недостаци, па је потом усвојен нови допуњен Закон 18.12.2015. године, а са применом се почело 01.07.2016. године.

Закон из 2011. године садржао је принцип паралелизма надлежности суда и извршитеља, док закон из 2016. уводи разлика између надлежности за доношење одлуке којом се покреће извршни поступак и надлежности за предузимање радњи којима се спроводи извршење.

За доношење одлуке којом се покреће извршни поступак увек је надлежан суд изузев у случају потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности. Значајне промене настале су код уређења надлежности у спровођењу извршења.

Наиме, у овој фази извршног поступка значајно је смањена надлежност суда, па ће тако судски извршитељи бити надлежни само за извршење заједничке продаје покретних и непокретних ствари, ради извршења обавезе које се не састоје у новчаном давању и извршење одлука у вези са породичним односима и враћање запосленог на рад.

У свим осталим случајевима надлежни су извршитељи.

Законом из 2011. извршитељи су сматрани за врсту пуномоћника извршног повериоца, те да треба само да воде рачуна о интересима повериоца који их је ангажовао. Но, своја овлашћења извршитељи не изводе од поверилаца већ директно из закона. Тиме је надлежност извршитеља успостављена у јавном, а не у приватном интересу. Спекулисало се и како је Законом из 2016. године уведена јача контрола рада извршитеља.

Након 2016. године Закон је прошао кроз још неколико промена.

Без обзира на то, извршитељи и даље најчешће продају некретнине дужника ради намирења потражње, иако би требало да је то крајња мера која ступа на сангу тек када се исцрпе све друге опције. С обзиром да је честа пракса да одузетој некретнини вредност може да буде драматично умањена приликом јавне продаје, а тако се наноси штета извршном дужнику, уведена је промена у стари Закон по коме имовина дужника више неће моћи да се продаје драстично испод цене већ на лицитацијама и то путем интернета.

Члан 56 Закона о извршењу и обезбеђењу каже: “Јавни извршитељ је дужан да приликом избора средства и предмета извршења ради намирења новчаног потраживања води рачуна о сразмери између висине обавезе извршног дужника и средстава и вредности предмета извршења”.

Наиме, извршитељи раде по принципу да продаја некретнина функционише тако што се процени тржишна вредност, након чега се оглашава прва продаја лицитацијом. Обично та прва продаја креће од 60 одсто утврђене цене и обично се на тим лицитацијама нико не појави, јер све раде у договору са извршитељима, а онда се оглашава друга продаја на којој лицитација креће од 30 одсто утврђене цене.

Тада се непокретност купује за драстично мању цену. На пример стан од 80.000 евра прода се за 30.000 или 40.000 евра. Али, то је изменама регулисано.

Иако је у 2018. години било оних који су се залагали за укидање професије приватних извршитеља, то се није десило, али је Закон поново претрпео извесне промене. А тако нов и модификован требао би да ступи на снагу 1. јануара 2020. године, управо због мањкавости истог у практичној употреби. Он би требало да осигура “заштиту слабијих слојева становништва”.

Измењено је и правило о томе ко не може бити купац у поступку извршења, тако што су јавни извршитељи, њихови заменици и помоћници, као и друга лица запослена код јавног извршитеља у потпуности изузета од ове могућности, без обзира да ли поступају у конкретном предмету или не.

Подсећање на то шта су и када утврђена људска права

Међународни дан људских права обележава се од 1950. године, када га је и званично прогласила Генерална скупштина Уједињених нација. Симболично је одабран како би подсећа на датум када је потписана Универзална декларација о људским правима 1948. године.

Основна и главна намена ове декларације јесте у томе да послужи као инструмент заштите људских права. Њоме је по први пут прокламован заједнички стандард људских права које треба да постигну сви народи света.

Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус.

У Повељи их је укупно 49, а нека од њих су право на људско достојанство, живот, слободу, оснивање породице, право на рад, здравствену заштиту, социјалну сигурност. Затим су су и забране мучења, ропства, терања деце на рад.

Kршење људских права је злостављање људи у виду повреде било ког фундаменталног људског права. Овај термин се користи када се крше национално или међународно право.

Одређени број људи сматра да су кршења људских права чешћа у диктаторским и теократским режимима него у демократијама због тога што слобода штампе и говора омогућиле да се открије кршење људских права од стране државе или појединаца. Али и поред тога, људска права се крше и у демократским режимима.

 

Еспресо

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here