Шта се крије у депоима Теслиног музеја

Поделите:

Да ли сте знали да се у Крунској улици у Београду, у вили на броју 51 налази један њујоршки кревет?

И то не обичан, већ кревет из собе 3327 хотела Њујоркер, у којој је Никола Тесла провео десет последњих година живота.

Хоће ли заоставштина Николе Тесле, која се од 1952. налази у Генчићевој вили на Врачару добити нову адресу – зграду некадашње главне железничке станице у Београду – за сада су само медијска нагађања.

Да би то могло да се догоди, за Новости је најавио директор Дирекције за имовину Јован Воркапић.

У музеју за ББЦ на српском кажу да нема званичне одлуке да је донета одлука о пресељењу музеја.

ББЦ на српском је информацију покушао да потврди у Дирекцији, али одговор није стигао.

Потпис испод видеа,Удружење Адлигат купило је два писма у којима о Пупину Никола Тесла пише Радоју Јанковићу.

Уколико нагађања постану стварност – у музеју на новој адреси могли би да буду изложени још неки научни радови, али и лични предмети и документа славног научника – пошто би за поставку могло да буде више простора него тренутно.

Један део Теслине заоставштине изложен је у музеју који годишње посети око 170.000 људи, али је већи део предмета који су остали за научником – у депоима музеја.

Теслине ствари пренете су из Њујорка почетком 1950-их за Београд, а у музеју на садашњој адреси налазе се од 1952.

Теслине ствари имају његове иницијале
Потпис испод фотографије,Све Теслине ствари обележене су иницијалима

Шта се све налази у депоима Музеја Николе Тесле?

На полицама у подруму Генчићеве виле је и фрижидер из Теслине хотелске собе, али и обиље докумената, Теслиних личних ствари и гардеробе.

„Чувамо и Теслине свилене кошуље, одела, 75 кравата, више од 40 пари рукавица”, каже за BBC на српском кустоскиња Ивана Зорић.

депо
Потпис испод фотографије,Све што није изложено, налази се у овим плавим сандуцима

Музејски предмети се конзервирају и с времена на време их стручни тим кустоса и конзерватора прегледа и води рачуна да услови у којима се чувају буду адекватни. У музејској лабораторији обављају се одговарајући третмани на папирној грађи.

У музеју се чува више од 160.000 оригиналних докумената, 2.000 књига и часописа, као и више од 1.200 историјско-техничких експоната и 1.500 фотографија и стаклених фотоплоча, те више од хиљаду планова и цртежа.

„Имамо велику збирку Теслиних предмета – почев од прибора за бријање, наочара, преко сандука у којима је допремљена Теслина заоставштина, па до крупних предмета – попут фрижидера и кревета који су се налазили у његовој хотелској соби.

„Осим личних предмета, у музеју се чува мала збирка уметничких предмета из Теслине заоставштине, предмети из Меморијалне збирке, као и технички предмети из области којима се бавио током живота.”

Због величине излагачког простора у музеју, посетиоци могу да виде мали део предмета које је Тесла користио и на којима је радио.

Зорић каже да, и да је простор већи, не би били изложени сви предмети из Теслине заоставштине.

„Предмета је много, па је тешко све приказати. Људи воле да слику о неком стекну и на основу његових личних предмета. Зато смо изложили једно Теслино одело, шешир, ципеле, неки од предмета из његових лабораторија, као и прибор за писање.

„Изложено је неколико пари рукавица – како би се видело да Тесла није носио само беле, како се мисли”, каже Зорић.

експонати у музеју
Потпис испод фотографије,Тесла није носио само беле рукавице

Копије предмета

На музејској поставци изложени су оригинали његових предмета, али и веродостојне копије докумената.

„Пракса већине музеја је да не излажу оригинале докумената. Захваљујући стручњацима за конзервацију, направили смо верне копије”, наводи Зорић.

„Копије су изложене код нас, а и шаљемо их на путујуће изложбе по свету”, додаје Зорић.

Осим докумената, у музеју су изложене и реплике радних модела, направљене на основу оригинала.

теслина библиотека
Потпис испод фотографије,У музеју је и велика Теслина библиотека

„С обзиром на то да је Теслин музеј био први технички музеј у Југославији када је основан, озбиљан тим научника радио је на томе да осмисли поставку, како би се направиле реплике изума”.

„Рађене су на основу оригиналних цртежа и фотографија Теслиних патентних пријава и скица које постоје у оквиру његове заоставштине.”

Због специфичне технике и времена када су настали, било би и ризично користити оригинале као радне моделе, јер би дошло до оштећења услед дуготрајног коришћења.

Оригинали докумената и радни модели чувају се у депоима, у строго контролисаним условима.

„Предмете чувамо у стабилним микро климатским условима, да нема много осцилација у температури и влажности ваздуха. Битно је пре свега да депои буду безбедни и суви – заштићени од могућности поплаве, пожара, било каквих загађења.

Сва оригинална гардероба и лични Теслини предмети носе његове иницијале.

Како се чува Теслина заоставштина?

Како би била безбедна, цела Теслина архивска грађа чува се у металним, противпожарним ормарима, а предмети су спаковани у безкиселинске папире и картоне.

Сви предмети мањих димензија спаковани су у кутије и омоте направљене од одговарајућих материјала.

депо
Потпис испод фотографије,Део Теслиних ствари је у депоу

Ситнији предмети спаковани су у противпожарне ормане, а крупнији – попут ковџега, фрижидера, кревета – смештени су на полице у депоима.

Сва заоставштина Николе Тесле стигла је 1951. године у Београд из Њујорка у дрвеним ковчезима, коферима, металним сандуцима и бачвама. То је данас у архиви музеја, а сваки предмет има инвентарски број и води се као културно добро.

У Београд је на јесен 1951. године стигло укупно 60 пакета с Теслиним стварима.

Потпис испод видеа,У београдском музеју књиге изложено је више од милион експоната.

После смрти Николе Тесле јануара 1943. године сва његова заоставштина је одлуком америчких власти припала његовом сестрићу Сави Косановићу. Сава је у то време био члан Владе Краљевине Југославије у избеглиштву у Њујорку.

Целокупна имовина Николе Тесле је после његове смрти из хотела Њујоркер, пренета у Магацине и складишта Менхетна, у коме је Тесла држао неке од ствари за живота.

Предмети су стигли у њима. Били су смештени у складишту које је Тесла користио у Њујорку и када је Сава Косановић, његов сестрић и наследник, преносио заоставштину.

Зграда музеја
Потпис испод фотографије,Хоће ли Музеј Николе Тесле остати на истој адреси?

У зграду у којој се данас налазе, пренети су 1952. године, када је основан и музеј, решењем које је потписао председник Југославије Јосип Броз Тито.

Отворен је за посетиоце три године касније – 20. октобра 1955. и уједно је био први технички музеј у Југославији.

Архива Николе Тесле, која се налази у музеју, уписана је у Унескорегистар светске културне баштине октобра 2003.

Осим класичне архиве, постоји и дигитална у којој се налазе сва Теслина документа.

„Један од начина заштите добара је дитигализација. Оно што је најинтересантније људима који се баве Теслиним научним радом, су његове белешке, прорачуни, планови и цртежи, лабораторијске белешке – и све то је сада доступно у дигиталној форми”, каже Зорић.

Депои са архивом су закључани, али се дигиталној верзији може приступити ако контактирате запослене у музеју.

Теслин фрак
Потпис испод фотографије,У депоу музеја налазе се многи одевни комади
Presentational grey line

Генчићева вила

На углу Крунсек улице и Проте Матеје 1929. године сазидана је раскошна вила, високих плафона и архитектуре у духу неоренесансе и неокласицизма.

Била је то породична кућа Ђорђа Генчића, једног од учесника Мајског преврата 1903.

Генчић је био богати индустријалац, власник рудника, дописник страних листова, један од првака либералне странке, утицајни политичар, блиски пријатељ краља Милана Обреновића и министар у владама краља Александра Обреновића и краља Петра Првог Карађорђевича.

Генчић се из политике повукао после Првог светског рата – Великог рата – како су га тада звали.

Потпис испод видеа,У Докторовој кули отворена је изложба психијатрије.

У вили је живео непуних десет година.

Преминуо је 1938, а сву имовину завештао је држави.

После његове смрти, у вили су били смештени Институт италијанске културе, Свесловенски комитет, Академски савет ФНРЈ и коначно – Музеј Николе Тесле.

Овај низ би ускоро могао да буде настављен, ако имовина Николе Тесле стварно добије нову адресу.

 

BBC

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here