Шта су данас „америчке вредности“?

A demonstrator waves a rainbow flag in front of the US Capitol in Washington on October 11, 2009 as tens of thousands of gay activists marched to demand civil rights, a day after President Barack Obama vowed to repeal a ban on gays serving openly in the US military. AFP PHOTO/Maria Belen PEREZ GABILONDO (Photo credit should read Maria Belen Perez Gabilondo/AFP/Getty Images)
Поделите:

Без општеприхваћеног вишег ауторитета, вредности постају ствар личног мишљења. А наша су у непомирљивом сукобу. Како онда да опстанемо?

„Моја религија одређује ко сам ја. А ја сам био посвећени католик током читавог свог живота“, рекао је потпредседник Џо Бајден 2012. године. „Прихватам став своје цркве о абортусу као…доктрину. Живот почиње од зачећа… само одбијам да то намећем другима“.

Бајден је четири деценије подржавао Хајдов амандман који забрањуje да се долари прикупљени од пореза католика користе за плаћање онога што они виде као убијање невиног нерођеног детета. Прошле недеље, Џо се предомислио. Он се сада залаже за укидање Хајдовог амандмана.

Елиз Хог из покрета NARAL Pro-Choice America (покрет који се бори за право на абортус и контролу рађања прим. прев.) пожелела је добродошлицу свом одбеглом сину: „Драго нам је да се Џо Бајден придружио остатку кандидата Демократске странке у трци за председника 2020. године који су окупљени око темељних вредности странке – подршке праву на абортус“.

СТВАР ЛИЧНЕ ПЕРЦПЕЦИЈЕ
Али када је право на абортус – што се сматрало злочином у многим државама пре 1973. године – постало „темељна вредност“ Демократске странке? И какве су то „вредности“ о којима политичари непрестано причају? Да ли су оне непроменљиве? Или се мењају током времена? Боб Ајџер, извршни директор Дизнија, прошлог месеца је изјавио да ће његова компанија прекинути снимање у Грузији ако нови закон против абортуса ступи на снагу: „Ако (закон) постане део правног поретка, не видим како бисмо тамо могли да наставимо са снимањем“.

Грузијски закон забрањује скоро све видове абортуса, од момента када се примете откуцаји срца у периоду од шесте до осме недеље трудноће. Тај закон одражава хришћанске конзервативне вредности милиона Грузијаца. Међутим, према Ајџеру и Холивуду, грузијски закон радикално ограничава „репродуктивна права“ жена и изазива морално згражавање.

Овде је на делу сукоб вредности.  Оно што једна страна види као очување Божијег права на живот нерођеног детета, друга страна сматра нападом на женска права. Сукоб поставља питања која преваизалазе наш културолошки рат око питања за шта Америка треба да се залаже у свету.

„Амерички интереси и америчке вредности су нераздвојни“, рекао је Пит Бутиџиџ новинарки Рејчел Медоу. Државни секретар Мајк Помпео је на Клермон институту рекао: „Имали смо исувише мало храбрости да се супротставимо режимима који се директно противе нашим интересима и нашим вредностима“.

Кандидат за председника Демократске странке Пит Батиџиџ (десно) са партнером, Саут Бенд, 14. април 2019.

Да ли Помпео и градоначелник Пит говоре о истим вредностима? Градоначелник је поносни геј у истополном браку. Ипак, право на склапање истполоних бракова у овој земљи није чак ни постојало све док га Врховни суд није установио пре неколико година. У говору пред Уједињеним нацијама током 2011. године, државна секретарка Хилари Клинтон је рекла: „Геј права припадају људским правима“, а затим је одобрила да се на америчким амбасадама залепрша застава са дугиним бојама током Месеца поноса.

Ове године, Мајк Помпео је наложио америчкој амбасади у Бразилу да не поставља заставу са дугиним бојама. Он је свој концепт моралне дужности објаснио путем Хришћанске радиодифузне мреже речима: „Свој задатак сам обавио у складу са разумевањем своје вере, свог веровања у Исуса Христа као Спаситеља“.

Хришћанске вредности које Помпео заступа по питању права на абортус и геј права су у сукобу са оним што прогресивци данас називају људским правима.

ШТА СУ „ИСПРАВНЕ“ ВРЕДНОСТИ?
И свет рефлектује ову америчку поделу. Постоје геј параде у Јерусалиму и Тел Авиву, али ниједна у Ријаду и Меки. У Брунеју вас хомосексуалност може коштати живота. За многе Американце, различитост – расна, етничка, културна, религијска – је наша највећа снага. Ипак, Пољска и Мађарска су поносне етнонационалистичке државе. Јужна Кореја и Јапан се жестоко одупиру имиграцији која би са собом донела расну и етничку различитост. Каталонци и Шкоти у овом веку, као и Квебеканци у прошлом, настоје да се отцепе од  земаља којима су припадали вековима.

Да ли су етнонационалистичке земље мање праведне од разноликих нација попут наше? А ако је разноликост америчка вредност, да ли је она заиста универзална вредност? Погледајте наша драгоцена права из Првог амандмана – слободу говора, религије и штампе. Саудијска Арабија не дозвољва хришћанске проповеднике. У Авганистану и Пакистану, конвертити у хришћанство суочавају се са дивљим репресалијама. У будистичком Мјанмару, извршено је етничко чишћење над муслиманима.

Ови народи одбацују једнакост свих вера, верујући уместо тога у примат вере сопствене већине. Они одбацују наше одвајање религије од државе. Наше и њихове вредности су у сукобу. Шта чини наше вредности исправним, а њихове погрешним? Зашто би наши ставови и наше вредности, на крају крајева, преовладали у њиховим земљама?

Наш устав штити многе праксе – абортус, бласфемија, порнографија, спаљивање заставе, ругање верским уверењима – које други народи сматрају симптомима друштва које се распада. Кад је Хилари Клинтон рекла да половина Трампових присталица представља „шаку јада“ због тога што су „расисти, сексисти, хомофоби, ксенофоби, исламофоби“, она је признала да многе Трампове присталице презиру многе прогресивне вредности.

Хилари Клинтон држи говор о женским правима на конференцији „Репродуктивна правда: Нема времена за чекање“, Њујорк, 7. јануар 2019.

То је тачно, али зашто би у ери Трампа њене либералне вредности биле вредности које Америка подржава у иностранству? С тријумфом секуларизма, ми Американци немамо заједничку религију, заједничку веру, никакав заједнички скуп моралних уверења. Ми се не слажемо око тога шта је исправно, а шта погрешно, шта је морално, а шта неморално.

Без општеприхваћеног вишег ауторитета, вредности постају ствар личног мишљења. А наша су у непомирљивом сукобу, и то је свима јасно. Како онда да опстанемо као једна земља и један народ?

ПАТРИК БЈУКЕНЕН

Извор Buchanan. org

Превео Радомир Јовановић

Novi standard

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here