Šta su danas „američke vrednosti“?

A demonstrator waves a rainbow flag in front of the US Capitol in Washington on October 11, 2009 as tens of thousands of gay activists marched to demand civil rights, a day after President Barack Obama vowed to repeal a ban on gays serving openly in the US military. AFP PHOTO/Maria Belen PEREZ GABILONDO (Photo credit should read Maria Belen Perez Gabilondo/AFP/Getty Images)
Podelite:

Bez opšteprihvaćenog višeg autoriteta, vrednosti postaju stvar ličnog mišljenja. A naša su u nepomirljivom sukobu. Kako onda da opstanemo?

„Moja religija određuje ko sam ja. A ja sam bio posvećeni katolik tokom čitavog svog života“, rekao je potpredsednik Džo Bajden 2012. godine. „Prihvatam stav svoje crkve o abortusu kao…doktrinu. Život počinje od začeća… samo odbijam da to namećem drugima“.

Bajden je četiri decenije podržavao Hajdov amandman koji zabranjuje da se dolari prikupljeni od poreza katolika koriste za plaćanje onoga što oni vide kao ubijanje nevinog nerođenog deteta. Prošle nedelje, Džo se predomislio. On se sada zalaže za ukidanje Hajdovog amandmana.

Eliz Hog iz pokreta NARAL Pro-Choice America (pokret koji se bori za pravo na abortus i kontrolu rađanja prim. prev.) poželela je dobrodošlicu svom odbeglom sinu: „Drago nam je da se Džo Bajden pridružio ostatku kandidata Demokratske stranke u trci za predsednika 2020. godine koji su okupljeni oko temeljnih vrednosti stranke – podrške pravu na abortus“.

STVAR LIČNE PERCPECIJE
Ali kada je pravo na abortus – što se smatralo zločinom u mnogim državama pre 1973. godine – postalo „temeljna vrednost“ Demokratske stranke? I kakve su to „vrednosti“ o kojima političari neprestano pričaju? Da li su one nepromenljive? Ili se menjaju tokom vremena? Bob Ajdžer, izvršni direktor Diznija, prošlog meseca je izjavio da će njegova kompanija prekinuti snimanje u Gruziji ako novi zakon protiv abortusa stupi na snagu: „Ako (zakon) postane deo pravnog poretka, ne vidim kako bismo tamo mogli da nastavimo sa snimanjem“.

Gruzijski zakon zabranjuje skoro sve vidove abortusa, od momenta kada se primete otkucaji srca u periodu od šeste do osme nedelje trudnoće. Taj zakon odražava hrišćanske konzervativne vrednosti miliona Gruzijaca. Međutim, prema Ajdžeru i Holivudu, gruzijski zakon radikalno ograničava „reproduktivna prava“ žena i izaziva moralno zgražavanje.

Ovde je na delu sukob vrednosti.  Ono što jedna strana vidi kao očuvanje Božijeg prava na život nerođenog deteta, druga strana smatra napadom na ženska prava. Sukob postavlja pitanja koja prevaizalaze naš kulturološki rat oko pitanja za šta Amerika treba da se zalaže u svetu.

„Američki interesi i američke vrednosti su nerazdvojni“, rekao je Pit Butidžidž novinarki Rejčel Medou. Državni sekretar Majk Pompeo je na Klermon institutu rekao: „Imali smo isuviše malo hrabrosti da se suprotstavimo režimima koji se direktno protive našim interesima i našim vrednostima“.

Kandidat za predsednika Demokratske stranke Pit Batidžidž (desno) sa partnerom, Saut Bend, 14. april 2019.

Da li Pompeo i gradonačelnik Pit govore o istim vrednostima? Gradonačelnik je ponosni gej u istopolnom braku. Ipak, pravo na sklapanje istpolonih brakova u ovoj zemlji nije čak ni postojalo sve dok ga Vrhovni sud nije ustanovio pre nekoliko godina. U govoru pred Ujedinjenim nacijama tokom 2011. godine, državna sekretarka Hilari Klinton je rekla: „Gej prava pripadaju ljudskim pravima“, a zatim je odobrila da se na američkim ambasadama zaleprša zastava sa duginim bojama tokom Meseca ponosa.

Ove godine, Majk Pompeo je naložio američkoj ambasadi u Brazilu da ne postavlja zastavu sa duginim bojama. On je svoj koncept moralne dužnosti objasnio putem Hrišćanske radiodifuzne mreže rečima: „Svoj zadatak sam obavio u skladu sa razumevanjem svoje vere, svog verovanja u Isusa Hrista kao Spasitelja“.

Hrišćanske vrednosti koje Pompeo zastupa po pitanju prava na abortus i gej prava su u sukobu sa onim što progresivci danas nazivaju ljudskim pravima.

ŠTA SU „ISPRAVNE“ VREDNOSTI?
I svet reflektuje ovu američku podelu. Postoje gej parade u Jerusalimu i Tel Avivu, ali nijedna u Rijadu i Meki. U Bruneju vas homoseksualnost može koštati života. Za mnoge Amerikance, različitost – rasna, etnička, kulturna, religijska – je naša najveća snaga. Ipak, Poljska i Mađarska su ponosne etnonacionalističke države. Južna Koreja i Japan se žestoko odupiru imigraciji koja bi sa sobom donela rasnu i etničku različitost. Katalonci i Škoti u ovom veku, kao i Kvebekanci u prošlom, nastoje da se otcepe od  zemalja kojima su pripadali vekovima.

Da li su etnonacionalističke zemlje manje pravedne od raznolikih nacija poput naše? A ako je raznolikost američka vrednost, da li je ona zaista univerzalna vrednost? Pogledajte naša dragocena prava iz Prvog amandmana – slobodu govora, religije i štampe. Saudijska Arabija ne dozvoljva hrišćanske propovednike. U Avganistanu i Pakistanu, konvertiti u hrišćanstvo suočavaju se sa divljim represalijama. U budističkom Mjanmaru, izvršeno je etničko čišćenje nad muslimanima.

Ovi narodi odbacuju jednakost svih vera, verujući umesto toga u primat vere sopstvene većine. Oni odbacuju naše odvajanje religije od države. Naše i njihove vrednosti su u sukobu. Šta čini naše vrednosti ispravnim, a njihove pogrešnim? Zašto bi naši stavovi i naše vrednosti, na kraju krajeva, preovladali u njihovim zemljama?

Naš ustav štiti mnoge prakse – abortus, blasfemija, pornografija, spaljivanje zastave, ruganje verskim uverenjima – koje drugi narodi smatraju simptomima društva koje se raspada. Kad je Hilari Klinton rekla da polovina Trampovih pristalica predstavlja „šaku jada“ zbog toga što su „rasisti, seksisti, homofobi, ksenofobi, islamofobi“, ona je priznala da mnoge Trampove pristalice preziru mnoge progresivne vrednosti.

Hilari Klinton drži govor o ženskim pravima na konferenciji „Reproduktivna pravda: Nema vremena za čekanje“, Njujork, 7. januar 2019.

To je tačno, ali zašto bi u eri Trampa njene liberalne vrednosti bile vrednosti koje Amerika podržava u inostranstvu? S trijumfom sekularizma, mi Amerikanci nemamo zajedničku religiju, zajedničku veru, nikakav zajednički skup moralnih uverenja. Mi se ne slažemo oko toga šta je ispravno, a šta pogrešno, šta je moralno, a šta nemoralno.

Bez opšteprihvaćenog višeg autoriteta, vrednosti postaju stvar ličnog mišljenja. A naša su u nepomirljivom sukobu, i to je svima jasno. Kako onda da opstanemo kao jedna zemlja i jedan narod?

PATRIK BJUKENEN

Izvor Buchanan. org

Preveo Radomir Jovanović

Novi standard

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here