Шта су мете НАТО тимова на Балкану

Поделите:

Члан Председништва БиХ Милорад Додик каже да у Сарајеву, Подгорици и Тирани, па и у Београду, делују тимови НАТО-а за борбу против руског утицаја, што саговорници Спутњика потврђују, и истичу да су на њиховој мети, пре свега, српске земље, како би се преобликовало јавно мњење и утицало на одлуке политичких елита.

Додик је, гостујући на Јавном сервису, рекао да у Сарајеву, Подгорици и Тирани постоје обавештајни центри Алијансе.

Мета НАТО тимова вероватно и Београд

„То су три центра на Балкану. У Београду вероватно делује неки скривени који се још не може разоткрити. У Бањалуци наравно постоје разни центри“, наводи Додик.

Он је подсетио и да је британска Влада рекла да је одредила шест милиона фунти за спречавање руског утицаја на Балкану, а америчка администрација је, преко неких организација, издвојила више од 20 милиона долара.

Ко чини НАТО тимове и како раде

Генерал у пензији Митар Ковач за Спутњик каже да се ти тимови формирају „у складу са новим тенденцијама сукобљавања великих сила и обликовања јавног мнења на одређеним подручјима. Додик има праве информације да ти тимови функционишу у већини земаља на простору бивше Југославије, па и Албаније, а у функцији промене јавног мњења, а пре свега на српском етничком простору“.

Ковач објашњава да се ради се о томе да су убрзаним корацима учињене насилне промене дробљења српског етничког простора по комунистичким критеријумима прекрајања граница још из времена Другог светског рата.

„То је, на жалост, покушано и покушава се и са границом аутономне покрајине Косово и Метохија“, констатује он

Он наводи да те тимове чине стручњаци различитих профила из области телекомуникација, информационих технологија, психолошко-пропагандних дејстава, медија и односа са јавношћу.

„Њихово програмско и континуирано деловање остварује се не само преко тих центара, него првенствено преко званичних медија са националном фреквенцијом, али и медија са локалном фреквенцијом“, додаје Ковач.

„Отуда и данас имамо тенденцију да се преко различитих невладиних организација пласирају финансијска средства за локалне медије, јер је инструкција и стратешка смерница НАТО-а да поред заступљености на националним медијима овладају и већином локалних медија“, наводи саговорник Спутњика.

Како каже — осим побројаних локација, један део тих центара се налази и у Србији под различитим изговорима и са различитим изазовима.

„Нигде они нису препознати као такви центри, већ функционишу на другачији начин — да ли при компанијама или дипломатским и културним представништвима… Али сигурно је да спроводе одређене активности са циљем преобликовања држава и јавног мњења на простору Западног Балкана“, наводи Ковач.

То се данас, каже он, највише чини у вези са националним и верским питањима.

„Сведоци смо времена када су многе етничке, географске и државне границе прерасле у националне и настале су нове такозване политичке нације. Сигурно је да је то у функцији смерница НАТО-а“, истиче Ковач.

Говорећи о потезима у верској сфери, Ковач каже да се први покушаји раде на простору Црне Горе.

„Као што је проглашена вештачка црногорска нација, тако се проглашава и ’црногорска црква‘“, наводи он, и додаје да се слично у наредном периоду може очекивати у Северној Македонији, на Косову, а временом и у БиХ.

Циљ — ускладити одлуке елита у региону са политиком НАТО

Стручњак за међународне односе са Факултета политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир каже да су антихибридни тимови стигли најпре у Црну Гору.

„Раније се у албанској штампи писало да су стигли и у Албанију. То је процес који је почео америчким оптуживањем Русије да на простору балтичких држава, а потом и у Украјини, спроводи хибридне активности, тачније — да води хибридне ратове против тих држава, иако је ту врсту неконвенционалног ратовања патентирала управо Америка“, оценио је он за Спутњик.

Он указује да су на Балкану Србија и Република Српска изван простора НАТО-а, док се Црна Гора као нова чланица гледа као зона или потенцијално жариште нестабилности, пошто је у једном политички хаотичном стању ушла у Алијансу, не испуњавајући ниједан услов самог Савеза.

„Направљена је једна поставка у којој ти тимови имају задатак да се кроз неконвенционални вид борбе, пре свега медијске, оствари утицај на народ, али и на политичку елиту да доносе одлуке у складу са политиком НАТО-а“, каже он.

Улога невладиног сектора

Кад је реч о Црној Гори, ради се, истиче Будимир, о спречавању утицаја српских политичких партија и Српске православне цркве, као најважније институције српког народа, не само у Црној Гори, него и уопште.

„У РС и Србији то се ради кроз деловање различитих невладиних организација, али и кроз институције и медије, како би се овај простор интегрисао у НАТО, јер је Алијанса у овом тренутку у пуном процесу конфронтације са РФ, и то, пре свега, што је битно — овде“, наводи Будимир.

„Када се то стави у контекст онога што је раније изјавио бивши амерички државни секретар Џон Кери — да су Србија и РС ’на линији ватре‘, онда је јасно о ком је виду борбе реч“, сматра Будимир.

„Реч је о борби између два супротстављена глобална блока, у којој српске земље које прате линију војне неутралности не одговарају причи политичког Запада. И они ће се по сваку цену покушати угурати“, закључује Будимир.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here