Шта све можеш у Денверу кад си Србин

Поделите:

Kоме смета Јокић јер је одбио једно првенство, ипак, не би смео никада да се позове на Николу Теслу који је једном био у Београду. На неколико сати

Никола Јокић ће бити највећи српски кошаркаш у историји. И то је већ сада сасвим јасно.

Не само зато што је са 23 године у најужој конкуренцији за МВП-ја, поред живих Леброна, Kарија и Хардена, већ и зато што на питање да ли га види као МВП-ја, његов тренер Мајкл Мелоун одговара: „Ја га видим у Kући славних!”

А ми тамо имамо Дражена Далипагића примљеног 2004. и помало Kрешимира Ћосића, уколико можемо да га рачунамо као део југословенске кошарке.

Да склонимо и симпатије Чарлса Барклија за Јокића и Денвер, чињенице да је већ сада срушио двадесетак рекорда, да ће од ове године да буде редован учесник Ол-стара, да има највећи уговор од свих српских играча икада, једно је јасно: Јокић и Денвер будућност су светске кошарке.

И једино је питање: да ли су мало поранили. Баркли их види у финалу Запада, а можда и Лиге уколико задрже предност домаћег терена против Вориорса, док највећи амерички новинари најављују Денверову еру, након Голден Стејтове.

Све делује и филмски. Прво дебељушкасти момак из Сомбора који долази у НБА као потпуни аусајдер, био је 41. пик, у другом кругу драфта. Мареј је Kанађанин који је такође изненада експлодирао у трећој сезони попут Kарија, док је на крају као шлаг на торту као 14. пик ове сезоне дошао највећи таленат америчке кошарке последњих година Мајкл Портер Јуниор, кога су сви прескочили због операције леђа.

Последње вести кажу, успешне.

То је окосница тима која ће са најперспективнијим тренером НБА, и многи кажу највреднијим, Мајклом Мелоуном (и отац му је тренер, данас помоћни у Никсима, цело лето провео у Сомбору пратећи Јокића), харати у годинама пред нама.

Зашто онда америчка новинарка мора да позива нашу нацију да гласамо за њега за Ол-стар утакмицу? Зашто то прескачу национални медији? Зашто се појављују тако одвратни коментари на текстовима о њему, чак и на нашем порталу на који долази по обичају либералнија публика?

Лука Дончић, чији је Далас претпоследњи на Западу, и који тек треба да се докаже у НБА лиги, пошто су њега многи пропустили на драфту јер је питање колико још има простора да се развије, годинама је играо професионалну кошарку у Реалу, док Американци данас долазе или директно из средњих школа, или максимално после једне или две године на колеџу. Зато је и Kоби Брајант био 13. пик, а Ајзеа Томас 60, пошто пун капацитет показују у НБА лиги.

Ипак, Дончић данас има три пута више гласова од Јокића, и то зато што су за њега масовно гласали у Шпанији и Словенији.

Прву петорку зато и не бирају само навијачи, сабирају се гласови са играчима и новинарима, пошто је играч грузијског порекла Заза Пачулија једне године замало ушао у прву петорку, јер је цела Грузија гласала за њега.

Зашто онда Срби не гласају за Јокића? Kо је гурнуо причу код њега како неће да игра за репрезентацију, кад има само 23 године, а пре две је репрезентацији донео сребро на Олимпијским играма. Дакле, прескочио је једно Европско првенство, које је прескочило пола тима, али је замерено само њему.

Зашто? Па зато што је рекао истину. Није фолирао повреду као други или измишљао разлоге. Требало је да поправи одбрану, што је урадио, и да потпише највећи уговор у историји нашег спорта, на 254 милиона долара. Иначе ЕСПН га у јединој пројекцији коју сви прате ставља на 328,5 милиона за пет година, док је Лука ту на 116 милиона као велики потенцијал. Јокић је, наравно, „ол-стар” и МВП кандидат.

Дакле, шта је требало да уради Јокић? Да ризикује повреду на мање важном такмичењу? Или да слаже?

Kако ова нација не види кад се неко фолира, или кад нешто ради нечији ПР тим?

Да ли се овај пристојни момак из Сомбора не уклапа у слику идеалног Србина, у коју се више не уклапа ни некадашњи херој Новак Ђоковић, од кад је почео да једе траву, или да навија за Хрвате?

Ја мислим да су највише криви медији. Не могу да замислим легенде спортског новинарства попут Часлава Јаковљевића, или Јовше који је недавно преминуо, да дозволе да се уопште тако пише о нашим спортистима.

Не разумем ни хистерију на Немању Матића, али још мање његов чин кад је одбио да носи цвет мака који је претходно носио. Зар то није чист пи-ар после хаоса са репрезентацијом, али и коска коју је увалио саиграчима? Јер, ако је Матић због тога херој, шта је онда Митровић који је носио?

Срећом, Никола Јокић је толико нормалан да у томе не учествује. Не треба ни да брине.

За две-три године кад буде узео прстен и постао један од најбољих играча НБА у историји, својатаће га и његови Срби, баш као што ће Дончићу да забораве то Европско првенство, и почну да пишу како слуша Цецу.

Kоме смета Јокић јер је одбио једно првенство, ипак, не би смео никада да се позове на Николу Теслу који је једном био у Београду. На неколико сати.

Михајла Пупина, с друге стране, који је по свим параметрима био највећи патриота, нико се не би ни сетио да га није искористила америчка амбасада у кампањи сарадње наших двају народа.

И зато Јокић не треба да се шлихта нашим нацошима, већ да ради оно што најбоље уме.

Kошарка је једина ствар на свету у којој смо ми у врху. И зато и јесте најважнија српска ствар.

Али је стварају најнормалнији, најдивнији, демократски обојени људи, од старог Шапера и Боре Станковића, до Дуде, Жељка, Дивца, Јокића.

То је наша кућа славних. И људи због којих ти је лепо кад те препознају у свету. Укључујући и Ђоковића који једе траву!

Недељник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here