Штампа (ни)је народни непријатељ

Поделите:

Више од 350 америчких листова објавило је уводнике у којима бране слободне и снажне медије. Акцију која је ујединила америчку штампу покренуо је лист Бостон глоуб који оптужује Трампа за спровођење сталних напада на слободу медија. О томе се изјаснио, и дао им за право, и Сенат. Треба ли Србији таква резолуција?

“Наша слобода зависи од слободе штампе, и не може бити ограничена без губитка”, један је од чувених цитата Томаса Џеферсона на који се позива и резолуција да “медији нису народни непријатељи”, коју је амерички Сенат једногласно усвојио прошле недеље као одговор на бројне и континуиране оптужбе америчког председника Доналда Трампа да медији шире “лажне вести” (“факе неwс”), и етикету да су “непријатељи америчког народа”.

Гласање о резолуцији уследило је након акције америчких медија у којој је око 350 листова широм земље објавило уводнике у којима бране слободне и снажне медије. Акцију која је ујединила америчку штампу покренуо је лист Бостон глоуб који оптужује Трампа за спровођење сталних напада на слободу медија. “Етикета да су медији непријатељи народа је антиамеричка и веома опасна за грађанско друштво у којем живимо више од два века”, пише у уводнику тог листа.

“Замена бесплатних медија државним медијима одувек је била најважнија ствар за било који корумпирани режим који је преузео земљу. Данас у Сједињеним Државама имамо председника који је створио мантру да су чланови медија који очигледно не подржавају политику садашње администрације САД ‘непријатељ народа'”, додаје се.

У Србији се политичари још не усуђују да новинаре отворено називају „непријатељима народа”, као што то чини Доналд Трамп а амерички Сенат га с разлогом индиректно опомиње. Али америчка и српска политичка сцена су упадљиво сличне, по све оштријој политичкој поларизацији и кипућем политичком гневу, каже чланица Суда части Удружења новинара Србије и колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић одговарајући на питање да ли је Србији потребна једна оваква резолуција.

“Важно је знати да су тих 200 и кусур америчких листова, који се углас бране од Трампа, они исти који су листом били против Трампа у изборној кампањи, када нису уочили да будући председник има извесне шансе да победи на изборима. То је разоткрило њихов слепи политички угао, без обзира на то што амерички новинари беже од тог објашњења као ђаво од крста. Зато не завидим колегама у САД на јединству које су постигли у противљењу Трампу”, каже Смајловићева.

Уосталом, додаје, “у Србији слично ‘професионално јединство’ већ постоји: све птице своме политичком јату лете, а многе се колеге солидаришу само са новинарима са којим деле политичку страну. Што на свим континентима производи исте погубне последице”.

Да не постоји консензус међу српским медијима, као и да једна оваква резолуција не може да помогне домаћим медијима, сматра и професор Веселин Kљајић са Факултета политичких наука:

“За разлику од америчких медија који и поред свих међусобних политичких и идеолошких разлика готово унисоно стају у одбрану слободе изговорене и написане речи, слободе мишљења и изношења личног става, као једног од стубова демократије и грађанског друштва, као и одбране штампе као последње линије одбране демократије, српски медији и новинари не успевају да пронађу ни најмањи заједнички именитељ који би их ујединио макар у одбрани професионалних стандарда”, каже Kљајић.

“Напротив, поделе се и стварају на линији политичке (не)припадности и партијске а не професионалне одговорности. Тако се урушава кредибилитет и интегритет коме ни једна оваква резолуција не може да помогне. Најпре повратак професији и професионализму, критеријумима и кодексима, потом одбрана медијске струке и медијских посленика”, објашњава Kљајић.

Резолуција, коју је предложио сенатор Демократске партије са Хаваја Брајан Шац, позива се на речи Томаса Џеферсона, Џејмса Медисона и Роналда Регана да су слободни медији “интегрални део демократских темеља Сједињених Држава”. У резолуцији се истиче да напади на медије представљају “напад на наше демократске институције”, а посебно се наглашава да Први амандман “штити медије од владине контроле и притиска”. Нико од присутних сенатора није имао ниједну примедбу на резолуцију.

Иначе, појашњава Љиљана Смајловић, сенатска резолуција говори о штампи, а не о свим медијима.

“Мислим да је ‘штампа’ одличан израз који треба више користити, јер иде нама у корист иако се не односи само на штампане медије, наравно. Електронски медији реч ‘пресс’ код нас намерно погрешно преводе као ‘медији’, не треба им у томе помагати”, истиче Љиљана Смајловић.

Трамп је убрзо након инаугурације 2017. почео да оспорава Њујорк тајмс, Вашингтон пост, ЦНН и НБЦ етикетирајући их као “лажне медије” и “непријатеље америчког народа”.

Ипак, листови попут Волстрит џорнала и Сан Франциско кроникла у уводницима су образложили зашто се нису прикључили акцији Глоуба. Kроникл је саопштио да колаборација са другим медијима крши једну од основних вредности — независност. Неки медији су сматрали да оваква акција даје предност Трампу и његовим присталицама, које верују да су медији ту како би дискредитовали председника.

“Мислим да је пре у праву главни уредник Вашингтон поста, који је одбио да уђе у заједнички фронт, рекавши: ми нисмо у рату, ми смо на послу. Штета што је то само игра речи. Јер, читам Вашингтон пост и видим да је и Мартин Барон у политичком рату против Трампа, баш као и његове колеге. Зато мислим да нама не треба скупштинска резолуција која ће на речима бранити штампу. Неће нас јавност више ценити ако Скупштина стане у нашу одбрану. Мислим да је код нас премало, а не превише критике штампе, а мислим да нема ни довољно професионалне самокритике. Нажалост, и наше су поделе прво политичке, а тек онда професионалне”, рекла је Љиљана Смајловић.

 

nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here