Stavovi o Kosovu i EU podelili opoziciju

Podelite:

U opozicionom „Sporazumu sa narodom” ne pominju se najvažnija državna i nacionalna pitanja, odnos prema EU i rešavanju kosovskog čvora, kao što nema ni jasnog odnosa prema vojnoj neutralnosti i eventualnom pristupanju NATO-u

Prekjuče potpisanom „Sporazumu sa narodom”, koji bi trebalo da bude stub i okosnica političkog programa opozicije, ujedinjene oko ideje rušenja aktuelne vlasti na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ne pominju se najvažnija državna i nacionalna pitanja, konkretno odnos prema evropskim integracijama i rešavanju kosovskog čvora. Kao što nema ni jasnog odnosa prema vojnoj neutralnosti i eventualnom pristupanju NATO-u. Oko ovih pitanja očigledno nema dovoljno saglasnosti u opozicionim redovima.

Dok lideri Saveza za Srbiju Dragan Đilas i Vuk Jeremić borave u Briselu, na malo poznatom portalu „Govori Srbija” pojavio se i video-snimak na kome se vidi kako organizatorka protesta „1 od 5 miliona” Jelena Anasonović i lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović u beogradskom hotelu „Hilton” razgovaraju sa predstavnicima američke ambasade. Portal „Govori Srbija” objavio je fotografije sa ovih sastanaka, kao i video-zapis na kojem se ne čuje o čemu su zapravo razgovarali.

Na objavljenim fotografijama Jelena Anasonović razgovara sa, kako je navedeno, trećim sekretarom ambasade SAD Katarinom Virdžinijom Valzak. Trifunović je za stolom sa Dejvidom Lindgrenom Gerenbekom, savetnikom u američkoj ambasadi, Nejtanom Albaharijem iz Ajzak fondacije i Denisom Ibišbegovićem iz inicijative „Ne davimo Beograd”.

Sergej Trifunović nije za „Politiku” želeo da komentariše ove snimke i medijske napise, dok Anasonovićeva nije odgovarala na naše pozive i poruke.

Istovremeno, SzS je saopštio da su Dragan Đilas i Vuk Jeremić govorili u Evropskom parlamentu na skupu „Proces evropske integracije Srbije”. Sastali su se i sa predstavnicima Evropske komisije sa kojima su, kako je navedeno, razgovarali o političkim previranjima u Srbiji i zahtevima građana. Jeremić je naglasio da „Srbija više nije slobodna zemlja” i da je „režim Aleksandra Vučića otvorenim kršenjem Ustava i zakona, kao i do sada nezabeleženom zloupotrebom državnih institucija, izgubio demokratski legitimitet”, a Dragan Đilas da je „opozicija postigla saglasnost da više ne učestvuje u radu institucija u kojima je suspendovana demokratija”.

Na ove izjave lidera SzS juče je reagovao Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista, navodeći da predsednik Vučić obilazi Pčinjski okrug dok „Đilas i Jeremić Srbiju pljuju i guraju u sukobe”. Ministarka i članica predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović poručila je da je „EU dobro upoznata sa dešavanjima u Srbiji” i da smo sada „mnogo bliži EU nego za vreme vlasti Đilasa i Jeremića”.

Pristupanje Evropskoj uniji i rešenje kosovskog problema dva su najvažnija pitanja oko kojih se spore opozicione partije, potpisnice „Sporazuma sa narodom”. Pojedine članice zauzimaju suprotne stavove u vezi sa ovim najvažnijim unutrašnjepolitičkim pitanjima. S tim u vezi Pokret Dveri juče je saopštio da je članom četiri „Sporazuma sa narodom” navedeno da će opozicija „obelodaniti i preispitati sve akte koji su do sada usvojeni i koje bi sadašnji nedemokratski režim usvojio, a koji ugrožavaju državne, nacionalne i ekonomske interese”. I da se upravo taj član sporazuma odnosi na preispitivanje dokumenata kojima se „bespravno rasprodaje državna imovina” i onih koji se tiču Kosova i Metohije. Ni ovo naknadno objašnjenje ne menja činjenicu da se reč Kosovo ne pominje u dokumentu.

Ova tačka sporazuma izazvala je najviše sporenja i podelila opoziciju na dve struje tokom pregovora oko sporazumu, izvestio je pre nekoliko dana informativni portal „Talas”. Jedna struja, kako je navedeno, formalizovana je osnivanjem SzS-a, a drugoj pripadaju Nova stranka, Stranka moderne Srbije, „Ne davimo Beograd” i PSG.

Jedna od opozicionih partija koje podržavaju zahteve opozicije vezane za izborne uslove, ali ne i „Sporazum sa narodom”, jeste i Demokratska stranka Srbije, čiji lider Miloš Jovanović za „Politiku” kaže da je preuranjeno i nelogično dogovarati se o „zajedničkoj listi” i „ekspertskoj vladi”. „U tom kontekstu nije baš najjasnije čemu bi služila ’ekspretska vlada’ ako bi se prethodno izborili za fer izborni proces. U slučaju normalnih izbornih uslova jedino je smisleno da svako izađe sa svojim političkim programom, koji bi morao da podrazumeva i odgovore na pitanja u vezi sa KiM i odnosom prema EU. Mi imamo jasne odgovore na navedena pitanja, kao i na glavno pitanje koje je u vezi sa uređenjem naše zemlje”, naglašava Jovanović.Antrfile

Od dečijeg kulturnog centra do „Hiltona”

Jelena Anasonović, jedna od organizatorki uličnih protesta, aktivistkinja je mnogih nevladinih organizacija, a na beogradskim izborima u martu prošle godine bila je 77. na listi Dragana Đilasa, i to kao kao članica Levice Srbije Borka Stefanovića. Anasonovićeva je zaposlena u Dečjem kulturnom centru u Zaječaru, ali je bila stipendista nekoliko organizacija. Prošle godine bila je i na obuci koju je organizovala Regionalna politička akademija (Regional Academy for Social Democratic parties) koju su osnovale Fondacija za evropske progresivne studije i američka organizacija NDI (National democratic institute). Ova organizacija je pružala podršku DOS-u tokom devedesetih godina, što je i navedeno na njihovom zvaničnom portalu. Sedište NDI je u Vašingtonu i usko je vezana sa američkom Demokratskom strankom. Osnovala ju je druga američka organizacija – NED (National Endowment for Democracy), koju je 1983. godine oformio američki Kongres.

Vešala i „krvava radnička odela”

Pripadnici Levog bloka već šest nedelja učestvuju u građanskim protestima, ali Matija Medenica iz organizacije „Marks 21” kaže za naš list da nikada nisu učestvovali u sastancima opozicije, pa tako nisu ni bili pozvani da učestvuju u pisanju „Sporazuma sa narodom”, niti su pozvani da ga podrže. Medenica veruje da aktivisti Levog bloka više neće biti dobrodošli na građanskim protestima „1 od 5 miliona” i podseća da su imali problem sa organizatorima, uključujući i sukob sa Draganom Đilasom nasred ulice.

Nedelju dana kasnije, 2. februara, usledio je novi sukob i Levi blok je naveo da su organizatori šetnje sprečavali njihove aktiviste da uđu i da unesu natpis „Stop krvavim radničkim odelima”. „Redarima je naređeno da nas ne puštaju pod izgovorom da cepamo kolonu jer nosimo veliki transparent. Odbili smo da odložimo našu parolu i ipak se pridružili koloni. Nakon toga su redari govorili građanima da nas zaobiđu, da ne staju iza nas, već da pređu ispred”, dodaje Medenica. Ističe da se šetnji veoma teško može pridružiti osoba ili organizacija koja nosi transparent koji se ne sviđa organizatorima. Tako su, kako kaže, i dva muškarca koja su nosila maketu vešala morala da prođu pored redara.

Politika

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here