Stefan Karganović: Budućnost Republike Srpske po Baba Vangi!

Podelite:

Prošle sedmice, na neobjašnjen i zagonetan način okončani su životi najmanje tri u svetskim okvirima nimalo zanemarljive osobe, od kojih je svaka bila čuvenija od banjalučkog Davida. U Americi ovaj svet je napustila poznata i uspešna modna kreatorka  Kejt Spejd, koja se navodno obesila. Drugo samoubistvo visokog profila, u Parizu, takođe je odjeknulo, a odnosi se na jednog od omiljenih televizijskih kuvara, Antoni Burdejna. Ni Kejt ni Antoni nisu imali nikakvih vidljivih poslovnih ili ličnih problema koji su mogli da ih navedu na ovakav čin. Međutim, kao po nezvaničnom prekookeanskom dogovoru (bar po zvanično objavljenim rezultatima uviđaja) obe osobe obesile su se ne na klasičan način, nego o kvaku (doorknob) na vratima. Da li ste ikada pokušali da se obesite o kvaku? Skeptici koji nešto znaju o tim stvarima ubedljivo tvrde da bi težina tela istrgla  kvaku iz ležišta i da bi se samoubistvo završilo neuspehom.

          Iste nedelje saznalo se da je u Argentini, na isti način, svoj život okončala i Inez Zoregieta, sestra holandske kraljice Maksime, takođe iz još uvek nerazjašnjenih ali time ne manje sumnjivih razloga.

          Moglo bi se pretpostaviti da je svaka od navedenih osoba imala mnogo više prijatelja i obožavalaca od Davida iz Banjaluke. Njihovi smrtni ishodi su bar onoliko sumnjivi koliko i Davidov, ako ne i više. (Antoni Burdejn ima istorijat političkog aktivizma u okviru kojeg se teško zamerio kriminalnom klanu Klintonovih.) Pa ipak, začudo, na trgovima Manhatana, Pariza i Buenos Airesa još uvek nema masovnih okupljanja i zahteva za «pravdu» za podjednako nesrećne Kejt, Antonija i Inez.

          Još čudnije, u Banjaluci, na trgu Boske, epicentru potresnog izliva masovnih plemenitih emocija izazvanih podozrivim  končinama nevinih žrtava, nije evidentirano da su Kejt, Antoni i Inez uopšte bili pomenuti i da im je bila ukazana ikakva počast kao srodnim slučajevima, čisto reda radi i iz ljudske solidarnosti.

          U čemu je tu razlika? Odgovor je jednostavan i golom oku vidljiv. Farsa na trgu u Banjaluci je osmišljena, logistički preduslovi za nju su sistematski i profesionalno odrađeni (namensko ubistvo Davida Dragičevića), glumci (Anketni odbor) i korisne budale (otac Davor Dragičević) unapred su odabrani, medijska podrška je obezbeđena, i sve to u funkciji ne nekog sentimentalnog cilja nego rušenja Republike Srpske.

          Nikome nije potrebno pominjanje nekih drugih žrtava, da od usredsređenosti na zacrtanu političku agendu odvraćaju pažnju sluđene mase.

Do sada, Vašington, London i druge zapadne prestonice ustrojili su bezbroj «obojenih», «kišobranskih» i drugih lažnih «revolucija» i «proleća». Kobni razvoj situacije u Republici Srpskoj je sastavni deo tog niza izrežiranih subverzivnih događanja koji su se, bez izuzetka, odrazili fatalno po sve zemlje i narode na koje su se obrušili.

          Pre četiri godine objavili smo priručnik za odolevanje napadima ovakve vrste pod naslovom «Rušenje Republike Srpske». U prostorijama Akademije nauka Republike Srpske, u aprilu 2014. godine, održali smo naučni skup na temu ovog relativno novog oblika subverzije (ovde i ovde). Zalaganjem jednog izuzetnog mladog režisera napravili smo dokumentarni video «Obojeni otpor,» gde smo tehnologiju prevrata vizuelno prikazali, a sve glavne aktere jasno identifikovali:

      

Od tada je prošlo četiri godine. U Banjaluci se ne dešava ništa novo, nepredvidljivo ili neočekivano. Sve što se dešava danas unapred je anticipirano i gotovo proročki opisano, kao da se  sama Baba Vanga sažalila na Republiku Srpsku pa se sa onoga sveta angažovala da joj pomogne da opstane. Šta još treba? Šta bi još mogli da nacrtamo targetiranom rukovodstvu Republike Srpske da bi ga probudili i skrenuli sa puta u sunovrat?

          Anketni odbor Skupštine RS je završio sa radom i objavio je svoj „izveštaj.“ Zahvaljujući zabrinutosti Baba Vange za budućnost Republike Srpske, sadržaj i zaključke tog Odbora objavili smo još kad je počeo sa radom (ovde). „Izveštaj“ je po tonu i zaključcima iznenađujuć u istoj meri kao što je to bio izveštaj holandske komisije koja je „istraživala“ obaranje aviona MH-17 nad Ukrajinom (ovde) i za to – na opšte iznenađenje – optužila Rusiju.

          Stvari u Banjaluci počele su da se ubrzavaju. Na fonu rada Anketnog odbora i njegovih unapred pretpostavljenih zaključaka, ucveljeni otac Davor Dragičević prešao je na sve jače pretnje (ovde) i po prvi put na javnu scenu izvedeni su i drugi potencijalni lideri narastajućeg protesta (ovde).

          Nakon sednice kolegijuma NS RS, posle objavljivanja «izveštaja» Anketnog odbora, predsednik parlamenta Nedeljko Čubrilović izjavio je da njegova stranka ne zauzima stav po ovom pitanju, a njegov lični stav je da ima i prihvatljivih i neprihvatljivih zaključaka (ovde i ovde). Da napomenemo, to je koalicioni partner većinske stranke u vlasti. Njegova stranka „ne zauzima stav,“ a on lično smatra da dokument koji je isfabrikovao politički ogranak „obojene revolucije“ u parlamentu Srpske, kojim on predsedava, a čiji je krajnji cilj rušenje svih ustanova, uključujući i Čubrilovićeve, ima i „dobrih i loših“ strana.

          Istovremeno, jedini delegat većine u petočlanom Anketnom odboru, poslanik SNSD Drago Kalabić, stidljivo se uzdržao od glasanja, bez ijedne  reči kritike na račun nedostataka «Izveštaja», koji bodu oči.

          Profesionalnom oku poruka iz ovih sitnih detalja je jasna i nedvosmislena: u redovima onih koji su zaduženi za odbranu Republike Srpske, usled nedostatka principijelnosti i hrabrosti, nastalo je komešanje i oportunističko prestrojavanje. Po priručniku Džina Šarpa, odranije pozicionirane krtice u svim ešalonima ugrožene vlasti počeće javno da se od nje ograđuju i udaljuju, nanoseći jedan za drugim psihološke udarce i demorališući opsednuti «režim».

U javnost je izašlo samo to da je Anketni odbor sastavio izveštaj na 320 strana. Međutim, najveći deo tog izveštaja sastoji se ne iz tanke i neubedljive analize i «zaključaka», nego iz stenografskih beležaka sa saslušanja raznih svedoka, da bi se dokumentu na taj način u očima prostote pribavili dužina i težina. Nije dovoljno čitati ni zaključke ni transkripte u izolaciji, oni se moraju postaviti uporedo da bi se videlo da li istraženi podaci podržavaju usvojene zaključke. Toga još uvek nema, ali po pristrasnoj intonaciji jednog malog do sada objavljenog izvoda iz zaključaka očigledno je da tu nema ni traga od politički neutralne analize:

Čak i na osnovu površnog čitanja svedočenja direktora Zavoda za sudsku medicinu RS Željka Karana, gde iznosi neubičajeno ponašanje državnog vrha (Dodik zove ministra zdravlja da kontaktira Karana, Dodik režira dolazak drugog stručnjaka iz Beograda da izvrši reobdukciju, itd.) jasno je da se od izbijanja Afere Dragičević vlast uspaničila i počela da vuče ishitrene poteze u nastojanju da podiđe uličnim agitatorima, u nadi da će ih time stišati (ovde). Međutim, ništa se od toga nije dogodilo. Upravo na takav način, stvorili su utisak kojeg više ne mogu da se otresu, a to je da imaju nešto da sakriju i da nastoje da što pre stvar gurnu pod tepih. Taj diletantski proizvedeni utisak sada im se sveti u obliku drastično urušenog kredibiliteta.

Vredno je napomenuti da se nešto slično dogodilo i sa Srebrenicom, kada je izvršeno prekopavanje grobnica.

Interesantno je  pitanje zašto „Skupština“ ne objavljuje stenografske beleške, već taj posao od ogromnog javnog značaja obavlja privatni portal Frontal. Na osnovu sadržaja stenograma, tamo nema nikakvog pištolja koji se puši niti ubedljivog i suvislog objašnjenja za sudbinu Davida Dragičevića. Postoji samo konstatacija da je ubijen, što je ravno pronalasku tople vode. Ključno pitanje je ko ga je ubio i zarad kakve političke agende? Zašto intelektualne gromade iz vladajuće većine ne izvrše analizu transkripata u odnosu na klimave zaključke koje je usvojila opoziciona većina unutar Anketnog odbora, da bi se videlo da li i u kojoj meri informacije dobijene putem saslušanja pozvanih svedoka podržavaju ili su u neskladu sa usvojenim zaključcima? Da li bi razumna osoba, na osnovu istih podataka, mogla da izvede različite zaključke?

To pitanje je od izuzetnog značaja, posebno u svetlu iskustva sa  Srebrenicom. Zapadna propagandna mašinerija ponavlja isključivo zaključke Haškog tribunala («presude»), izbegavajući da se upušta u analizu dokaza. Kada je Istorijski projekat Srebrenica proverio forenzički materijal na kome su se ti zaključci navodno temeljili, obelodanilo se da «materijalni dokazi» uopšte ne podržavaju zaključke koji su, tobož oslanjajući se na njih, bili izvedeni.

Držanjem najvećeg dela izveštaja u fijoci ide se na ruku petoj koloni zato što su njoj bitni jedino diskreditujući zaključci koje su usvojili njeni ljudi postavljeni kao većina u Anketnom odboru. Za nekoliko dana, 19. juna, na plenarnom zasedanju Skupštine raspravljaće se o «izveštaju» Anketnog odbora, ali pod najnepovoljnijim uslovima apsolutne petokolonaške kontrole javnog diskursa. A za to odgovornost snosi isključivo vladajuća većina. Opozicija će zato do besvesti ponavljati fraze iz svojih zaključaka, bez obzira na to da li u izvedenim činjenicama imaju uporište ili ne. Vlast je opet sebe  saterala u ćorsokak i na bojnom polju utisaka pretrpeće još jedan neslavan poraz.

Izveštaj Baba Vange odozgo, koji po svim parametrima deluje relevantnije i ubedljivije od zaključaka Anketnog odbora, nije nimalo optimističan. Republika Srpska je u ozbiljnim problemima zato što je meta profesionalno organizovanog procesa u cilju njenog uništenja. Za sada, ostvarenju toga cilja niko se ne suprotstavlja, a sve ide naruku.

Makijaveli je rekao da je onaj ko ne shvata igru predodređen da postane njen predmet. To je savršen opis položaja vlasti u trenutnim dešavanjima u Republici Srpskoj.

Ali pre nego što ih moralno apsolviramo, pripisivanjem   barem pristojne namere ako ne i neophodnih državničkih kapaciteta, na stolu je i dalje ključno pitanje: da li vlast svojim protivnicima sadejstvuje iz čiste gluposti ili je to u okviru nekog idiotskog aranžmana za spasavanje žive glave, postignutim sa verolomnim stranim faktorom?

Stefan Karganović, Analitički forum

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here