Stevica Deđanski: Regionalna bezbednost – pozicija Srbije

Podelite:

 

 

Srbija je u svim aspektima od ekonomskih do bezbednosnih posvećena regionalnoj saradnji. Zalaže se sa mirno i kompromisno rešavanje problema, za saradnju u prevazilaženju barijera ali i zajedničko iznalaženje puteva za brži razvoj.

Međutim, u svemu tome Srbija zadržava poziciju nacionalnog interesa i dostojanstva. Imali smo faze kada smo regionalnu saradnju nakaradno shvatali kao odricanje od svojih interesa, kao žrtvovanje radi interesa drugih. Srećom sa tim smo zauvek raskrstili 2012. godine.

Regionalna politika Srbije, odnosno da budemo realni sviđalo se to nekome ili ne, njenog predsednika Aleksandra Vučića podrazumeva nešto drugo: dobronamernu uzajamnost. Drugim rečima Srbija je spremna da bude lider u domenu regionalne saradnje, da pokreće inicijative i uvek nudi malo više ustupaka sa svoje strane nego što traži zauzvrat, ali ipak insistira na reciprocitetu.

Spremna je da bude noseći stub regionalne saradnje ali traži i od drugih da budu element te konstrukcije a ne da samo koriste srpsku stranu i njenu dobru volju.

To je odgovoran pristup prema interesima građana Srbije ali, ako se dublje sagledaju stvari, i čitavog regiona. Jer ono što je jednostrano i nepravedno ne traje dugo. Samo na ravnopravnim osnovama moguće je postići dugoročne efekte.

Tome nas uči i istorija. Politiku koju danas vodi predsednik Vučić možemo sa punim pravom da uporedimo sa regionalnom politikom velikog srpskog diplomate, političara i pisca Milovana Milovanovića.

Jedan od najuspešnijih srpskih ministra spoljnih poslova i autor izvanrednog dela „Državno pravo i načela spoljne politike Kraljevine Srbije“ – govorio je: „Treba uvek imati suv barut i naoštren mač, dve stvari koje ni jedna garantija ne može zameniti“.

Drugim rečima važno je težiti tome da država bude snažna i spremna da svim sredstvima brani svoje interese. To je i princip današnje Srbije koja, uporedo sa pružanjem ruke drugima, mnogo napora ulaže u vojno-političko ali i ekonomsko jačanje, kako bi bila spremna za sve izazove ali na osnovama zdrave privrede a ne neodrživog zaduživanja.

Tu se ne završavaju paralele između dve Srbije u fazama njihovog uspona. Uz barut i mač, znači činioce državne sile, Milanović je podrazumevao da uspešna politika mora da ima još nešto, bez čega bilo šta drugo, pa ni barut, nije od koristi. To je odgovornost bazirana na racionalnosti.

Milovanović je uporno težio saradnji sa drugim narodima Balkana. Branio je srpske interese ali bio spreman i na kompromise.

Tako je uspeo da izgradi Balkanski savez koji je porazio tursku u Prvom balkanskom ratu 1912-13. godine.

Njegov princip je bio: Balkan balkanskim narodima. A da bi oni mogli da odlučuju o svojoj sudbini moraju da budu razumni i spremni na kompromis.

Ako ne postupaju tako nijedan od njih neće imati sreću jer će biti marionete ili žrtve igre velikih. To se i videlo u Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu. Ne zna se ko je veći ceh u njima platio, poraženi ili pobeđeni.

Iz svega toga mi danas mnogo toga možemo da naučimo. Oficijelni Beograd je to i učinio i stvarno se trudi da vodi politiku iskrene regionalne saradnje. Postupa u duhu Milovanovića: jača svoju zemlju ali na kompromisnim osnovama nudi saradnju svima u svom okruženju. Takav pristup jedino može da donese sreću regionu.

To sve više uviđaju i velike sile pa Srbiju počinju da tretiraju kao ključni faktor saradnje na Balkanu. I to je ohrabrujuće, ali potreban je da naprave još jedan korak napred a to je da ulože veći napori da se politici koja kompatibilna onome što radi Vučić, privole Zagreb, Sarajevo, Tirana i drugi regionalni centri.  Potrebno je da ulože dodatni napor da privole svoje marionetske države koje su stvarali da počnu da se ponašaju u svetlu nove situacije na terenu a ona je jača Srbija spremna na kompromis ali i na borbu za očuvanje svojih interesa.

Tek tada će do punog izražaja doći miroljubiva, kooperativna i racionalna politika Srbije na temelju koje je jedino moguće graditi bezbednost, stabilnost i prosperitet regiona.

I tu nema mesta politikanstvu. Nema mesta uskim stranačkim interesima. Na žalost kod nas uvek ima onih koji bi za lulu duvana prodali interese svoje zemlje.

Na sreću oni više nemaju nikakvu podršku u narodu Srbije

Prof.dr Stevica Deđanski za Vidovdan

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here