Стевица Деђански: Регионална безбедност – позиција Србије

Поделите:

 

 

Србија је у свим аспектима од економских до безбедносних посвећена регионалној сарадњи. Залаже се са мирно и компромисно решавање проблема, за сарадњу у превазилажењу баријера али и заједничко изналажење путева за бржи развој.

Међутим, у свему томе Србија задржава позицију националног интереса и достојанства. Имали смо фазе када смо регионалну сарадњу накарадно схватали као одрицање од својих интереса, као жртвовање ради интереса других. Срећом са тим смо заувек раскрстили 2012. године.

Регионална политика Србије, односно да будемо реални свиђало се то некоме или не, њеног председника Александра Вучића подразумева нешто друго: добронамерну узајамност. Другим речима Србија је спремна да буде лидер у домену регионалне сарадње, да покреће иницијативе и увек нуди мало више уступака са своје стране него што тражи заузврат, али ипак инсистира на реципроцитету.

Спремна је да буде носећи стуб регионалне сарадње али тражи и од других да буду елемент те конструкције а не да само користе српску страну и њену добру вољу.

То је одговоран приступ према интересима грађана Србије али, ако се дубље сагледају ствари, и читавог региона. Јер оно што је једнострано и неправедно не траје дуго. Само на равноправним основама могуће је постићи дугорочне ефекте.

Томе нас учи и историја. Политику коју данас води председник Вучић можемо са пуним правом да упоредимо са регионалном политиком великог српског дипломате, политичара и писца Милована Миловановића.

Један од најуспешнијих српских министра спољних послова и аутор изванредног дела „Државно право и начела спољне политике Краљевине Србије“ – говорио је: „Треба увек имати сув барут и наоштрен мач, две ствари које ни једна гарантија не може заменити“.

Другим речима важно је тежити томе да држава буде снажна и спремна да свим средствима брани своје интересе. То је и принцип данашње Србије која, упоредо са пружањем руке другима, много напора улаже у војно-политичко али и економско јачање, како би била спремна за све изазове али на основама здраве привреде а не неодрживог задуживања.

Ту се не завршавају паралеле између две Србије у фазама њиховог успона. Уз барут и мач, значи чиниоце државне силе, Милановић је подразумевао да успешна политика мора да има још нешто, без чега било шта друго, па ни барут, није од користи. То је одговорност базирана на рационалности.

Миловановић је упорно тежио сарадњи са другим народима Балкана. Бранио је српске интересе али био спреман и на компромисе.

Тако је успео да изгради Балкански савез који је поразио турску у Првом балканском рату 1912-13. године.

Његов принцип је био: Балкан балканским народима. А да би они могли да одлучују о својој судбини морају да буду разумни и спремни на компромис.

Ако не поступају тако ниједан од њих неће имати срећу јер ће бити марионете или жртве игре великих. То се и видело у Другом балканском и Првом светском рату. Не зна се ко је већи цех у њима платио, поражени или побеђени.

Из свега тога ми данас много тога можемо да научимо. Официјелни Београд је то и учинио и стварно се труди да води политику искрене регионалне сарадње. Поступа у духу Миловановића: јача своју земљу али на компромисним основама нуди сарадњу свима у свом окружењу. Такав приступ једино може да донесе срећу региону.

То све више увиђају и велике силе па Србију почињу да третирају као кључни фактор сарадње на Балкану. И то је охрабрујуће, али потребан је да направе још један корак напред а то је да уложе већи напори да се политици која компатибилна ономе што ради Вучић, приволе Загреб, Сарајево, Тирана и други регионални центри.  Потребно је да уложе додатни напор да приволе своје марионетске државе које су стварали да почну да се понашају у светлу нове ситуације на терену а она је јача Србија спремна на компромис али и на борбу за очување својих интереса.

Тек тада ће до пуног изражаја доћи мирољубива, кооперативна и рационална политика Србије на темељу које је једино могуће градити безбедност, стабилност и просперитет региона.

И ту нема места политиканству. Нема места уским страначким интересима. На жалост код нас увек има оних који би за лулу дувана продали интересе своје земље.

На срећу они више немају никакву подршку у народу Србије

Проф.др Стевица Деђански за Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here