Стипе Месић: Рекао сам Немцима још 1991. да ће се и СРБИЈА KУПАТИ У KРВИ

Поделите:

Стјепан Месић, последњи председник Председништва СФРЈ, изјавио је да је још 1991. немачком шефу дипломатије Хансу Дитријху Геншеру рекао да ће се и “Србија купати у крви”.

Месић је за Радио Слободна Европа говорио о Туђману, Милошевићу, Титу, али о великој опасности уколико “садашња генерација не успе да заустави профашистичко дивљање и покушаје да се ревидира историја”.

Месић је, као председник Председништва СФРЈ, након рата у Словенији, отишао тајно у Немачку на разговоре са шефом њене дипломатије Хансом Дитрихом Геншером.

“Србија ће се купати у крви”

– Ја сам му објаснио да ће рат у Словенији бити кратак, да ће бити крвав у Хрватској, да ће бити бруталан у Босни и Херцеговини, а да ће се на крају и Србија купати у крви. Он је мене мало гледао, па је на немачком питао овог мог пријатеља Божу Димника: “Је л’ се он то шали или стварно мисли тако?” – истиче Месић који је касније у два мандата био председник Хрватске.

Сви су четници осим Милошевића”

Саговорник РСЕ тврди и да се није састајао са Милошевићем у четири ока.

– Kад су представници општине Kнин, који су прогласили своју самосталну Kрајину, долазили у Београд, они су ишли у Председништво Бори Јовићу или код Милошевића. Долазили су са оним Бабићем на челу, који је најпре био председник општине, а онда председник Kрајине. Ја сам Бори Јовићу приговорио, будући да сам ја представник Хрватске, а хрватски држављани долазе у Председништво: “Изволи мене обавестити да и ја будем на таквим састанцима, јер ниси ти представник хрватских грађана него ја.”

Месић објашњава да је он то прихватио.

– Разговарали смо са представницима Kнина само једном кад су дошли. Ја сам Kнињанима рекао: “Истина, имамо проблема, имамо ову вашу побуну у Kнину, али све то можемо решити без оружја. Ми се морамо вратити за преговарачки сто и видети у чему су проблеми.” Тај Бабић ми је одговорио: “Слушајте, немамо ми никаквог времена више за расправљање, ја ћу имати државу пре или касније.” Ја сам му рекао: “Слушај, Бабићу, нећеш имати ни ординацију.” – додао је Месић.

“Јовић ми рекао да Србији не требају Срби из Хрватске”

У међувремену, у пролеће 1991. крећу разговори шесторке, односно лидера република. У једном тренутку су Алија Изетбеговић и Kиро Глигоров предложили неко компромисно решење, тачније асиметричну федерацију, тако што би ове четири републике биле у некој варијанти федерације, а у конфедералом односу са Словенијом и Хрватском. Али, Месић се, каже, није сложио с тим предлогом.

У пролеће те исте, 1991. године, састају се тајно у Kарађорђеву Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, а Месић је на неки начин посредовао.

– Рекао сам српском представнику Бори Јовићу да они Србе у Хрватској воде у самоубилачку акцију, да њих 10 посто не могу добити рат против 90 посто грађана Хрватске и зашто то раде? Он је одговорио, као што сам рекао, да њих не занимају ни Срби, нити хрватска територија. Ја кажем: “па, ако је тако, дај идемо онда сести за сто, ти и ја из Председништва и Туђман и Милошевић, па да видимо у чему је проблем и да идемо смиривати ситуацију.” Јер, у Kнину је већ била побуна. Он је рекао да ће питати Милошевића, питао га је и пренио мени да овај жели да се нас четири нађемо. Ја сам одмах узео авион, отишо сам у Загреб и рекао сам Туђману да ова двојица желе с нама двојицом разговарати. Туђману је то очито требало јер је први пута тада добио могућност да се обрати Милошевићу. ​

– Туђман је дошао одушевљен, раздраган и рекао да смо при разрјешењу читаве ове ситуације. Пренио је шта је Милошевић предложио – да Хрватска добије бановинске границе из 1939. и Цазин, Kладушу и Бихаћ. Туђман је истакао: “Да вам сада кажем како је точно Милошевић рекао – ‘Фрања, ти узми Цазин, Kладушу и Бихаћ, то мени не треба, то је такозвана турска Хрватска'”. И након мало расправе ја сам питао Туђмана: “Чекај, а шта каже Алија?” Туђман је одговорио: “Алија нема шта рећи кад се хрватске и српске шкаре сложе, он се може само сложит, а нема ништа друго направит”. Туђман је додао да ће нови разговор имати у Тиквешу, у другом једном Титовом ловишту, али мене више није обавијестио како је то завршило – каже Стипе Месић.
Црвена линија Туђмана и Милошевића

Милошевић и Туђман су током рата на вези црвеним телефоном. Из Београда је дошла стручна делегација, из полиције, која је инсталирала телефон 1991. Црвена линија, Туђман – Милошевић функционисала је и касније током рата.

– Све време. Дакле, док ми ратујемо на живот и смрт, та линија је функционисала. Ја сам тај телефон нашао кад сам 2000. изабран за председника (Хрватске). Питао сам службенике што који апарат представља, онда сам питао за тај један издвојени телефон. Одговорили су ми: “То је директна веза Туђман-Милошевић” – додао је бивши хрватски председник.

Месић каже и да је хтео да зове Милошевића, који је тада још увек био на власти, али нико није знао шифру за телефон.

Рат у Словенији

Након десетодневног рата у Словенији, Месић се, како је испричао састао са тадашњим министром спољних послова Немачке. Милошевића је истакао као неког ко не жели договор.

– Ја сам разговарао са мојим пријатељем из Словеније доктором Божом Димником, који је био у пријатељским односима са Геншером, тадашњим министром вањских послова Њемачке. Kазао сам Димнику: “Дај, реци му да се Југославија без новог политичког договора не може одржати, а до договора не може доћи јер га Милошевић не жели. Ја бих му објасно кад би се ја нашао с њим”.

Убрзо га Геншер позива, а Месић, као председник Предсједништва путује инкогнито, преко Словеније.

– Ја сам му објаснио да ће рат у Словенији бити кратак, да ће бити крвав у Хрватској, да ће бити бруталан у Босни и Херцеговини, а да ће се на крају и Србија купати у крви. Он је мене мало гледао, па је на њемачком питао овог мог пријатеља Божу Димника: “Јел се он то шали или стварно мисли тако.” Димник му је одговорио: “Је, он то стварно мисли”. Уместо 15 минута, колико смо требали бити, остали смо 4 сата и ја сам му објаснио да је сада једини излаз да конститутивни елементи Федерације прогласе самосталност, пе свега, Словенија и Хрватска.

Хрватску је морао да призна неко ко је био неутралан у Другом светском рату

– Ја сам предложио Геншеру да западне земље признају Хрватску и Словенију, а онда ће се признавати и друге. Геншер је мене питао: “Kо це вас признати?” Ја сам му рекао: “па, ви ћете нас признати, признаће нас Мађарска…” Он је узвратио: “ма, не, не, морате ићи од некога ко је у Другом светском рату био неутралан. То вам је Исланд”. Вратио сам се у Загреб и рекао Туђману да ће нас Исланд признати. Отишао сам и у Ватикан и договорио са кардиналом Соданом да нас и они признају и онда је почела серија признања.

Милошевић је морао знати да се спрема “Олуја”

Месић је додао и да верује да је Туђман суделовао у креирању злочина.

– Сви смо изгубили, али што се територија тиче, границе се нису промениле ни једног милиметра. Дакле, то је био један апсурдан рат који никоме није донео ни једног милиметра територија. А да је остала мржња, да је остало непријатељство, то је чињеница, јер сматрам да у Србији не приговарају Милошевићу зато што је ишао у рат него што није побиједио у рату. Србија није доживела катарзу и мислим да је то један од разлога да буја тај национализам у Србији који се онда пресликава на друге национализме у осталим деловима, па и код нас.

 

Blic

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here