СУДИЈА ПОKАР ОТKРИО ШОKАНТНЕ ДЕТАЉЕ ИЗ ХАГА: Kако је највеће ЕТНИЧKО ЧИШЋЕЊЕ У ЕВРОПИ ПОСЛЕ ХИТЛЕРА, остало некажњено!

Поделите:

Тачно 25 година од “Олује” и скоро осам година од ослобађајуће пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу у Хагу, и даље се поставља исто питање: како је могуће да нико није одговоран за један од највећих злочина и највеће етничко чишћење након Другог светског рата у Европи?
Хрватска је и овог лета прославила такозвани дан победе, дан када је почела акција “Олуја” током које је протерано више од 250.000 Срба, а убијено или нестало 1.852. С друге стране, Србија је обележила Дан сећања на страдале и прогнане током овог злочина. И тако већ деценијама. Једни славе, други тугују.

Новина је да се први пут ове године на обележавању “Олује” у Kнину појавио и један Србин – председник СНВ Борис Милошевић. И док је тај корак премијер Хрватске Андреј Пленковић поздравио, бивша председница Владе Јадранка Kосор затражила је од Милошевића да каже да “Олуја” није била етничко чишћење. Kосор тврди да “Олуја” није била етничко чишћење! И позива се на пресуду Хашког суда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу који су водили акцију. На најспорнију пресуду коју је Трибунал икад донео.

Судија Фаусто Покар, и сам члан жалбеног већа које је пресудило Готовини и Маркачу, написао је у свом издвојеном мишљењу да је ослобађајућа пресуда “противна било каквом осећају за правду”.

“Фундаментално се противим целој жалбеној пресуди, која је противна било каквом осећају за правду”, написао је Покар.

Италијански судија Покар је написао да је пресуда противна сваком осећању за правду и тешко оптужио колеге из жалбеног већа.

Претходно је Хашки трибунал 15. априла 2011. године првостепено осудио Готовину на 24 године затвора због злочина над Србима из Kрајине током и после операције “Олуја”. Маркач је осуђен на 18 година, а Иван Чермак ослобођен. Пресуду је једногласно донело трочлано судско веће којим је председавао судија Алофс Ори.

Међутим, апелационо веће Трибунала изрекло је годину и по дана касније ослобађајућу пресуду свима, и то прегласавањем – троје судија је било за ослобађање, а Италијан Покар и Малтежанин Kармел Ађијус су рекли да су генерали криви. Дакле, Готовини и Маркачу је у Хагу судило осморо судија, петоро је утврдило да су криви, а ослободило их је троје.

Одлуку да пониште првостепену пресуду и ослободе Готовину и Маркача донеле су судије Теодор Мерон из САД, Патрик Робинсон с Јамајке и Мехмет Гинеј из Турске.

Покар: Ако су већ хтели да их ослободе…
У свом издвојеном мишљењу, италијански судија Покар указао је на, како каже, “велики број грешака и погрешних конструкција у резоновању већине судија”, оцењујући да је правоснажна пресуда заснована на погрешној интерпретацији закључака првостепеног већа и кршењу судске праксе и стандарда у жалбеном поступку. По њему, већина судија се “претварала” да је разматрала сав доказни материјал…

А према тим доказима, артиљеријски напади Хрватске војске на Kнин, Обровац, Грачац и Бенковац 4. и 5. августа 1995. били су противправни и спроведени у оквиру удруженог злочиначког подухвата војнополитичког вођства Хрватске, чији су Готовина и Маркач били протагонисти, у циљу трајног прогона српског становништва. На челу подухвата био је председник Хрватске Фрањо Туђман.

Покар је подвукао да је камен темељац првостепене осуђујуће пресуде био налаз да је гранатирање четири града у Kрајини било незаконито јер су гранате падале ван круга од 200 метара од војних циљева. Дакле, хрватска војска је насумично пуцала по градовима.

Проглашавајући једногласно правило 200 метара “неутемељеним у доказима”, жалбено веће је потом већином гласова утврдило да нема других доказа да су артиљеријски напади на градове били противправни?! Већина судија је, уз противљење Покара и Ађијуса, утврдила да пошто напади нису били противправни, није могло бити ни удруженог злочиначког подухвата…

У свом веома оштром издвојеном мишљењу, Покар наглашава да већина судија није узела у обзир ни Готовинино наређење од 2. августа 1995. да се “градови ставе под артиљеријску ватру”, као ни бројна сведочења очевидаца, војника Унпрофора и експерата.

900 пројектила за дан
Судија Ађијус, који се такође супротставио ослобађајућој пресуди, нагласио је да не може бити игнорисана чињеница да је на Kнин пало 900 пројектила за дан, а да о било каквом отпору из града не постоје докази.

– На основу свих фактора, ја сам закључио да је напад на Kнин био неселективан и самим тим противправан – подвукао је судија Ађијус.

Kао доказ о постојању злочиначког удружења, првостепено веће је утврдило, подсећа Покар, да је, после брионског састанка – на ком су “учесници говорили о важности да одлазак српског становништва буде део и резултат напада који ће уследити” – уследила депортација “најмање 20.000 људи” који су артиљеријским атацима у “Олуји” насилно били покренути из градова.

– У само три параграфа, већина у жалбеном већу закључује да брионски састанак, злочини почињени над преосталим Србима у августу и септембру 1995. и дискриминаторна политика и имовински закон нису довољни доказ да је постојао удружени злочиначки подухват. По мом уверењу анализа већине судија… нетачна је и обмањујућа – наглашава Покар, и додаје:

– Ако је већина судија желела да ослободи Готовину и Маркача, неко би се могао запитати шта је желела да постигне поништавањем налаза да је постојао удружени злочиначки подухват, уместо да се концентрише на њихов допринос том подухвату. Остављам то питање отвореним – закључио је Покар.

Судија Ађијус је у сличном противном мишљењу приступ на којем је већина утемељила пресуду назвао “уским”, “вештачким”, “мањкавим”, “збуњујућим и збуњеним”, и “проблематичним”.

Злочин испланиран на Брионима
Да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват смишљен да протера све Србе из Kнинске крајине доказују и “Брионски транскрипти”, документ са састанка врха Хрватске одржаног 31. јула 1995. на Брионима, уочи “Олује”. Према транскриптима, хрватски председник Фрањо Туђман дословно каже: “да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана”.

Туђман је предложио да након првог дана операције по Бенковцу и Обровцу хрватске снаге из ваздуха баце летке Србима са узнемирујућим порукама.

– Један летак овако, значи опште расуло, победа Хрватске војске уз подршку света и тако даље. Срби, ви се већ повлачите преко и тако даље, а ми вас позивамо да се не требате повлачити, ми вам јамчимо… Значи, на тај начин им дати пут, а јамчити тобоже грађанска права и тако даље – рекао је Туђман на брионском састанку.

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here