Султан на двору Краља змајева

BEIJING, CHINA - JULY 02: President of Turkey, Recep Tayyip Erdogan (R) and Chinese President Xi Jinping (L) walk past the honor guards during an official welcoming ceremony at Great Hall of the People in Beijing, China on July 02, 2019. Volkan Furuncu / Anadolu Agency
Поделите:

Кључни актери евроазијске интеграције све више схватају да она не може напредовати без супротстављања трамповској опсесији санкцијама

Tурски председник Реџеп Тајип Ердоган је, током посете кинеском председнику Сију Ђинпингу у Пекингу након самита Г20 у Осаки, на више начина пружио сликовит приказ Турске која се окреће од НАТО-а према руско-кинеском стратешком партнерству.  Турска је главно чвориште у настајању Новог пута свиле или Иницијативе појас и пут. Ердоган је мајстор представљања Турске као крајње раскрснице Истока и Запада. Он је такође изразио велико интересовање за придруживање Шангајској организацији за сарадњу, предвођену Русијом и Кином, чији се годишњи самит одржао у Бишкеку, неколико дана пре Осаке.

Паралелно са тиме, упркос свим великим потешкоћама – од претњи санкцијама америчког Конгреса до НАТО упозорења – Ердоган није одступио од одлуке Анкаре да купи руски ракетни одбрамбени систем С-400 вредан, према наводима Сергеја Чемезова из Ростека, две и по милијарде долара. Испорука делова система С-400 Турској почеће најраније ове седмице. Према речима турског министра одбрана Хулусија Акара, њихово инсталирање би требало да почне до октобра. То ће изазвати велики гнев у Вашингтону јер је Турска прва чланица НАТО-а која је купила С-400.

Си је, поздрављајући Ердогана у Пекингу, нагласио поруку коју је он заједно са Путином истицао на њиховим претходним састанцима у Санкт Петербургу, Бишкеку и Осаки: Кина и Турска би требало да „подрже мултилатерални светски поредак у чијем средишту би биле Уједињене нације, односно систем заснован на међународном праву“. Ердоган је, са своје стране, покушавао да шармира саговорника – од објављивања ауторског текста у Глобал тајмсу у ком је величао заједничку визију будућностим, до детаљног излагања на састанку две делегације. Његов циљ је обезбеђивање кинеских инвестиција у неколико области у Турској, које су директно или индирекно везане за Појас и пут.

Говорећи о изузетно осетљивом ујгурском питању, Ердоган је извео дипломатску пируету. Он је избегавао да говори о оптужбама које је износило његово министарство спољних послова о „тортури и политичком испирању мозгова“ који се спроводе у ујгурским логорима. Уместо тога говорио је како Ујгури „живе срећно“ у Кини. „Чињеница је да људи из кинеског региона Синкјанга живе срећно у кинеском развоју и просперитету“. Турска неће дозволити никоме да подстиче несугласице у односима Турске и Кине“.

Ово додатно запањујуће ако се узме у обзир да је и сам Ердоган у протеклој деценији оптуживао Пекинг за геноцид. А у чувеном случају из 2015. године, стотине Ујгура који су били депортовани са Тајланда у Кину су, након много перипетија, пресељени у Турску.

НОВИ ГЕОПОЛИТИЧКИ КАРАВАН
Ердоган је изгледа коначно схватио да је Нови пут свиле дигитална 2.0 верзија древног Пута свиле чији су трговински каравани повезивали Средње краљевство за великим бројем муслиманских земаља – од Индонезије до Турске и од Ирана до Пакистана.

Пре 16. века, главна линија комуникације широм Евроазије није била поморска, већ ланац степа и пустиња од Сахаре до Монголије, како је то маестрално приметио Арнолд Тојнби. Идући том линијом, пронашли бисмо трговце, мисионаре, путнике, ученике, све до турских Монглола, како из Централне Азије мигрирају до Блиског истока и Медитерана. Сви они су формирали ланац међуповезаности и културне размене између Европе и Азије – далеко изван географског дисконтиунитета.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган се рукује са кинеским колегом Сијем Ђинпингом, Пекинг, 2. јул 2019.

Изгледа да је Ердоган научио да гата у длан. Руско-кинеско стратешко партнерство – директно укључено у повезивање Појаса и пута са Евроазијском економском унијом, као и такође Међународним транспортним коридором Север-Југ – види Турску и Иран као апсолутно неопходна главна чворишта за текући, вишестрани евроазијски процес интеграције. Нова турско-иранско-катарска геополитичка и економска осовина се полако али сигурно развија у југозападној Азији, повезујући се све више са Русијом и Кином. Циљ је евроазијска интеграција, видљива, на пример, кроз ужурбану изградњу железничких пруга осмишљених тако да повезују Нови пут свиле и Руско-ирански транспортни коридор са источним Медитераном и Црвеним морем и, на источној страни, Иранско-пакистански коридор са са Кинеско-пакистанским економским коридором, једним од најважнијих делова Појаса и пута.

Све ово је подржано мултилатералним и билатералним споразумима о транспортној сарадњи, укључивши и оне потписане између Турске, Ирана и Катара, као и између Ирана, Ирака и Сирије. Крајњи резултат није само консолидација Ирана као кључног конекторског чворишта Појаса и пута и кинеског стратешког партнера, већ и претварање пограничне Турске у мост до Европе.

Будући да је Синкјанг главно чворшите у западној Кини које повезује вишеструке коридоре Појаса и пута, Ердоган је морао да ублажи реторику (о питању ујгурских муслимана који живе у тој области; прим. прев.), чиме је у великој мери минимализовао таласе дезинформација и синофобије који долазе са Запада. Речима Сија Ђинпинга, могло би се рећи да се Ердоган определио за давање предности културном разумевању и грађанском међупрожимању у односу на идеолошке борбе.

СПРЕМАН ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ
У вези са његовим успехом на двору краља змајева, Ердоган се сада осећа довољно самоуверено да понуди посредничке услуге Техерану и Трамповој администрацији, развијајући даље предлог који се први пут могао чути током његовог састанка са јапанским премијером Шинзо Абеом на самиту Г20. Ердоган не би изнео такву понуду да се пре тога није посаветовао са Русијом и Кином које су, што је кључно, потписнице Иранског нуклеарног споразума, односно Заједничког свеобухватног плана акције (JCPOA).

Лако је уочити зашто Русија и Кина сматрају Турску савршеним посредником: она је сусед Ирана, пословични мост између Истока и Запада и чланица НАТО-а. Турска је свакако много репрезентативнија од „тројке“ ЕУ (Француске, Велике Британије и Немачке).

Турске и кинеске заставе на тргу Тјенанмен у Пекингу током посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, 2. јул 2019.

Трамп изгледа жели да постигне – или барем оставља такав утисак – JCPOA 2.0, без Обаминог потписа. Русија и Кина би врло лако могли да одговоре на његов блеф тако што би, након рашчишћавања рачуна са Техераном, понудили нови састав за преговарачким столом који би укључивао и Турску. Чак и ако би у сваком смислу неефикасна  ЕУ „тројка“ опстала, имала би наспрам себе праву противтежу у облику Русије, Кине и Турске.

Од свих ових важних потеза на геополитичкој шаховској табли, један мотив се истиче међу водећим играчима: евроазијске интеграције не могу значајно напредовати без супротстављања трамповској опсесији санкцијама.

 

Превео Радомир Јовановић

ПЕПЕ ЕСКОБАР

Извор Asia Times

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here