Све мање шансе за истину о несталим бебама

Поделите:

Срамота је државе што случајеви несталих беба нису решени како треба, оценио је Горан Филиповић из Београдског удружења Родитеља несталих беба. Kада схватимо зашто различите власти не желе да се баве овим питањем, можда ћемо схватити како ово питање може да се реши, оценио је правни заступник Данило Ћурчић.

Србија је до 1.октобра требало да обавести Савет Европе шта је урадила на спровођењу пресуде којом је обавезана да до септембра 2015. године припреми и усвоји закон који би требало да помогне да се утврде све чињенице о сумњама да је протеклих деценија из породилишта у Србији нестало, према незваничним подацима удрузења, више хиљада деце.

Три удружења родитеља несталих беба (Родитељи несталих беба Србије, Војводине и Београдска група родитеља) затражила су од председнице Владе да повуче Закон о несталим бебама који је у марту 2018. упућен у Скупштину, као и да им омогући да учествују у раду Владине комисије за испитивање рада државних органа у свим случајевима несталих беба.

Шансе да се открије истина о овим случајевима и да родитељи сазнају шта се догодило, умањене су још од 2002, и да је држава имала намеру могла је да крене у решавање случајева, а не да радимо по препорукама Европе, каже Филиповић додаје да је “срамота државе” што то није урађено како треба.

“Нисмо прва и једина земља, имале су такав проблем и друге земље, али су те државе стале иза родитеља и кренуле да решавају случајеве”, додао је он.

Данило Ћурчић, правни заступник родитеља, упитан зашто држави одговара нерешавање ових случајева, рекао је да и они покушавају неколико година да нађу одговор на то питање.

“Све власти се понашају исто, није јасно шта се дешава, то јест да ли ми можемо да дођемо до закључка да држава у општем смислу апсолутно не жели да се бави утврђивањем чињеница, да призна да се то дешавало, да отвори истраге, и доведе до тога да се сазна шта се дешавало. Имамо године и године рада, састанака, дописа, који нису довели ни до каквог резултата, сем до овог неадекватног закона”, каже.

Велико је то питање и вероватно и кључ за решавање овог питања, рекао је он и додао да “када схватимо зашто различите власти не желе да се баве овим питањем можда ћемо схватити како оно може да се реши”.

Филиповић је рекао да је према његовим сазнањима око 3.500 породица погођено овим проблемом, док је Ћурчић оценио да је обавеза државе, а не родитеља, да зна колики је број тих родитеља.

Говорећи о могућим сведочењима, Ћурчић је рекао и да размере и бројеви ових случајева, указују да се вероватно ради о широј организованој групи или групама које су радиле на томе, и у том смислу би неко ко би проговорио могао да има бојазан да ће имати последице због тога што је проговорио.

“Имамо проблем да држава ништа не предузима па се зато родитељи терају да сами спроводе истрагу да би доказали да се нешто десило. Чак и да постоји само један случај то би било довољно да Србија нађе начин и истражи чињенице, а не када се ради о оволиком броју”, казао је.

Гости кажу да постоји нада да ће се ови случајеви решити, али су шансе све мање и долази последње време да се ухвати корак са решавањем ових проблема.

“Надам се да ће тај трачак наде који имају родитељи засијати и да ће предложени закон бити повучен. И да ћемо се у име свих генерација договорити и решити прошлост. Док не решимо прошлост, нећемо наћи ни будућност”, рекао је Филиповић.

Филиповић је најавио протесте родитеља као један од механизама у напорима да се не дозволи да предложени нацрт закона уђе у скупштинску процедуру.

“Нама није циљ био новчана надокнада, већ само да сазнамо шта је истина, а оваквим нацртом, бојим се да нећемо до тога стићи”, истакао је он.

Kурир.рс/Н1

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here