СВЕ ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ О МАЛИМ БОГИЊАМА, А МОГЛИ СТЕ ДА ПИТАТЕ (УМЕСТО ДА ЛУПЕТАТЕ)

Поделите:

ДЕО ПРВИ: “СМРТОНОСНОСТ” МАЛИХ БОГИЊА

Ако хоћете да добијете највише непријатеља ујединици времена, објавите нешто о вакцинама на твитеру или фејсбуку. За тиличас, небитно да ли сте лекар, пекар или апотекар, добићете салву увреда, клетвии претњи смрћу. Разноразни људи даће себи за право да коментаришу ваше образовање, мотиве, психолошке карактеристике и банковни рачун, иако вам очи никад нису видели, а камоли ово остало. Узрок оваквом разулареном иобеспамећеном понашању је вишемесечна медијска, прљава пропаганда и хајка наљуде који се залажу за слободу избора приликом вакцинације, илити у преводу, дасами одлучују да ли ће им и када деца, а ускоро и они сами, примити вакцинустраног произвођача, чија је документација о одобравању “службена тајна”.

Аргументи којима прогонитељи располажу, обично су утемељени у високорангираном научном штиву, попут листа Блиц, који је само у августу прошле године имао двадесет и кусур “текстова” о вакцинацији. Тако је становништво свакодневно, у више доза, едуковано како су мале богиње “смртоносна болест” која је “нестала” вакцинацијом, а коју су вратили зли “антивакцинаши” , јер су урушили “колективни имунитет” за чије одржавање је неопходно да 95% деце буде вакцинисано, тако што су “ширили лажи” о фамозној ММР вакцини.

Идемо редом. Да су мале богиње “смртоносна болест”, откриле су генијалке из Бљуца, које су се пре извештавања о осетљивим здравственим темама бавиле гардеробом пролазника у Кнез Михаиловој и проблематиком чварака, те је разумљиво да нису стигле да се позабаве званичним статистикама, као што је то урадила доктор наука Матеја Чернич у својој докторској дисертацији, која се бавила идеолошким конструктима о вакцинацији. Према прорачунима за период са краја 19. и почетка 20. века смртност од малих богиња се смањила за 99, 36% у Великој Британији, а 98,01% у САД-у, пре увођења вакцинације. Број људи који умре од укупног броја оболелих смањио се скоро 9 пута пре увођења масовне вакцинације, и то у периоду од само 20-так година. У Великој Британији је у периоду 1940.-1945. износио 1/535, а у периоду 1960-1969. 1/4573. У САД-у, у тренутку увођења вакцинације, од малих богиња умирало је 2 људи на 1 000 000 становника Сликовитије речено, у години када се прва вакцина против малих богиња појавила у САД-у, у 6 држава (Масачусетс, Њу Хемпшир, Вермонт, Роуд Ајланд, Конектикат, Меин), смртност од астме је била 56 пута већа, од несрећа 935 пута већа, а од болести срца 9.560. пута већа од смртности од малих богиња.2

Ово све говори да се мале богиње нису могле назвати “смртоносном болешћу” ни непосредно пре почетка вакцинације становништва.

О овоме сведочи и један од најпознатијих медицинских часописа ,Lancet, који у издању од 7.фебруара 1959. године говори у извештајима лекара о епидемијама малих богиња, где се наводи да “нису покушавали да спрече ширење малих богиња “ и да су имуноглобулин, који ублажава клиничку слику, користили само код одраслих и деце која су већ озбиљно исцрпљена од неког другог стања. Такође, наводи се да “деца испод две године имају обично благу слику, а испод 6 месеци обично потпуно избегну болест”, као и да је “код већине деце цела болест пролазила за недељу дана”,а мајке које су сада изложене судском прогону због тога што нису “заштитле дете од смртоносне болести”, су те 1959., говориле ” колико је добра пребољевање малих богиња донело њиховој деци”, зашта се сада пружају бројни докази у истраживањима која повезују пребољевање дечјих болести са заштитом од хроничних обољења, попут алергија, аутоимуних обољења и рака, у одраслом добу. Чак су и наши стари лекари знали значај дечјих болести са сазревање, како телесно, тако и психичко, па академик Владета Јеротић у својој књизи “Човек и његов идентитет”, наводи: “Вратимо се за тренутак на распрострањену заштиту од свих могућих дечјих болести у савременом друштву. Према мишљењу неких дечјих лекара у свету, дечје доба се карактерише релативно честим краткотрајним запаљивим процесима праћеним повишеном температуром. У току, и особито, после прележаних запаљења, које карактеришу и тзв. дечје болести, деца стичу потребан имунитет са којим улазе у „друго здравље“ одраслог доба. Телесне одбрамбене снаге бивају ојачане и, што је необично занимљиво, према казивању лекара и родитеља, деца после прележаних болести показују и у своме изгледу и у своме бићу позитивне промене. Човек се не може отети утиску да ове болести за развој детета значе неку врсту процеса сазревања. Из оваквог посматрања и размишљања произилази да вештачки имунитет који се данас масовно примењује код деце не само што успорава душевни и телесни развој детета него, пошто тај имунитет није трајан, разне познате дечје болести пристижу у једном узрасту када дете није психофизички спремно да их добро поднесе. Отуд и опасност код ових болести од могућих компликација.”3

Закључно, извештај у Lancetu говори да су “мале богиње релативно блага и неизбежна инфекција коју је најбоље преболети између 3. и 7. године. У протеклих 10 година било је неколико озбиљних компликација укупно у свим узрастима и сва су се деца комплетно опоравила.У складу са тим нису чињени напори да се инфекција превенира, чак ни код беба код којих болест није нарочито озбиљна”Ова “смртоносна” болест третирана је само аспирином, те Lancet наводи да је “у акутној фази неспецифична терапија, попут аспирина, основа третмана , а и без рутинске употребе антибиотика стопа компликација није прелазила 3%. Неколико комликација које су се појавиле, природно су регулисане, или су биле третиране ињекцијама пеницилина”Бројни случајеви умрле деце од малих богиња, којима се традиционално плаше родитељи, односе се првенствено на земље “трећег света” у којима хара глад и жећ и у којима је неухрањеност главни узрок смртности деце и терен за фаталан исход било које инфекције, па и малих богиња. Смрност деце од малих богиња већа је од 200 до 400 пута код неухрањене деце у односу на децу “развијених земаља”.5

О томе да мале богиње нису никаква “смртоносна болест” говорили су  (још увек) неиндоктринирани и интересно неспутани лекари времена пре вакцинације и то они најпозванији и најеминентнији. Александар Лангмијер, отац епидемилогије заразних болести, описао је 1962. мале богиње у “American public health assotiation “, као “самоограничавајућу инфекцију кратког трајања и ниске смртности”. Он наводи да у “САД-у мале богиње нису болест значајна по  данима оболелости, нити броју смртних случајева, већ хуманим вредностима(!) и чињеницом да је доступно ефикасно оруђе које обећава ефикасну контролу и рану превенцију”, те на питање зашто жели да искорени мале богиње одговара- “зато што је то ту и може бити урађено”.6 

У преводу, није се кренуло у ерадикацију и елиминацију болести због њене озбиљности и смртоносности, већ због тога што је била направљена вакцина.

Због чега није дошло до испуњавања овог“америчког сна”, у наставку, уколико неко пре тога, од поменутих на почеткутекста, не испуни своје обећање.

Др Јована Стојковић

http://pravonaizbor.rs

Извори:

1https://marjankogelnik.files.wordpress.com/2016/01/ideoloc5a1ki-konstrukti-o-cepljenju-predogled.pdf

https://www.cdc.gov/nchs/data/vsus/mort63_2a.pdf

3http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2017/02/Vladeta-Jerotic-Covek-i-njegov-identitet.pdf

4https://doi.org/10.1136/bmj.1.5118.380

5https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3554780

6https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1522578/pdf/amjphnation00499-0004.pdf

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here