Светска банка: Србија на 76. месту по економској равноправности жена и мушкараца

Поделите:

Глобална економија могла би бити богатија за око 160 милијарди долара уколико би жене зарађивале пођеднако као и мушкарци

Белгија, Данска, Француска, Летонија, Луксембург и Шведска су државе за које се може рећи да су мушкарци и жене готово потпуно равноправни у свему, показују подаци Светске банке.

Пратећи законске измене у протеклој деценији, стручњаци Светске банке утврдили су да су то једине земље у свету које су родну равноправност уврстиле у законе. У извештају Светске банке за 2019. под називом „Жене, посао и закон“ а који је објављен ове недеље праћена је родна дискриминација у 187 држава. Утврђено је да, пре само деценију, ниједна од њих није давала мушкарцима и женама једнака законска права, преноси Данас.

Свака земља је бодована на основу осам индикатора који утичу на економске одлуке које жене доносе током свог радног века – од слободе кретања до добијања пензије – пратећи законске одредбе за запошљавање или предузетништво. Оцена 100 означава државе које нуде потпуну равноправност жена и мушкараца.

Само шест је добило највишу оцену. Истраживање је показало да, на глобалном нивоу, просечне оцене су порасле са 70 на 75. Од 39 држава са оценама 90 и више, 26 их је са високим приходима. Осам држава, међу њима и Британија, су из Европе те Централне Азије. Две – Парагвај и Перу су из Латинске Америке и карипске групације. Тајван је међу њих 39.

Јужна Азија бележи највеће побољшање у просечној регионалној оцени са забележених 58.36, што је више од 50 колико је имала у истраживања пре десет година. Субсахарска Африка бележи скок од 64.04. на 69.63 за исти период, и то пре свега захваљујући напретку у Маурицијусу. Половина промена везане су за брак и посао.

Израду извештаја иницирала је пелазна председница Светске банке Kристалина Георгијева која је на тој функцији од 1. фебруара након оставке досадашњег председника Џим Јонг Kима. Георгијева каже да је „родна равноправност кључна компонента економског раста“.

Kако даље истиче, „жене чине половину светске популације и имамо право да одиграмо улогу у стварању просперитетнијег света. Али, нећемо успети у томе ако нас закони спутавају“. Иако извештај указује на значајан свеукупни напредак, остаје још много тога да буде учињено како би се изједначио положај жена и мушкараца у свету.

Неједнака примања између жена и мушкараца и даље је велики камен спотицања. Жене у Шведској рецимо зарађују пет одсто мање од мушкараца (у Британији зарађују осам процената мање). Све то, према оцени Георгијеве, представља пропуштену прилику.

Kако даље наводи, глобална економија могла би бити богатија за око 160 милијарди долара уколико би жене зарађивале пођеднако као и мушкарци. „Јасно је да давање простора женама води до богатијих друштава“, закључује она.

Земље на Блиском истоку и Северној Африци највише заостају за другима када је реч о родној равноправности. Највећи ниво полне дискриманације бележи Јемен. Kамерун је једна од држава субсахарске Африке где је откривен највећи проценат дискриминације жена и девојчица, док су Филипини један од највећих преступника међу земљама југоисточне Азије.

Kамерунске жене и девојчице суочавају се са вишеструким изазовима. Рецимо девојчицама од 15 година је дозвољен брак уз допуст родитеља, абортус је незаконит, жене никакав закон не штити од насиља супруга а углавном им је ускраћена и прилика да поседују земљу. Иако је кастрација жена забрањена, „пеглање груди“ чиме се груди девојчица равнају помоћу тврдих и загрејаних предмета ради се не би ли се „одложио пубертет“, што је један од начина да се избегне силовање, трудноћа или рани брак, наводи се у извештају који је Организација за економску сарадњу и развој објавила пре три месеца.

Пакистан, Иран, Јордан, Гвинеја, Либан, Бангладеш, Ирак, Авганистан су такође међу земљама које стагнирају или назадују када је реч о равноправности жена и мушкараца.

Напредак у области родне равноправности генерално је далеко спорији него што се очекивало широм света: 41 држава данас у свету и даље признаје да само мушкарац може бити глава домаћинства; 27 земаља и даље захтева да жене поштују своје мужеве по закону; 24 земље захтевају од жена да имају дозволу свог супруга или законског старатеља (као што је брат или отац) како би радиле; једна од шест девојчица широм света ступа у брак и пре навршених 18 година, упркос томе што је у више земаља законом регулисана повећање старосне границе за улазак у брак.

Од 2012. на овамо статистичке бројке показују да се јаз између жена и мушкараца споро смањује, а глобалне организације упозоравају да ће за достизање једнакости мушкараца и жена на економском плану бити потребна два века а за затварање јаза у родној равноправности у целини више од 100 година.

Према извештају Светског економског форума (СЕФ) који је обухватио 149 држава, жене су најравноправније у нордијским земљама. Србија на том плану лагано напредује и налази се на 38. месту у свету по индексу родне равноправности након што је 2017. била 40, а 2016. 48, при чему укупан број земаља на листи није сваке године исти.

Са друге стране, по економској равноправности жена и мушкараца Србија је на 76. месту, по равноправности у области здравства је прва, по равноправности у образовању 51. а по политичком оснаживању жена 37.

Од земаља из окружења по индексу родне равноправности боље од Србије позиционаране су Словенија, на 11. месту, Бугарска на 18. и Албанија на 34. Испод Србије на глобалној листи су Хрватска на 59. позицији, Босна и Херцеговина на 62, Македонија на 66. и Црна Гора на 69.

Форум је саопштио да је нови глобални извештај о родној равноправности за 2018. указао на благо сужавање родног јаза и да је смањења родне неједнакости забележено у 89 од 144 земље које су обухваћене истраживањем 2018. и 2017.

Исланд је десету узастопну годину светски шампион у родној равноправности и та земља је, према извештају, уклонила 86 одсто разлика између жена и мушкараца. У групи водећих су и Норвешка, Шведска и Финска а после нордијског блока следе Никарагва и Руанда које имају боље перформансе од многих развијених земаља.

У извештају се наводи и да је мали помак на плану родне једнакости у 2018. засенило погоршање неких индикатора и жене су и даље недовољно заступљене у радној снази и политици.

Само 17 земаља на челу државе има жену, а само 18 одсто министара и 24 одсто посланика у свету су жене.

„Проактивне мере којима се подржавају родна равноправност и социјална инклузија и истовремено одговара на историјске дебалансе кључне су за ‘здравље’ глобалне економије, као и за добробит друштва у целини“, каже Kлаус Шваб, оснивач и директор Форума Kлаус Шваб.

Индекс родне равноправности рађен је на основу четири критеријума – економске равноправности жена и мушкараца, равноправности у области здравља, у домену образовања и према заступљености жена у политици.

У извештају Форума указује се и на несразмеран утицај аутоматизације на послове које традиционално обављају жене, као и на недостатак друштвене подршке за њихов повратак на тржиште рада. Наводи се и да су жене и даље недовољно представљене у обећавајућим секторима дигиталне револуције заснованим на науци, технологији, инжењерингу, математичким вештинама и знању.

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here