SVI SE SELE U BEOGRAD I NOVI SAD: Opustelo 1.600 sela, NAPUŠTENO 195.000 kuća!

Podelite:

Za samo godinu dana čak 20.000 ljudi se iz provincije doselilo u dva najveća srpska grada… Za to vreme 1.600 sela ostalo bez ljudi, a još 1.200 će nestati u naredne dve decenije

U naše najveće gradove, Beograd i Novi Sad, svake godine se doseli više od 20.000 ljudi iz provincije! Zbog toga je čak 1.600 srpskih sela potpuno opustelo, a u 195.000 kuća u manjim mestima niko ne živi!
To pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Beže u grad zbog boljeg života
Demograf i profesor Biljana Spasić kaže za Informer da su sela bila glavna baza za rađanje dece, a prošle godine u Srbiji rodilo se najmanje beba još od Prvog svetskog rata.
– U 2016. godini rođene su 64.734 bebe, najmanje u proteklih skoro 100 godina. To su poražavajući podaci i ako se tako nastavi, za 50 godina bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju na potomstvo – kaže Spasićeva.
Zbog sve dramatičnijih migracija iz sela u grad, procenjuje se da će u narednih 15 godina u Srbiji nestati još oko 1.200 sela i da će se mnoge varošice prepoloviti po broju stanovnika.
Ovako crne prognoze još su crnje ako se zna da u 86 odsto sela broj stanovnika konstantno opada i da 360.000 ljudi u zreloj dobi u manjim mestima nema potomstvo.
Svi beže u grad
Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, upozorava da je situacija u selima alarmantna jer je sve prisutniji trend selidbe u velike gradove i bežanje od seoskog načina života!
– Srbija ima 4.709 sela u kojima živi i radi sve manje ljudi, jer svi hrle direktno u Novi Sad, Beograd i Niš. Zato smo doživeli da nam oko 1.600 sela potpuno opusti ili ostane sa minorno malim brojem žitelja. Situacija nije nimalo naivna, a ako se sadašnji proces nastavi, za dve decenije u još 1.200 sela ostaće samo spomenici kao dokaz da se tu nekada živelo. O svemu tome svedoči i podatak da u Srbiji postoji 50.000 napuštenih kuća, dok u 145.000 objekata trenutno niko ne živi – objašnjava Gulan, i dodaje:

– Kod nas se ne koristi šansa da se ti negativni trendovi zaustave, da se razvijaju ruralna područja. Ljudi se plaše povratka u selo. Sada se u ruralna područja vraćaju samo stari ljudi koji su sa 15 ili 16 godina pobegli u najveće gradove. Ljudi moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici, već posvećivanje modernoj poljoprivredi koja daje ozbiljnu perspektivu. A mi danas imamo oko 850.000 hektara obradive zemlje koju niko ne koristi – naglašava naš sagovornik.
Gradovi u koje se najviše ljudi doselilo:
* Beograd 16.086
* Novi Sad 4.284
* Niš 1.998
* Kragujevac 1.017
* Subotica 980
Podaci RZZS 2016. godine
Sa njim je saglasan i akademik Dragan Škorić, urednik knjige “Unapređenje sela u brdsko-planinskim područjima Srbije”.
On kaže za Informer da su najugroženiji delovi Srbije jug, jugozapad, kao i jugoistok zemlje.
– Već decenijama na seoske krajeve niko ne obraća pažnju, a upravo u takvim mestima leži srž demografskih problema i negativnog prirodnog priraštaja. U srpskim selima je uglavnom staro stanovništvo, a ono malo omladine je došlo u grad ili u svom kraju nema s kim da stvara porodicu. U prilog tome ide i činjenica da u čak 86 odsto sela svake godine opada broj stanovnika i da će upravo zbog toga za desetak godina nestati 1.200 sela, naročito onih u okolini Niša, Leskovca, Kuršumlije i Žitorađe. Takođe, 260.000 muškaraca i oko 100.000 žena u zreloj dobi, koji žive na selu, nema svoju porodicu ni potomstvo – objašnjava akademik Škorić.
Alarmantna situacija
Sociolog dr Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka ističe da ovakva situacija nije bila ni u vreme ratova i da unutrašnje migracije u Srbiji predstavljaju jedan od naših najnegativnijih trendova.
– Dva najveća problema u Srbiji jesu negativna demografska slika i drastična selidba sa sela u grad. Kada u jednoj maloj zemlji nestaju čitava naselja, i kada više ljudi umre nego što se rodi, kada se gase seoska domaćinstva, to onda postaje problem na državnom nivou – smatra dr Cvetićanin.

Informer

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here