Тајна успеха српског пива: „Најбоље приватизације Србије“ или је само јефтиније

Поделите:

Дане пива који се обележавају у августу, Србија је трећу годину за редом прославила као други светски извозник пива у Европску унију.

Према истраживању Еуростата, када Европљани бирају пиво које није из ЕУ, они прво траже мексичко, а затим – српско. Купују га највише Бугари, па Мађари и Хрвати, показују подаци Привредне коморе Србије.

У Удружењу пивара Србије кажу да главне пиваре у земљи сваке године само повећавају извоз у унију, а да је разлог за то „квалитетно пиво које се припрема од квалитетних домаћих сировина”.

Макроекономиста Мирослав Здравковић објашњава да су ове количине ипак занемарљиве у односу на укупну потрошњу ЕУ, али да се српско пиво добро котира превасходно због „ниске цене у односу на конкуренцију”.

Без обзира на то колико Европљани заиста воле и пију пива из Апатина, Зајечара или Челарева, српска пиварска индустрија прошла је кроз једну од најуспешнијих приватизација у земљи, каже Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

Претекли две највеће привреде света – САД и Кину

Европска унија производи готово 81 литар пива по становнику, а свака пета боца напуњена је у Немачкој, показује истраживање Еуростата.

Флаше које се пуне ван ЕУ, највише долазе из Мексика, одакле су Европљани купили 211 милиона литара пива у 2017. На другом месту је Србија, са 48 милиона литара, колико је у ЕУ стигло током прошле године.

Србија је тако „претекла” и пиво из две највеће светске индустрије – Америке и Кине. Оне су у унију извезле 39, односно 16 милиона литара у 2017. години.

флаше пива у фабрициImage copyrightAFP
Натпис на слициСрбија је за једно место боља од САД, а Кину је премашила три пута у извозу пива у ЕУ

Србија има позитиван спољнотрговински салдо у пиварству, говоре подаци Привредне коморе Србије.

Просечно извезе око милион хектолитара пива, а увезе око четвртину те количине. Убедљиво највише пива шаље се у суседну Босну и Херцеговину, више од половине од укупног извоза.

Ипак, суседи који су већ у унији заправо су означили Србију као „земљу пива”.

Скоро петина српских флаша извезе се у Бугарску, осам одсто у Мађарску, а седам у Хрватску. Тај проценат консантно расте последње четири године, каже Ребека Божовић из Удружења пивара Србије.

„Веома смо поносни што наше чланице већ три године сврставају Србију на друго место земаља увозница пива у Европску унију.

Тиме само потврђујемо да наши потрошачи треба да буду сигурни да пију квалитетно пиво које се припрема од квалитетних домаћих сировина.

Више од 89 одсто сировина се набавља у Србији. Набавка српског хмеља из године у годину расте, што представља подстицај за развој српске пољопривреде.”

Ипак, највеће пиваре у Србији, које су у власништву пиварских светских гиганата, нису доставиле ББЦ-ју податке о томе које пиво више извозе – домаће брендове или планетарно познате.

Кажу, то је пословна тајна.

 

табела

Како су приватизоване пиваре у Србији

Индустрија пива и слада у Србији има традицију дугу три века, а тренутно запошљава више од 2.500 радника. Ова индустрија сарађује са гранама привреде где посао добија чак 35.000 људи, кажу из Привредне коморе Србије.

У Србији ради осам великих пивара, а само једна од њих истовремено задовољава два услова – да је у државном власништву, а да није у стечају.

Presentational grey line

Приватизација и државно власништво пивара у Србији:

  • Две фабрике из Новог Сада и Зајечара су у оквиру Хајнекен Србија. Зајечарска је почела да ради још 1875. године, а купио ју је 2008. холандски Хајнекен.
  • Апатинска пивара је отворена 1756. године, а од 2012. године је у власништву Molson Coors, канадско америчке фирме.
  • Пивара Карлсберг Србија из Челарева ради од 1892. године, а 2005. ју је купио Карлсберг.
  • Београдска индустрија пива је у стечају, производња је под закупом македонске фирме М6 еден.
  • Вршачка пивара и Јагодинска пивара су у стечају.
  • Ваљевска пивара је изашла из стечаја и у власништву је државе.
  • Фабрика производње пива у Нишу продата је бугарској фирми Капитални пројекти и ради.

Извор: ПКС

Presentational grey line

„Пивска индустрија је, поред цементара и слаткиша, међу најбољим српским приватизацијама, до којих је дошло након 2000. године”, тврди Ковачевић.

„Одмах је направљена селекција, неке фабрике су пропале, а друге су купили највећи светски произвођачи. Иако звучи сурово, то је тајна успеха.”

То што су приватизације пивара, са неколико изузетака, извршене брзо и у другом налету, допринело је и да боље прођу, додаје Ковачевић.

Као пример најмање успешних приватизација у Србији, Ковачевић помиње фармацеутску индустрију, прераду меса и воћа.

Кригла иде јефтиније”

Да успех не лежи у томе што „суседи једноставно обожавају српско пиво”, за ББЦ на српском објашњава Здравковић, који води портал „Макроекономија”.

„Србија је добро искористила неколико фактора. Прво, на листи нема Велике Британије, а само САД извози у УК пиво у износу од 33 милиона евра.

Такође, како је највећим делом извоз у ЕУ концентрисан на Бугарску, то је вероватно последица пословања Делез групе, односно куповине Максија, јер је Макси развио мрежу продавница у Бугарској. Слично је и са Меркатором, Агрокор је направио прилику за извоз у Хрватску и друге чланице ЕУ.”

Наздрављање пивомImage copyrightGETTY IMAGES
Натпис на слициСрбија има позитиван спољнотрговински салдо у пиварству – више извози него што увози

Као главни узрок за сандуке напуњене омиљеним пићем које одлазе пут ЕУ, Здравковић наводи цену:

„Пиво је у Србији три пута јефтиније него на пример у Словенији, а дупло је повољније него у Хрватској. Из Србије иде по битно нижим производним ценама па то може да објасни да су трговци и пивари лакше превазишли ограничење у трговини.”

У упoрeднoj aнaлизи сa 27 EУ зeмaљa, кажу из Удружења за прехрамбену индустрију ПКС, Србиja je нa 25. мeсту пo купoвнoj мoћи.

Србија је нa oсмoм мeсту пo висини aкцизe нa пивo у мaлoпрoдajи и на 12. мeсту пo висини aкцизe нa пивo у угoститeљским oбjeктимa:

„Oвo нaс стaвљa нa првo мeстo у Eврoпи пo jaзу измeђу купoвнe мoћи пoтрoшaчa и висинe aкцизa.”

Крафт пиварство – „белгијско није увек најбоље

Кућне точилице и пиво из бурића су претеча занатског пиварства у Србији, које је последњих четири године забележило економски бум.

Иако количине још нису велике, у Србији је у налету крафт пиварство, каже Владимир Гошић, власник портала „Свет пива”.

„Док ми разговарамо, настала је вероватно још једна крафт пивара у Србији.”

Последњи подаци из Привредне коморе Србије говоре о више од 39 регистрованих занатских пивара.

Већина их је у Београду и околини, јер је потражња у главном граду и највећа, али их има и у Новом Саду и Нишу.

Од укупног броја занатских пивара у Србији, трећина произвођача је у Војводини.

пиво и друга пића на столу
Натпис на слициПрва крафт пивара је у Србији отворена још 1991. године

Најстарија и прва крафт пивара је Krugher& Brent из Ритишева код Вршца. Ово је била прва мала породична пивара у тадашњој СФРЈ и постоји од 1991. године.

Пласман крафт пивара је ограничен на угоститељске објекте, пабове, специјализоване продавнице пива и мали број произвођача је присутан у маркетима.

Због ограниченог тржишта крафт пиваре су окренуте у највећем броју ка извозу.

Домаћа крафт пива су заступљена у региону, тржишту ЕУ, Русији, Бразилу, а извозе се у многе друге земље, каже Гошић.

„Када је у питању крафт пиварство, не постоји више она парола – најбоље пиво је белгијско.

Цео свет жели да проба и оригинално српско пиво. Свака нова мала пивара покушава да уђе на ново тржиште.

Добар је осећај када одем у Амстердам и видим читаву полицу са крафт пивима из Србије.”

Крафт пиваре у Србији могу ускоро да се надају субвенцијама државе, али још није познато каквим.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде кажу за ББЦ на српском да планирају да уведу „такву врсту субвенција и да донесу Правилник којим ће бити прописани услови и начин остваривања права на подстицаје”.

Потенцијал занатског пива у Србији је велики, кажу у ПКС, и у порасту је како у окружењу тако и у другим државама света.

На пример у Словенији број пивара је порастао на 80. У САД производња занатског пива учествује са преко 12 одсто на америчком тржишту.

 

BBC na srpskom

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here