Тако је говорила Љубинка Бобић: “Господине, ја сам комичарка, и не могу да се смејем док је моја земља под окупацијом”

Поделите:

Чувена “Нушићева” глумица је умела да каже да ће играти док не падне мртва што јој је скоро па пошло за руком. Последњи, 265. пут, одиграла је Живку Министарку, месец дана пред смрт. Умрла је на данашњи дан, пре 40 година

Сећам се дана мог откривања Београда док сам, шетајући улицама и налазећи саговорнике својих интервјуа, истовремено откривао и чудесне приче његових великана. Тако сам, једном, на путу до Нушићеве фондације у Улици мајке Јевросиме, сазнао да је у њој живела глумица Љубинка Бобић.

Чудесне су те приче, кажем, јер је Љубинка Бобић управо била Нушићева глумица. Из те улице одлазила је у Народно позориште, одатле у Мажестик…

На данашњи дан је, пре 40 година, 3. децембра, 1978. године, преминула.

“Играћу док не паднем мртва”, умела је да каже.

Нушићев потомак, руководилац Фондације Бранислав Нушић, рекао ми је како су се његов прадеда-стриц и Љубинка Бобић упознали.

“У јеку Великог рата, 1915. године, у Скопљу, дао јој је прилику да статира у тамошњем националном театру. Бобићка је убрзо своју каријеру наставила у београдском Народном позоришту где је играла, махом, у Нушићевим драмама”, рекао ми је својевремено Небојша Нушић.

“Играла је у ‘Власти’, ‘Народном посланику’, ‘Сумњивом лицу’, ‘Ожалошћеној породици'”.

Ненадмашном се, ипак, према речима тадашње критике, сматра њена интерепретација чувене Живке, “Госпође министарке” коју је одиграла 265 пута. Први пут 1964. године у 67. години живота као пензионерка, а последњи пут у 81. години, месец дана пред смрт.

Али читам, јутрос, Новости подсећају да је игри умела да каже – не, и нећу.

За време окупације, појавила се на позорници само једном: на премијери Молијеровог “Тартифа” у улози Дарине 1942. године. Играла је на молбу управе, али ће до краја рата одбијати да се попне на сцену. Имала је и одважности да немачком официру, на питање зашто не игра, одговори: “Господине, ја сам комичарка, и не могу да се смејем док је моја земља под окупацијом!”.

Али, тада је писала. “Наши манири: комедија у три чина”, “Отмено друштво: безазлена комедија у три чина”, “Породица Бло: комедија у три чина”. Све су игране са успехом.

До куће у Улици мајке Јевросиме пратило ју је неколико љубавника. Прича се да је имала романсе са Владиславом Рибникаром, оснивачем “Политике”, Милошем Црњанским и песником Радетом Драинцем. Није се удавала. Говорила је: “Позориште је скуп хоби који тражи целог човека”.

 

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here