Танасић: Ћирилици се обезбеђује статус који јој припада

Поделите:

Одбор за стандардизацију српског језика САНУ подржао је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Србије и очекује његово усвајање

У саопштењу, које је потписао председник Одбора проф. др Срето Танасић, указује се да постојећи закон у погледу статуса српског језика и ћирилице није усаглашен са актуелним Уставом Србије који одређују службену употребу српског језика и ћириличног писма.

“Цхирилица је у овом закону квалификована као службено матично писмо српског језика. Одредбама овог закона ћирилици се обезбеђује статус који јој припада као писму већинског народа у Републици”, наводи Танасић.

Додаје да је измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама била неопходна и због усаглашавања Закона о језику и писмима у погледу статуса језика и писама мањинских народа у Србији са Европском повељом о регионалниом и мањинским језицима, које је Србија, као део СР Југославије ратификовала 2005. године.

Прочитајте још – Или ћирилица или казна милион динара 

Морале су се, напомиње, укинути и нелогичности у казненим одредбама у важећем тексту закона , где нису предвиђене казнене одредбе за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног писма, а јесу када је реч о члановима који се баве службеном употребом језика и писма националних мањина.

Због изражене друштвене небриге за српски језик и ћирилично писмо, како каже, изменама и допунама закона предвиђено је формирање савета за српски језик у оквиру Министарства културе и информисања.

“Све наведено показује да су измене и допуне Закона о језику и писмима биле неопходне и да их треба поздравити , јер осим што исправљају неусаглашеност постојећег закона са Уставом, оне се темеље на провереним вредностима о службеној употреби језика и писма у готово свим европским државама”, закључио је он.

Новости

Поделите:

1 коментар

  1. Танасић је овде много шта добро казао. Али је избегао да каже да су лингвисти преко Одбора за стандардизацију српског језика, чији је он сада председник, први избегао да усагласи правописно решење питања писма у складу с Уставом Србије. Његов претходник на месту председника академик Иван Клајн није хтео да прихвати чињеницу да се Устав прави само један и да се његова обавеза односи на све и свакога у Србији, јер се нигде не прави више устава, он је хтео да се Устав не односи на лингвисте, па су сачинили Правопис српскога језика и 2010. који је неуставан у решењу питања писма. Српски правопис остао је у решењу питања писма као да још постоји на снази Новосадски договор из 1954. и да и даље постоји српскохрватски језик. Зато су лингвисти и главни кривци што се Устав у Члану 10. још не примењује у Србији. Овај покушај да се законом реши непримењивање Устава Србије добар је, али ни то неће моћи да спасе српско писмо све док српски лингвисти, правописци преко Одбора за стандардизацију српског језика не усагласе правописну одредбу о писму с Уставом Србије и с праксом у решавању питања писма за сваки други језик у Европи у једнопису. Танасић није овде објаснио да је његова превасходно обавеза да се бави усаглашавањем Правописа српског језика с Чланом 10. Устава Србије. Тек то би могло да сигурно спасе српско писмо, јер би у школи српски ђаци тачно знали које је српско писмо и којим се писмом пише српски језик. А мора се писати једним писмом, а не делити народ и по писму, што се не чини ни у једном више језику Европе и света. Није случајно општа пракса у Европи и свету да сваки народ има једно писмо у свом језику, а не више писама да би се народ делио по писму. Српски народ мора напустити наметнуту му заблуду из времена комуниста и Новосадског договора о српскохрватском језику (1954), наметнуте му деобе пио писму да би се фаворизацијом латинице Срби довели до замене свога писма. Хрвати су то избегли и зато данас хрватски народ не дели се као Срби по писму, него као и сви други народи Европе пишу свој језик једним писмом и у томе су јединствени као сви други, осим Срба. Танасић је о том ваљало да говори и да то објасни народу. Ако то Танасић још није схватио и ако нема у плану свој задатак на челу Одбора да усагласи Правопис с Уставом, неће бити довољан за спас ћирилице само усаглашавање закона о службеној употреби језика и писама с уставном одредбом.
    На несрећу Срба и српске ћирилице, српски лингвисти су остали и даље везани ланцима Новосадског договора о српскохрватском језику и квазилингвистике сербокроатистике и зато се тако дуго ћирилица у Србији затире и доведена је до бедних десетак проценат у српском језику и поред тога што је уставно на одговарајући начин заштићена. Али, џабе је јер оживљавање ћирилице ометају баш они који би требало да раде на њеном оживљавању. А баш они је и даље својим правописом са два писма затиру неговањем двоазбвучја које не постоји нигде, ни у једном другом језику. Два писма за све језике не само да нису потребна и немају никакву сврху него су изузетно штетна јер је Србима и уведено друго писмо с јасним циљем да би се тим писмом заменила српска азбука.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here