Тесла: Од Косова над српством влада тамна ноћ, са једном звездом Црном Гором

Поделите:

Никола Тесла је увијек са поносом истицао да је Србин. Његова љубав према српској традицији, култури, гуслама није га напустила до краја његовог овоземаљског живота. Највећи свјетски ум 20. вијека са поносом је истицао своје српско поријекло.

Никола Тесла је за Београдске општинске новине 1936. године објавио: „У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чеже бива код млађих одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала – то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде исуне, најслађа мисао биће ми та, да је све то дело једног Србина„.

Четири деценије раније наш највећи геније говорио је о Јовану Јовановићу Змају, највећем лиричару српског романтизма. У Тексту „О Змају Јовану Јовановићу“, часопис ДЕЛО, априла 1894. године. Тесла говори о тужној, али епски славној судбини српског народа од Косова па до краја 19. вијека. Тесла као једину звијезду над тамним сводом српске судбине види Црну Гору.

Тешко да постоји народ са тужнијом судбином од српске. Са висине свога сјаја, када је српско царство обухватало скоро цео северни део Балканског полуострва и велики део територија која сада припада Аустрији, српски народ потонуо је у презрено ропство, након фаталне битке на Косову пољу 1389. године, против надмоћних азијских хорди. Европа никада неће моћи да се одужи Србима који су, жртвујући сопствену слободу, зауставила тај варварски прилив. Пољаци у Бечу, под Собејским завршили су оно што су Срби започели, и слично су награђени за своју службу цивилизацији.

На Косову пољу пао је и Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и Леонида и Муција, и више од тога, видимо мученика, јер он не умире лаком смрћу на бојном пољу као Грк, већ за своје смело дело плаћа страховитом мученичком смрћу. Од те трагичне битке па све до недавно, над Србима је влада таман ноћ са само једном звездом на небеском своду – Црном Гором. У тој тами није било наде за науку, трговину, уметност или индустрију. Шта су могли да раде, ови храбри људи, осим да наставе исцрпљујућу борбу против угњетавача? И то су радили непрестано, иако су шансе биле двадесет према један. Али та борба је једва задовољавала њихове дивље инстикте. Остало им је да ураде још само једну ствар, што су и урадили: племените подвиге својих предака, храбра дела оних који су пали у борби за слободу, овековечили су у песми. Тако су околности и урођени квалитети учинили Србе нацијом мислилаца и песника, па су постепено настајале величанствене народне песме, које прво сакупаљо њихов најплоднији писац Вук Стефановић Караџић, који је саставио и први речник српског језика са више од двадесет шест хиљада речи. Ове народне песме Гете је сматрао равноправним са најбољим стваралаштвом Грка и Римљана. Шта би тек о њима мислио да је био Србин?Срби се истичу на само у народној поезији, већ су многи песници достигли ове висине“, рекао је Никола Тесла, априла 1894. године у тексту „О Змају Јовану Јовановићу“, часопис ДЕЛО (стр. 338-339).

У Правди 7.11.1934. године, након убиства краља Александра Обреновића од усташке руке, Тесла је са сјетом говорио да смрт југословенског краља једнако потреса и Југославио и цијелу васиону.

„Смрт краља најдубље је потресла цијелу земљу, али непријатељи који говоре да то значи распад Југославије, узалуд се надају, јер је племенита крв Великог Човјека послужила да само још јаче цементира њене делове и да ојача националну структуру, Александар ће живјети дуго у успоменама свога народа. Он је херојска фигура и огромна величина и Вашингтон и Линколн југословенства“, изјавио је Тесла за часопис Правда 1934.

in4s.net
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here