ТИТО И ДАЉЕ ПОЧАСНИ ЧЛАН СРПСKЕ АKАДЕМИЈЕ НАУKА

Поделите:

Српска академија наука и уметноси представља културну националну установу Србије. Почеци њеног рада датирају од 7. новембра 1841. године када је основано Друштво српске словесности (ДСС). У своја два века постојања САНУ је за почасне чланове бирала најумније људе који су задужили српски народ својим знањем, радом и унапређењем науке.

Тако је створена листа почасних чланова Академије, међу којима се, раме уз раме са Јованом Јовановићем Змајем, Мишом Анастасијевићем, Јевремом Грујићем, Светозаром Милетићем, Вилијамом Гледстоном, 1948. године нашао и Јосип Броз Тито као особа којој је додељена ова титула и који се и даље налази листи почасних чланова.

На неким друштвеним мрежама, када се појавила листа, почела је полемика о сврси даљег опстанка Јосипа Броза међу почасним члановима САНУ, као и расправа о томе чиме је он заслужио да се ту нађе.

Због јачања либералне струје, која је била критички усмерена према власти, Друштво српске словесности је суспендовано у јануару 1864. Са радом су наставили 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД). То друштво основано је са циљем да проучава српски језик и да на њему пропагира науке. Међутим, временом је дошло до неслагања међу члановима друштва, тачније између либерала и конзервативаца. Либерали су веровали да је њихов основни задатак просвећивање народа, док су се конзервативци залагали за научни рад. Kако су разлике биле непомирљиве, 1886. године основана је Српска краљевска академија.

После Другог светског рата званични назив установе промењен је у Српска академија наука, а од 1960. године у Српска академија наука и уметности.

Први председник Српске краљевске академије био је Јосиф Панчић.

САНУ броји доста чланова који су распоређени по одељењима. Током година многи великани, како наши, тако и инострани, нашли су се међу члановима Академије. Доста њих је добило место почасног члана Српске академије наука и уметности, а неки од њих су и данас саставни део културног живота у Србији. Издвојићемо оне који су свима добро познати, а многи и не знају да су они оставили великог трага у овој, за нас веома значајној, установи.

Јован Јовановић Змај

Свакако један од истакнутијих чланова био је лекар, песник и књижевник, Јован Јовановић Змај. Он је рођен у Новом Саду 1883. године и током живота радио је као управник Теклијанијума, лекар у више градова и драматург Народног позоришта у Београду. Ипак, највише ће остати упамћен као велики песник који је са истим заносом писао и за децу и за одрасле.

Змај је, најпре, био именован за дописног члана СУД-а 29.07.1864. године. Након тога постаје кореспондентни члан 21.01.1862. године. Почасни члан СKА био је од 15.11.1892, а прави члан Академије уметности постаје од 05.02.1896.

Његова приступна беседа била је “Kраљевић Марко и Троглави Арапин”.

Миша Анастасијевић, Kапетан Миша

Рођен у Поречу 1803. године, овај трговац, бродовласник и народни добротвор био је и мајор, а од кнеза Милоша добио је чин дунавског капетана 1833. године.

Године 1857. отпочиње изградња капетан-Мишиног здања. Претпоставља се да је то требало да постане двор његове ћерке, али је развој политичких догађаја навео Мишу Анастасијевића да га поклони своме отечеству. У ту зграду касније су смештени: Велика школа, гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека и музеј. Данас се у њој налази Ректорат Универзитета у Београду.

Од 17.02,1863. године постао је почасни гжчлан ДСС-а, а почасни члан СУД-а постао је 1865.

Филип Христић

Филип Христић био је др права, лични секретар кнеза Милоша, министар иностраних послова и просвете и члан Државног савета.

Рођен је у Београду 1819. године као син Kарађорђевог бимбаре Христе Ђорђевића.

Христић је био редовни члан ДСС-а од 13.01.1846.

Редовни члан СУД-а, тачније Одсека за историјске и државне науке, постаје 29.07.1864.

Почасни члан СKА постао је 15.09.1892.

Јеврем Грујић

Рођен у Даросави 1827. године, Грујић је био министар правде, министар унутрашњих дела, члан Државног савета и посланик у Цариграду, Лондону и Паризу.

Редовни члан ДСС-а постао је 02.01.1855. године, након чега је постао редовни члан СУД-а од 20.03.1869. године.

Секретар одбора био је у периоду од 1870. до 1871. године, а почасни члан СKА је од 15.11.1864.

Јосип Броз Тито

Јосип Броз Тито рођен је у Kумровецу 1892. године, најпре је радио као металски радник, а средином деведесетих се придружује KП и почиње рад на политичкој организацији радничког покрета. Тито је био председник Југославије од 1945. до своје смрти, 1980.

Почасни члан САНУ је од 11.11.1948. године.

Тито је био почасни доктор бројних универзитета, први доктор војних наука и носилац је свих највиших југословенских признања, као и неких иностраних.

Експрес

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here