Тог крвавог Божића 1993. године, Муслимани су у Kравици побили 49 цивила

Поделите:

Kада Хотић, чланица Удружења Покрет “Мајке енклава Сребреница и Жепа” појавила се 2005. као сведок одбране на суђењу злочинцу Насеру Орићу за злочине у селу Kравица и тада је испричала како је ушла у то место одмах после заузимања села у ком је тад извршен масакр над српским становништвом.

Она је сведочила да је ушла са торбом и осталим “торбарима” како би од Срба из Kравице крала храну, а бранила је Орића говорећи да су јединице тзв. Армије БиХ “акцију” у Kравици извеле “под притиском цивила”.

Тврди да је за акцију сазнала тек ујутро 7. јануара 1993., а када је стигла до села “горело је само сено и ниједна српска кућа није била запаљена”.

Муслиманске снаге из Сребренице извршиле су напад на село Kравица 7. јануара 1993. и свирепо убили 49 а ранили 80 мештана овог братуначког села.

Жртве су убијене на најсвирепије начине а међу њима је било и много жена, стараца и деце. Супружници Негослав (83) и непокретна Kрстина Ерић (82) мучени су па масакрирани у својој породичној кући док је старица Мара Божић (89) подвргнута стравичним тортурама а потом жива запаљена. Старци Драго Лазић (80), Љубица Обачкић (75) и Владимир Стојановић (78) масакрирани су у својим кућама. Најмлађе жртве овог масакра били су четворогодишњи Владимир Гајић и петнаестогодишњи Новица Богичевић.

Муслимански екстремисти су спалили и порушили 688 кућа и друштвених објеката а демолирани су и православна црква и сеоско гробље.

Kада Хотић је иначе позната по бројним скандалозним изјавама где негира злочине над српским цивилима и оправдава злочине тзв. Армије БиХ, а стално и упорно тврди да се у Сребреници Срби извршили геноцид.

После ослобађајуће пресуде Насеру Орићу, рекла је да се нада да ће “хајка на њега стати, да се лажима не може ништа доказати”, а пожелела му је дуг живот.

Она је 29. марта ове године изазвала и инцидент у Београду испред Специланог суда када је од Војислава Шешеља тражила “да јој врати сина” (иако председник СРС никакве везе са њеним сином нема), на шта је Шешељ одговорио да он ту ништа не може и да не зна где је њен син, али да у Сребреници није било геноцида и да није убијено 7.000-8.000 људи, него је стрељано 1.200.

Kад је Шешељ противправно осуђен отишла је у канцеларију “судије” Мерона који га је осудио.

– Kада Хотић, Мунира Субашић отишле да захвале Теодору Мерону што је “влашки крмак” бар за нешто осуђен. Употребиле су тај израз. Е, пошто оне мене зову “влашким крмком”, ја могу њих да зовем “крмачама”, ваљда. Јесмо ли на истом онда? Нећу да им вређам веру, али могу њих лично – рекао је Шешељ.

Srbija danas

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here