Трамп има боље шансе него 2016. – изборни стратези типују на његову победу

US-Präsident Donald Trump ist am Montagabend von seinem Spitalaufenthalt ins Weisse Haus zurückgekehrt.
Поделите:

ДОНАЛД Трамп, према већини процена, треба да оствари убедљиву победу на изборима 3. новембра 2020-те. Бар да понови свој резултат из 2016. године.

Међутим, бројне предизборне анкете показују солидну предност Џоа Бајдена. Сугеришу да је његова победа неизбежна, посебно имајући у виду економске проблеме без преседана са којима се суочавају амерички грађани због пандемије ковид-19.

И такве сондаже показују да су Трампове шансе нешто боље него 2016. године.

Социолошка истраживања у САД су, као и пре четири године, непоуздана. Или чак намерно изманипулисана из политичких или корпоративних разлога.

Трамп у изборном циклусу 2016-те такође „није имао шансе“. И тада су  многи негативни фактори били против њега. А он је победио.

У 2020. години је коронавирус – анти-Трамп-фактор – очито прецењен.

Данас већину америчких гласача у индустријским и пољопривредним регионима Сједињених Држава корен зла не види у епидемиолошкој ситуацији (иако је у неким државама једноставно застрашујућа), већ у акцијама демократских гувернера који теже закључавању грађана у карантин, чиме коначно подривају њихово материјално благостање.

Америчка Демократска партија такође неће од превременог (поштанског) гласања имати вајду на коју је рачунала.

Демократе су самоуверено започеле „у пошти“, али онда их је сачекало непријатно изненађење.

Одзив републиканаца на ту врсту гласања био је неочекивано висок. Штавише, управо у оним државама које су кључне за победу у председничкој трци.

За Трампа ствари иду боље него 2016. године.

Да су ове године избори у редовним приликама, па да све зависи од резултата пребројавања већег дела гласова у ноћи након затварања бирачких места, Трамп би одржао безусловну победу.

Ови амерички избори нису, благо речено, сасвим уобичајени. Сведоци смо не само још једне вежбе у „промени моћи“, већ тако фундаменталне политичке конфронтације да обе супротстављене стране нису спремне да исход битке повере бирачима, посебно с обзиром на несавршеност и рањивост америчког изборног система.

Због свега, сматрам да би тезу наведену на почетку чланка требало исправити.

Наиме, правилно протумачене процене сугеришу да избори треба да буду у корист Доналда Трампа. Међутим, уопште није чињеница да ће му бити дозвољено да остане председник САД са другим мандатом.

Прво, о рејтингу.

У америчкој изборној социологији постоје два системска проблема са којима у САД никада нису научили да се носе.

Прво, методи састављања бирачких спискова безнадежно су застарели. Истраживачи изнова и изнова „скупљају“ не баш репрезентативне узорке испитаника.

Друго, у „Трамповој ери“, најважнију улогу играју такозвани стидљиви гласачи – они који „на евиденцију“ кажу о својој неспремности да изађу на биралишта или о неприхватљивости кандидатуре „немогућег Доналда“ (јер су то „јавна очекивања“ која се насмећу преко медија), док такви  само чекају да дођу на бирачка места и дају свој глас за њега.

Ово, наравно, не значи да социолози нису покушали да исправе ове две грешке. Неки од таквих покушаја били су врло успешни.

Проблем је у томе што су главни амерички медији данас превише политизовани да би променили нешто у праћењу кампање чак и након „изненађења“ 2016. године.

Стога су „нестандардни резултати“ анкета мало заступљени у штампи.

Једна од водећих америчких социолошких агенција – Галуп – покушала је индиректно да сазна расположење бирача, не прибегавајући директном питању како ће овај или онај грађанин гласати. Неки аналитичари су покушали математички да идентификују и елиминишу системске грешке постојећих истраживања и на основу својих података дају другачији закључке за које тврде да су више у складу са стварношћу.

Уз коришћење сва три метода – предност је на Трамповој страни.

Trafalgar group један је од иноватора на пољу замене класичних анкетних листова. Још 2016. године је, претпостављајући (како се испоставило, тачно) присуство „стидљивих гласача“, његови запослени су саставили упитник тако да сазнају стварно политичко расположење испитаника.

Зато је Trafalgar group била међу  реткима који су предвидели победу Доналда Трампа 2016. године у Пенсилванији и Мичигену и на основу тога донела тачан закључак о исходу избора.

Данас, користећи исте методе, агенција предвиђа да ће актуелни председник бити поново изабран за други мандат.

Метод индиректног праћења расположења бирача усвојио је и члан такозване велике тројке америчких социолошких агенција – Галуп ( „тројку“ још чине Pew Research Center Rasmussen Reports).

Према његовој анкети спроведеној у првој половини октобра, 49% Американаца слаже се са Доналдом Трампом о главним политичким и социјално-економским питањима, док се само 46% слаже са Бајденом.

Штавише, први пут после 20 година већина гласача (56% – упркос коронавирусној кризи!) рекла је да данас живи боље него пре четири године. И тек када је било постављено директно питање о кандидатима за највишу владину функцију – 49% је рекло да им се Бајден више свиђа као особа, а 46% више воли Трампа.

Американци су врло прагматични људи. Тешко је замислити да ће гласати за промену шефа државе под којим су почели да живе боље и чија уверења углавном деле. Дакле, анкета Галупа очигледно подржава Трампа.

Ни аналитичари не спавају. Даглас МекКинон, један од најпознатијих и најцењенијих политичких стратега и изборних стручњака у Сједињеним Државама, послао је е-маил медијима две недеље пре избора 2016. године, тврдећи да ће Трамп победити са подршком 306 електора.

То је било апсолутно тачно предвиђање!

Управо толико електора је било за Трампа. Три електора су гласала против воље својих бирача, тако да је службени резултат на крају био 303 бирача.

Прогноза МекКинона за 3. новембар 2020. је: 278-310 електора за Трампа.

Амерички држављанин који је пунолетан не улази аутоматски на бирачки списак. Потребно је да се региструје као бирач у месту пребивалишта.

Зато је регистрација бирача уочи избора одличан показатељ изборног расположења. Дакле, у кључним државама републиканци су знатно испред демократа по броју регистрација.

Укратко, са становишта исправно схваћене социологије, Трамп би требало да релативно лако и самоуверено надигра Бајдена, а не обрнуто, како сугеришу водећи амерички медији.

Друга ствар је што ће либерални естаблишмент учинити све да спречи „немогућег Доналда“ да остане у Овалном кабинету још један мандат.

Бајденово изборни штаб има више од триста адвоката спремних да оспоре резултате избора у три десетине држава од педесет.

Левичарски ултраши, након `тренинга` за време расних немира, спремни су да изађу на улице међу стотинама хиљада демонстраната који ће на дан избора и наредних дана, док се броје гласови, опседати бирачка места, суднице и гувернерове резиденције.

А да ће се бројање у неким кључним државама потрајати и три до пет дана већ је званично објављено.

Демократским гувернерима такође неће бити дозвољено да седе скрштених руку. На њих се врши притисак путем штампе и преко партијских канала да користе административне ресурсе за „тачно“ бројање гласова.

Американце на све могуће начине плаше „неконтролисаним развојем догађаја“ у случају да Бајден не избори „убедљиву победу“. Било који други резултат већ је проглашен „сплеткама Русије, Кине и Ирана“, а самим тим и „нелегитимним“.

Управо спремност бирократије, медија, делова обавештајне заједнице и глобалних лобиста да протерају Трампа из Беле куће ствара осећај неизбежности његовог пораза.

Имаћемо, дакле, прилику да посматрамо политичку борбу у Сједињеним Државама у условима када ће „права демократија“ бити непотребна.

Биће занимљиво.

Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

Факти

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here