Трамп наумио да не враћа дугове земљама које су „опљачкале Америку“?

Поделите:

ДОНАЛД Трамп је иступио са шокантном изјавом. Објавио је да ће ликвидирати гигантски државни дуг Сједињених Држава који је достигао 21,7 трилиона долара.

Главна загонетка данашњице зато може бити: на који начин ће одлучни амерички лидер исплатити тако импозантну суму и где ће је наћи?

Питање је утолико важније што и мање или више реалистични методи решавања проблема америчког дуга могу имати катастрофалне побочне последице. Додуше, пракса показује да Трампа не заустављају ни најтеже побочне последице – само ако му се чини да су његове одлуке исправне.

Специјализовано политичко америчко издање The Hill објавило је: „Трамп се заклео да ће исплатити дуг који се повећава брзином експлозије“.

Агенција Bloomberg је објавила да ће Министарство финансија ове године морати да позајми 1,34 трилиона долара да би све држало под контролом, а то је двоструко више него прошле године.

Како је пренео Washington Examiner, Трамп је упркос томе објавио: „Почећемо да отплаћујемо дугове. Имамо много дугова“.

Амерички лидер последњих недеља – управо поводом дугова – иступио са неколико теза које морају озбиљно забринути друге државе.

Изјавио је, примера ради, да су друге земље фактички опљачкале Америку: „Са нама се догодило једно од највећих изношења богатства у светској историји. Наше богатство је пренето у друге земље. То се догодило зато што смо имали (на челу државе) људе који нису водили о томе рачуна, који нису знали шта раде или им је било свеједно. А то је невероватно“.

Судећи по оваквој реторици, изгледа да вашингтонскли лидер спрема неко радикално решење. И да унапред припрема публику да јој то решење буде представљено као `успостављање правичности` или компензација за сва богатства изнета из САД.

Могућа су три сценарија, мада Трамп од њих може направити и неки свој `коктел`.

ПРВИ. Под изговором да је Америка била опљачкана преко неправедних трговинских споразума, демпинга и негативних трговинских биланса са разним земљама) – председник САД може објавити да његова земља неће враћати дугове свима са којима има негативан трговински биланс.

Ово ће, наравно, бити дивљачаки и значиће да Трамп САД доживљава САД  као неку велику корпорацију коју је могуће `провући` кроз такво банкротство. Њему, који је сам прошао кроз серију банкротстава, то може изгледати као добра замисао која омогућава отписивање отписивање већине националних дугова.

Ово Трампу дало прилику да себе прогласи за националног хероја, а све незадовољен – непријатељима Сједињених Држава или издајницима државе.

Ово би за економију САД  имало више него негативне последице јер им страни инвеститори више не би веровали.

ДРУГИ. Овај сценарио би се могао назвати „Збогом, долар!“. јер се своди на хиперинфлационо решавање проблема државног дуга САД.

У америчким медијима се већ појавила информација – која није потврђена – да је Трамп предлагао Гари Кону, шефу свог економског савета, да Вашингтон исплати повериоце баналним штампањем долара.

Овакво решење не би формално изгледало ни као дефолт ни као банротство САД, али би појава у оптицају 22 трилиона долара срозала курс долара и према другим валутама, и према злату, и према нафти.

Долар би изгубио статус главне валуте у светској трговини, а доларске резерве централних банака других држава имале би вредност новинског папира.

Поврх свега, и америчка економија би доживела хиперинфлациони удар, а стандард Американаца би знатно пао. Али, у томе би постаојао и плус јер би увоз у САД постао веома скуп па би то принудило економију САД  да опет почне да сама производи много шта од онога што већ деценијама купује по свету.

ТРЕЋИ. Трамп може напросто изабрати да заборави на властито обећање да ће смањивати државни дуг. Међутим, то је само привидно најрационалније решење. Јер, није Трамп почео од добра да говори о враћању дугова.

Странци све мање купују америчке државне хартије од вредности, а Вашингтон мора да их емитује у све већем обиму због буџертског дефицита који буја.

Министарство финансија САД мора да те `папире` продаје са све већим каматама – да би их куповали.

То је зачарани круг. Зато многи страхују да се може десити финансијска криза тежа од оне из 2008-ме.

Трамп још има прилику да изабере „крај партије“, али ако пропусти прилику – може се суочити са финансијском катаклитзмом коју апсолутно није могуће контролисати.

Питање је да ли ће посегнути за хиперинфлацијом или за дефолтом – у нади да ће се америчка економија од тога брзо оправити или ће покушавати да добије на времену. Да би потпалио цео свет пре него што криза поклопи саму Америку.

Иван ДАНИЛОВаутор блога Crimson Alter

Fakti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here