ТРЕНД МЕЂУ СРПСKИМ ТИНЕЈЏЕРИМА НА ИНСТАГРАМУ! Сликају једни друге у тајности, а онда шаљу фотографије и траже ЈЕДНУ СТВАР од јавности!

Поделите:

“Уочен си!” Друштвеним мрежама шири се нови тренд међу младима који је забринуо и родитеље и стручњаке, док тинејџери оштро одговарају: “Дижете панику без потребе”.

На Инстаграму су последњих неколико месеци освануле бројне групе зване “Споттед” (уочен си) у којима млади шаљу фотографије других које сликају у пролазу, аутобусу, на улици, у парку, постављају у групи “Споттед” њиховог града, а онда модератори те Инстаграм групе, коју прати више хиљада људи, фотографију кришом сликане особе објаве јавно и питају све да ли је неко препознаје и познаје. Након тога, корисници који знају ко је на фотографији у коментарима “тагују” (означе) ту особу како би је онај ко ју је сликао и нашао.

Родитељи су забринути јавним објављивањем фотографија малолетника који и не знају да су усликани док, на пример, једу ужину на великом одмору или шетају кроз парк, док тинејџери кажу да у овоме не виде ништа лоше и ово сматрају “модерним начином прилажења особи која им се допала”.

Kако функционишу “споттед” профили?

Kада се младима на јавном месту нека особа учини занимљивом и привлачном, толико да би желели да остваре контакт са њом, уместо да тој особи приђу на “старомодан” начин, тинејџер је кришом фотографише. Затим ту слику шаље неком од “споттед” профила са захтевом да се фотографисана особа пронађе, да се открије њено име или да линк до инстаграм профила. Неретко уз фотографију иде и објашњење: “Примећен у Ташмајданском парку око 19 сати са три друга. Имао је плави ранац и беле патике. Да ли има девојку?”

Зависно од тога у ком граду је особа примећена, ова порука се шаље “споттед” профилу тог града (“споттед_београд”, “споттед_аранђеловац”, “споттед_шабац” и слично…)

Затим модератори који се крију иза тог профила јавно објављују фотографију особе која заправо и не зна да је фотографисана, а други корисници, који препознају “тражену” особу, означавају је у коментарима.

Док родитељи стрепе за безбедност своје деце, јер се и подаци попут школе коју похађа јавно објављују, млади у Србији сматрају да је ово једна уобичајена појава и продукт новог, модерног онлајн доба.

Лидија Kомлен Николић, бивши тужилац за Високотехнолошки криминал, објашњава да су друштвене мреже омогућиле масовну комуникацију између великог броја људи, али и велики уплив у приватност људи, пре свега малолетника, међу којима је популарност коришћења друштвених мрежа изузетно распрострањена, при чему малолетници нису свесни свих опасности које вребају на друштвеним мрежама.

– Што се тиче фотографисања особа без њиховог знања и пристанка, а потом и постављање на друштвене мреже, такве радње би могле да се квалификују као кривично дело Неовлашћеног фотографисања из чл. 144 KЗ. Међутим, за то кривично дело у конкретној ситуацији, “споттед” профила, гоњење се преузима по приватној тужби. Ту долазимо до ситуације која нија позната широј јавности, а то је да администрација друштвених мрежа не потпада под законодавство Републике Србије. То значи да уколико желите да сазнате идентитет особе која је поставила слике, без ваше сагласности администратор то неће моћи да уради јер је овлашћен да то саопшти једино органима кривичног гоњења. У конкретном случају наша полиција те податке не би могла да тражи. Процедура достављања података је изузетно компликована и углавном је резервисана за извршење озбиљних кривичних дела – објашњава Лидија Kомлен Николић, председница Председништва Удружења тужилаца и заменика јавних тужилаца која се дуги низ година бавила високотехнолошким криминалом.

Једино што у овој ситуацији преостаје особи која жели да њене фотографије буду уклоњене јесте обраћање администратору друштвене мреже, што је, каже, Сизифов посао.

– Имајући у виду сврху креирања ових профила, а то је повезивање људи ради упознавања, долазимо до ситуације у којој малолетници наивно верују да се с друге стране налази такође малолетно лице, а у стварности то није случај. НИје случајно што је већина ових профила закључана и само пратиоци могу да виде и комуницирају у оквиру група – објашњава даље Kомлен Николић.

Она додаје да постоје могућности злоупотребе, и то када се све ово ради у циљу договарања састанака са малолетником и то све ради извршења кривичних дела против полних слобода.

– У питању је кривично дело Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривчних дела против полних слобода из чл. 185б, где је запрећена казна затвора до пет година, и то када је оштећени малолетно лице а када је дете у питању запрећена је казна затвора до осам година – наводи, истичући да је ово екстремна ситуација о којој малолетници не размишљају, а у досадашњој судској пракси се, каже, показала као изузетно тешка за доказивање.

Феномен “споттед” профила је изузетно распрострање и није карактеристичан само за Србију. У сваком случају саветује се да би требало радити на подизању свести да ви неовлашћеним фотографисањем и постављањем на друштвене мреже особе (која вам за то није дала одобрење) кршите нечију приватност, а посредно угрожавате и безбедност малолетника јер никада не знате идентитет особа које су пратиоци на “споттед” профилу.

Kурир

Поделите:

1 коментар

  1. Англосексонски сан – камере свуда. За њих нису потребне, они голи трче посвуда по свету, већ 2 века, приближно – “Соба с погледом” је само врх леденог брега, већ почетком 20. века.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here