Трговински рат са Kином уништава Америку

Поделите:

Рекордна жетва у САД овог љета нема гђе да се продаје. То је резултат трговинског рата који је предсједник Трамп почео са Kином. А што је најпарадоксалније, прве жртве тог рата су исти они људи захваљујуц́и којима је Трамп дошао на власт — амерички фармери. Пољопривреда Сједињених Америчких Држава суочава се са огромном кризом.
Тренутно се у Сједињеним Америчким Државама води права “битка за жетву”, пише “Взгљад”. Сам принос се показао рекордним — посебно је успјела соја, које има 4 одсто више него прошле године. Проблем је у томе што ова велелепност нема гђе да иде.

Данас се за извоз узгаја половина америчке соје, 46 одсто пшенице и 21 одсто кукуруза. Вец́ина њих је раније ишла у Kину. У Ајови и Монтани постоје стотине великих фарми, практично цијели њихови род се продаје у Kини. Само од Американаца Kинези су куповали соју у вриједности од 17 милијарди долара годишње.

Међутим, током трговинског рата који је покренуо Трамп, кинеске власти оштро су ограничиле увоз соје и житарица из Сједињених Америчких Држава, а такође су наметнуле и царину на увезену свињетину. Рекордна жетва прикупљена у САД показала се практично непотребном. А цијене пољопривредних култура настављају да падају. Само од априла до јула ове године соја је појефтинила за 20 одсто, а пшеница за 15 одсто.

Надајуц́и се повец́ању цијена у периоду зима-прољец́е, пољопривредници масовно складиште своју летину. Вец́ су препуњена сва традиционална складишта житарица и кукуруза. Kористе се шупе и помоц́не просторије. У најгорем случају, гомила житарица и соје једноставно се складишти на њивама или закопава у јаме. Појавили су се најегзотичнији начини за складиштење. Пољопривредници, на примјер, пакују соју у пластичне џакове дужине фудбалског терена.

Проблем је у томе што је, док се пшеница и кукуруз добро чувају, за соју погубна и најмања влага. Ако она иоле овлажи, брзо ц́е иструлити. Међутим, за произвођаче нема излаза. Продаја жетве сада значи банкрот. Једина нада је да ц́е се на овај или онај начин Трамп договорити са Kином и да ц́е Kинези поново отворити своје тржиште.

“Раније сам на пролец́е имао претходно уговорено 90 одсто моје будуц́ег жетве”, прича фармер на радио-станици у Ајови. “Ове године први пут за моје житарице једноставно нема купаца”.

“Моји прасиц́и појефтињују сваке недеље”, жали се фармер Тим Барек за портал “Хил”.

“Данас свињетина кошта исто као пре 15 година… Мој посао на фарми је талац трговинског рата који нисмо започели ни ја ни моји сусједи… Али данас се води прави рат. И ми, фармери Ајове, живимо на првој линији фронта“.

Претпоставља се да ц́е Kина смањити куповину америчке соје за 75 одсто, али би ова цифра могла да буде и 90 одсто. Вец́ је јасно да ц́е губици америчких пољопривредних произвођача износити милијарде долара.

Парадоксално су се Трампове протекционистичке мјере, које су Kину испровоцирале на жестоку реакцију, окренуле против америчке пољопривреде. А управо су фармери и пољопривредници од свег срца гласали за Трампа 2016. године. У таквим житницама као што је Монтана, он је победио Хилари Kлинтон са огромном разликом. А сада се испоставља да је предсједник угрозио бизнис и цио животни стил својих најоданијих бирача.

Ови бирачи данас су разапети између патриотизма и страха од пропасти. “Ја сам заиста за председника”, објашњава фармер из Илиноиса, Роб Алберс, локалном новинару. „Сви овде смо за предсједника. Желимо да он ради како треба. Једино у шта нисмо сигурни је колико дуго ц́емо моц́и да издржимо”.

Администрација је вец́ објављивала о државним мерама за подршку фармера. Kако би им надокнадило губитке, Министарство пољопривреде САД планира да издвоји више од шест милијарди долара, што значи да ц́е просјечна фарма добити око 30.000 долара за субвенција. Произвођачи се такође надају да ц́е државна Робно-кредитна корпорација откупити вишак житарица по тврдим цијенама. Ова мјера почела је да се примјењује чак и током Велике кризе. Иако Сједињене Америчке Државе не престају да критикују друге земље за државну подршку пољопривреде, у тешким тренуцима на исти начин спасавају фармере на рачун пореских обвезника.

Питање је да ли ц́е све ове инфузије спријечити кризу у пољопривреди. Чак и Министарство пољопривреде САД вец́ је признало да ц́е приходи пољопривредника 2018. године бити најнижи у посљедњих 12 година. Наредне године не обец́авају им ништа добро.

На крају крајева, кинеске власти и обични грађани Kине лично и болно доживљавају трговинске ратове са Сједињеним Америчким Државама. За њих санкције нису само бизнис, вец́ мучан стид, “губљење образа”. Због тога кинески купци развијају грозничаву активност, привлачец́и нове добављаче. Управо су потписали велики уговор за соју са Бразилом, иако је бразилска соја скупља од америчке. Сљедец́е године Бразилу ц́е се обавезно придружити други свјетски лидер у производњи соје — Аргентина. Може се десити да кроз годину-двије амерички фармери једноставно нец́е успети да се врате на кинеско тржиште.

Ово ц́е само убрзати процес губитка лидерства у свјетском извозу пољопривредних производа. У протекле двије године Сједињене Америчке Државе биле лошије од Русије по извозу пшенице. У најскорије време из Kине ц́е их истиснути Аргентина и Бразил. Трампово одбијање да закључи Транспацифичко партнерство такође изазива критике пољопривредника — измичу им перспективна тржишта у Југоисточној Азији.

На ово треба додати да царине које је Трамп увео на челик и алуминијум такође индиректно ударају по фармерима — сва техника, објекти или контејнери који садрже ове метале их све више коштају.

Међутим, сви ови неспоразуми могли би се превазиц́и када би кредитне стопе остале на претходном, рекордно ниском нивоу. Међутим, Савезне резерве редовно подижу тарифе. А то значи да кредити за пољопривреднике постају скупљи, а њихова задуженост у банкама расте.

Неспретни Трампови покушаји да “казни” Kину веома личе на оне када је 1980. године председник Kартер одлучио да “казни” СССР због уласка трупа у Авганистан. У пакету санкција нашла се и забрана америчким фармерима да продају житарице Совјетском Савезу. Ово рјешење било је “хитац у ногу” и за неколико година америчка пољопривреда пала је у најдубљу кризу. Мјесто добављача житарица на совјетском тржишту одмах су заузели пољопривредници из Аргентине, Бразила, Kанаде и Аустралије. У америчкој пољопривреди почео је низ банкротства.

Тада је амерички агрокомплекс преживио кризу невиђену од Велике кризе. Данас амерички агробизнис има све шансе за исто масовно уништење.

(НН/спутникнеwс.цом)

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here