Трифковић: Закрвљена реторика политичких актера у Америци подсећају на период пред грађански рат!

Поделите:

 

Историчар и публициста Срђа Трифковић у изјави за Видовдан наводи да анкете предвиђају победу демократа, али да су иста таква предвиђања била и уочи избора на но којима је победио Трамп.

За многе Американце данашњи избори за Конгрес су готово референдумско питање за или против председника Трампа. У којој мери и на који начин ће данашњи избори утицати на даљу владавину Трампа у Америци? Какве су шансе републиканаца, а какве демократа?

– У САД свих 435 чланова представничког дома конгреса бира се сваке две године у чему су САД јединствене јер имају најкраћи век трајања једног заседања доњег дома. Док се у Сенату, где имамо 100 чланова, по два сенатора, из сваке државе, бира једна трећина чланова, односно ове године конкретно 35 њих с обзиром да је летос преминуо познати јастреб из Аризоне Џон Мекејн. Да би освојили већину у представничком дому демократама би било потребно неких 27 места да преотму републиканцима и према садашњим анкетама јавног мнења рекло би се да су они у стању да тај посао обаве. Штавише, да остваре и више од тога да успоставе већину за неких 7 места, али је питање као и увек, како интерпретирати анкете. У то су се уверили и сви они који су предвиђали убедљиву победу Хилари Клинтон, пре ево тачно две године 6. новембра 2016. Дакле, питање је да ли ће, и у којој мери, демократе успети да мобилишу своју базу, оно тврдокорно језгро својих подржавалаца, који ће се заправо потрудити да на изборе изађу. Не заборавимо да традиционално избори, који падају између две рунде председничких, имају веома слаб одзив, обично око 40%. Последњи пут су били пре 4 године 2014. са само 37%. Оно што је интересантно је да у погледу дисциплинованости бирачког тела, и тог како га сами зову, тврдог језгра подржавалаца, једне или друге странке, републиканци заправо имају већег успеха.- Сматра Трифковић.

Трифковић такође наводи да Трампу у прилог иду и “проблеми” са мигрантима али и успон америчке економије:

И овог пута председник Трамп се посветио у својој подршци републиканским кандидатима једној теми, која несумњиво има велики одјек међу тим тврдокорним републиканским гласачима, а то је питање контроле имиграције. Трампу иде на руку да су управо протеклих недеља медији пуни вести о мигрантском каравану који иде из Хондураса преко Мексика ка америчкој граници са очигледном намером, да легално или не, ту границу пређу, и да онда под врло сумњивим изговорима траже азил у САД. С друге стране демократе немају убедљиву тему која би могла да потенцијалног републиканског гласача њима приволи. Они имају све радикалније ставове и по питању отворене имиграције и разних културних и моралних тема, које се могу свести у Америци под наслов “Културни ратови”. Трампу иде у корист чињеница да америчка економија бележи завидне резултате са незапосленошћу испод 4% и са стопом раста која је при врху индустријских развијених земаља, и при том и Њујоршка берза бележи резултате без преседана. Дакле, ако би се веровало анкетама јавног мнења у целини, могло би се очекивати да демократе победе. Ако пак гледамо у реално стање, а то је ко ће се одазвати данас позивима супротстављених кандидата и са којим процентом, ја бих рекао да и даље имамо можда вероватноћу 6:4 да ће демократе добити већину у представничком дому али сигуно не и у Сенату. Најважнија последица те чињенице је да демократе могу да покрену процедуру за смењивање, односно импичмент, председника Трампа, под неким изговором да је рецимо према налазима Милерове комисије прекршио одређена правила предизборног надметања, иако никад није доказана веза са Русима, али да не могу да спроведу импичмент до краја зато што би морали да имају и контролу над оба дома конгреса, коју не верујем да ће имати. Чак и постојеће анкете јавног мнења, које фаворизују демократе у трци за Представнички дом, свеједно указују да ће републиканци одржати макар и танку већину од 52:48 или у најгорем случају 51:49 у Сенату. Окрени обрни, чињеница је да ово не би било први пут у америчкој историји да имате Представнички дом у рукама једне странке, а Белу кућу, извршну власт, у рукама друге, али је изузетак овог пута да је до те мере закрвљена реторика. До те мере су идеолошки ставови обеју страна супротстављени, да то заиста нема преседана у америчкој историји још од избијања грађанског рата далеке 1861. године. – Објашњава Трифковић.

 

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here