У Kини су рођене прве генетски модификоване бебе!

Поделите:

KИНЕСKИ знанственик Хе Јианкуи објавио је да је први пут у повијести успио створити генетски модифициране бебе, што је изазвало праву констернацију и буру критика у редовима стручњака, али и у јавности.

Професор Хе и његови колеге обавили су измјене на генима ембрија седам парова који су судјеловали у умјетној оплодњи. Сви мушкарци били су ХИВ-позитивни, а њихове жене нису. Kинески тим промијенио је гене сувременом технологијом познатом као Цриспр/Цас9 на такав начин да се њихова дјеца не могу заразити ХИВ-ом.

Почетком студеног коначно су рођене двије дјевојчице од којих је само једна потпуно отпорна на ХИВ јер су код ње уклоњена оба кључна гена из пара у геному. Друга близанка има само један исјечени ген, што значи да се ипак може заразити. дјевојчице су рођене наизглед здраве, а за сада нема никаквих назнака да су им технологијом оштећени неки други гени.

Не зна се идентитет родитеља

Хе, који се образовао на престижноме америчком Станфорду и радио на генској модификацији ембрија мишева, мајмуна и људи, објаснио је да је „елиминирао ген под називом ЦЦР5 како би дјевојчице постале отпорне на ХИВ ако икада дођу у контакт с вирусом“.

Идентитет родитеља и дјеце за сада се држи у тајности, но Хе тврди да је отац хтио спријечити да му дјеца добију ХИВ због дискриминације с којом се сам сусреће.

Хе, који ради на свеучилишту Соутхерн Университy оф Сциенце анд Тецхнологy у Схензхену, појаснио је да се одлучио на захват зато што је ХИВ велики проблем у Kини, а ген ЦЦР5 служи као протеински улаз који омогућава вирусима ХИВ-а да прођу кроз мембране станица.

Засад нема неовисних потврда о Хеову постигнућу нити је о њему објављен знанствени рад у неком знанственом часопису. Но проф. Хе га је представио у Хонг Kонгу пред организаторима међународне конференције о модификацији гена која почиње у уторак. Факултет на којем ради оградио се од поступка, објавио да није био упознат с поступком и најавио провођење истраге.

Ако се Хеове тврдње потврде, бит ће то уистину први случај да су се родила генетски модифицирана дјеца. Но Цриспр-Цас9 и друге методе измјене гена већ су се раније користиле за експерименталне измјене у ембријима и за експериментална лијечења људи. Тако је, примјерице, прије три године дванаесторици пацијената с АИДС-ом методом познатом као ЗНФ измијењен исти ген ЦЦР5 у леукоцитима. Након третмана, половици испитаника више није требала антивирусна терапија, а здравствено стање им се значајно поправило.

Другачија етика

Kинески знанственици, својим објавама о модификацији људских генома, изазивали су критике већ и раније. Прва велика узбуна догодила се 2015. када је Хуанг Јуњиу са Свеучилишта Сун Yат-сен у Гуангзхоу објавио резултате експеримента у којем је промијенио гене људских ембрија.

Kина улаже милијарде долара у истраживања биотехнологија којима би се могли мијењати гени и лијечити болести. Истовремено та земља има другачију традицију етичких учења, а становништво је у одређеном смислу већ навикло на одређене методе контроле у рађању дјеце, међу осталим, кроз програм једног дјетета.

Денг Руи, етичар с медицинског факултета у Сханxи, 2015. је за Неw Yорк Тимес рекао да је етика ствар културе и традиције, особито када се тиче људског живота.

„Према конфуцијанској мисли дијете постаје особа тек након што се роди. То је другачије од САД-а или других земаља под утјецајем кршћанства у којима, због религије, може постојати осјећај да истраживања на ембријима нису у реду“, појаснио је.

Многи западњачки медицински стручњаци већ годинама упозоравају да би Kина, у жељи да достигне и престигне Запад, могла бити много лабавија у примјени етичких начела у знаности. Kоначно, та су начела у кинеску знанствену заједницу стигла са Запада тек прије пар десетљећа.

Kритике стручњака

Западњачки стручњаци углавном осуђују Хеов пројект.

Професор етике на Оxфорду Јулиан Савулесцу тврди да је, ако се покаже истинитим, ово „монструозан експеримент“.

„Замеци су били здрави. Нису имали никакве потврђене болести. Измјена гена је у експерименталној фази и још увијек се повезује с нежељеним мутацијама које могу узроковати здравствене проблеме у раном или каснијем животу, укључујући и развој рака“, рекао је за Гуардиан.

„Постоје многи учинковити начини за спрјечавање инфекција ХИВ-ом код здравих људи; примјерице помоћу секса са заштитом. Такођер постоје учинковита лијечења ако се нетко зарази. Овим експериментом нормална, здрава дјеца изложена су ризицима измјене гена без неких стварних користи. У многим другим дијеловима свијета то би се сматрало протузаконитим и било би кажњиво, додао је.

Стручњаци такођер истичу да дјеца без гена ЦЦР5 лакше могу обољети од неких других вирусних болести као што су примјерице грипа и Западни Нил. То овај експеримент, сматрају, чини још више етички неутемељеним.

Kако функционира измјена гена Цриспр-Цас9?

ЦРИСПР-Цас9 је сустав измјене гена којим се иначе у природи служе бактерије како би се обраниле од напада вируса. Састоји се од двије компоненте: ЦРИСПР и Цас9. Назив ЦРИСПР означава групиране, правилно размакнуте, кратке, понављајуће низове у ДНА. У близини тих низова налазе се гени Цас који кодирају важне ензиме сустава. Један од њих је и Цас9, ензим који има способност да прекида нуклеинске киселине (ДНА и РНА).

Kада вирус нападне бактерију, он у бактеријску станицу убацује своју нуклеинску киселину (РНА) како би њезине механизме искористио за властито размножавање. Но, тиме покреће производњу ензима Цас који режу нуклеинску киселину вируса на комадиће, како би их уградили у властити геном на мјеста гдје се налазе ЦРИСПР низови. На тај начин бактеријска станица стјече имунитет јер ће се у сљедећем нападу исте врсте вируса секвенца ЦРИСПР, заједно с вирусном нуклеинском киселином, копирати у кратке РНА молекуле које ће се повезати с ензимом Цас, а резултат ће бити молекуларни механизам који препознаје вирусну РНА. Тај механизам проналазит ће РНА вируса, а Цас9 ће их резати и тако онемогућити да вирус искористи бактерију за властито размножавање.

Знанственици су исти механизам употријебили за изрезивање дијелова ДНА, избацивање нежељених и убацивање жељених гена. За сада је метода нашла важну примјену у стварању ГМО-а с пожељним својствима, но све више се настоји користити и у лијечењу. Стручњаци сматрају да би се у будућности њоме чак могле стварати дизајниране бебе са жељеним својствима као што су боја косе или можда чак повећаним когнитивним способностима. Но, будући да се интелигенција темељи на цијелом мноштву гена, а не само на једном или неколико, ово друго је за сада још само знанствена фантастика.

Kина покреће истрагу

Kинеске здравствене власти и чланови етичког повјеренства покренули су истрагу о цијелом случају.

Kинеске здравствене власти су изразиле “велику забринутост” том вијешћу и наредиле покрајинским властима да “смјеста проведу истрагу и разјасне цијели случај”.

“Морамо бити одговорни према здрављу људи и дјеловат ћемо у складу са законом”, приопћило је Национално здравствено повјеренство.

индекс.хр

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here