У Немачкој све већа нетрпељивост према странцима

Поделите:

Нетрпељивост па и мржња према странцима у Немачкој је у порасту, посебно на истоку земље. То је основни закључак лајпцишке Студије о ауторитаризму. Аутори упозоравају да је демократија у опасности.

Сваки трећи Немац сматра да странци долазе у Немачку само да би искористили социјалну државу. На истоку земље у то је уверен сваки други грађанин. Слично томе, многи људи убеђени су да је Немачка „у опасној мери преплављена странцима“ (укупно 35,6 одсто, на истоку 44,6 процената).

„Више до 30 процената испитаних на истоку Немачке изразило је нетрпељив став према странцима“, каже за ДW руководилац пројекта Оливер Декер из Лајпцишког Стручног центра за десничарски екстремизам и истраживање демократије. „То је веома, веома велики проценат“, оцењује Декер. На западу је око 22 одсто људи изразило такав став.

Више мржње према муслиманима, Синтима и Ромима

Научници су такође утврдили да предрасуде нису порасле само генерално према мигрантима, већ посебно према муслиманима, Синтима и Ромима. „Нарочито се испољава агресија према те две последње групе“, наглашава Декер. Скоро 60 одсто испитаника сложило се с тезом да Синти и Роми нагињу криминалу – пет одсто више него 2014.

Студија је показала да је уздржаност која се испољава према муслиманима у порасту: 44 одсто сматра да би муслиманима требало забранити усељавање у Немачку – 2014. тај проценат је био 36,5. А више од 55,8 одсто, што значи више него сваки други Немац, изјављује да се због броја муслимана у Немачкој понекад осећа као странац у рођеној земљи – 2014. је тај проценат био 43 одсто. У скоро свим случајевима проценти су на истоку земље већи него на западу.

Уздржани и према Јеврејима

Повећана је и нетрпељивост према Јеврејима, што си и раније потврдило кроз више антисемитских испада, на пример у Берлину. Сваки десети Немац сматра да је утицај Јевреја „и данас превелики“, а скоро исто толико испитаника сматра да су Јевреји „посебни“ и „да имају нешто што је својствено само њима“, па да „нам због тога не одговарају“. Аутори студије процењују да много више Немаца има антисемитске ставове, али да то не изјављују јавно због тога што се на тај начин долази под лупу друштва.

Према проценама Оливера Декера, мржња према странцима – муслиманима, Синтима и Ромима – нема директне везе с тим групама. Добар економски развој у Немачкој протеклих година и деценија, „изискивао је доста одрицања“. То је „нагомилало приличну дозу беса и агресије“. За то је „био неопходан вентил, али су га људи каналисали у форми мржње према странцима“.

Последице по демократски поредак

Овакав развој могао би да буде опасан по демократију у Немачкој, сматра Декер. Чак и ако 90 одсто људи сматра да је демократија добра – они у ствари под тиме подразумевају нешто друго: „У великом делу становништва превладава мишљење да је демократија нешто као диктатура већине.“

Они верују да се права појединца или групе могу укинути, ако већина сматра да је то исправно. А ако за то буде било и парламентарне већине, онда би демократским путем – дакле преко изабраних посланика – сама демократија могла бити угрожена, сматра Дкер.

Десничари су у АфД-у пронашли форму изражавања

Резултати студије су такође показали да осам одсто испитаних сматра да је диктатура, под одређеним условима, боља форма државног уређења. Још 11 одсто њих жели вођу који би „чврстом руком земљу повео ка благостању“. Посебно висок проценат оних који мрзе странце (55%) и који су против демократског уређења државе (13,2%) уочава се међу бирачима Алтернативе за Немачку (АфД). То значи да су „бирачи са потпуно десничарским погледом на свет у АфД-у пронашли свој политички израз“. Али мржња према странцима је и међу бирачима демохришћана (ЦДУ/ЦСУ), социјалдемократа (СПД) и либерала (ФДП) са 20 процената релативно висока.

На крају, Декер указује и на позитивне резултате студије: „Могли бисмо да кажемо да је 30 одсто грађана децидно слободног и демократског става. То можда не звучи као да је много, али то су ипак људи који су спремни да се заузму за демократске вредности и да прихвате позиције других. При том, чињеница је да је један велики део Немаца амбивалентан према демократији, што не значи да су аутоматски ауторитарни. Нажалост, с друге стране постоји 40 одсто људи који би подржали ауторитарно друштвено уређење. Због тога данас тако јасно уочавамо да је друштво поларизовано.“

Дојче веле

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here