У Србији је скоро иста казна ако украдес 200.000 евра и ако убијес xy људи: Да ли је то праведно?

Поделите:

Зашто се за потпуно различита дела изричу скоро идентичне казне

Јованка Вуковић Јока, бивши контролор у експозитури Банке Интеза, осуђена је на седам и по година затвора зато што је неовлашћено подизала новац са рачуна клијената и тако прибавила чак 23,8 милиона динара. Виши суд у Панчеву прогласио ју је кривом и зато што је у писму затражила од извршног директора Банке Интеза Дарка Поповића да је не пријављује надлежним органима.

Без намере да правдамо похлепу банкарке Јоке, не можемо а да не приметимо да је скоро иста казна запрећена и човеку који је несавесном и бахатом вожњом у пијаном стању однео четири живота. Наиме, највише 12 година затвора може да добије Ненад Јевтовић (39) из Мојсиња који је прошле године изазвао несрећу и погибију Иване Јоковић (33) и Бојана Лазовића (24), док је са смрћу браће Петра (24) и Милије Пауновића (21) једно огњиште је заувек угашено.

Иако је Јевтовић имао чак 1,59 промила алкохола у крви, и притом возио преко 150 на сат, његов се поступак по нашем закону не сматра убиством, већ тешким кривичним делом против безбедности саобраћаја.

Намера починиоца прави разлику
У случају да возач није свесно прекршио прописе, односно да је “починио кривично дело из нехата”, онда му прети највише осам година, баш колико ће одлежати и банкарка Јока.

Зашто је то тако? Зашто се за потпуно различита дела, која се, бар по мишљењу нас лаика, не могу поредити по тежини, добијају скоро идентичне казне?

Адвокат Иван Симић објашњава да се поређења у изрицању казни, колико год изгледала једноставно, не могу сагледавати простим упоређивањем тежине учињеног дела и изречене казне у односу на неко друго учињено кривично дело и изречену казну.

– Право је ипак наука, колико год се грађанима некада чини да је она нелогична, непринципијелна, а врло често и неправична. Ако упоредимо казну која је изречена за проневеру у привредном пословању а која се креће у распону од 5,5 до 7,5 година затвора са, на пример, тешким делом против безбедности јавног саобраћаја учињеним из нехата, које за последицу може имати и смрт неког лица, где је максимална прописана казна 8 година затвора, на први поглед може изазвати подозрење. Међутим, другачије је уколико се узму у обзир неки елементи који можда на први поглед и нису видљиви лаичкој јавности, а који се односе управо на то шта значи нехат – а то је да неко ко је учинио кривично дело, то није урадио свесно и са намером већ је сматрао да до тога неће доћи или је мислио да ће то моћи спречити или пак није имао личну свест да чини нешто забрањено – објашњава Симић.

Kако даље додаје, ако све ово ставимо на тас са неким ко је попут банкарке Јоке свесно и са намером предузимао противправне радње да би себи прибавио личну корист а другоме причинио штету, онда је видљиво да су последице које се тичу заштитног добра ипак негде у корелацији.

Друга је ствар, упозорава Симић, када судови за исто дело суде потпуно различито.

– Наравно, постоје и ситуације када у истим чињеничним и правним стварима наши судови суде неједнако а неретко и потпуно другачије. То јесте један јако опасан феномен по правни систем, правни поредак па и функционисање друштва у целини. Тај проблем остаје готово невидљив за челнике и истакнуте представнике нашег правосуђа, а то је нешто што готово до темеља руши поверење грађана у наш правни систем и разара снагу самог правног поретка – упозорава наш саговорник.

Иако можда не можемо поредити казне за различлита кривична дела, не можемо да порекнемо да се за поједина, попут силовања или смрти пацијента услед несавесног лечења, изричу срамотно мале казне.

Судије строже према лоповима него према силоватељима
Примера ради, за теже облике силовања прописане су казне од пет до 15 година, а за случај смрти жртве – затвор од најмање десет година. Међутим, у пракси се већина силоватеља кажњава блаже и од банкарке Јоке, односно највећи број њих добије од три до пет година затвора.

Познати су и случајеви несавесног лечења где је услед доказане грешке лекара дошло до смрти пацијента, а они су осуђени на пет година затвора или мање. Дакле, такође блаже од похлепне банкарке.

Симић пак упозорава да су оваква поређења популистичка и опасна, па ћемо их овде прекинути и надати се да ће судови бити једнако строги и према онима који нису крали, али су такође заувек уништили нечији живот

 

Telegraf

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here