U strahu su velike oči: Rusofobija u službi nezavisnog Kosova

Podelite:

 

U poslednje vreme pojedini albanski mediji sa Kosova i Metohije naročito obrađuju temu srpsko-ruskih odnosa, insistirajući na informacijama koje dobijaju iz često nepoznatih ali ”pouzdanih” izvora prema kojima Rusi prave vojnu bazu u Preševu, zatim nude Srbima ”krimski scenario” za Kosmet, ali i podržavaju Srbiju da pošalje vojsku na Kosovo i Metohiju. Jedan od najpoznatijih albanskih vojnih analitičara Ramadan Đehaja, bivši general JNA, nedavno je izjavio da KFOR, policija i tajne službe moraju biti u pripravnosti jer Srbija, podržana od strane Rusije, planira da pošalje vojsku i žandarmeriju u severne delove Kosmeta kako bi zauzela strateški važne položaje, ali i da se iza svega toga krije ruski plan da prodre na Balkan preko Srbije.

Jasno je da ruski plan da prodre na Balkan kroz Srbiju sada postaje sve izvodljiviji. U ovom kontekstu podela Kosova, naročito srpski pokušaj otcepljenja, postaje sve jasniji.”, rekao je Ćehaja. Očigledno, potrebno je predstaviti Srbiju kao produženu ruku Rusije na Balkanu, a uzimajući obzir srpsko-albanski sukob, jasno je da će se na meti ”ruske ruke” prvo naći Albanci sa Kosmeta. Albaniju i Kosmet je zahvatio poseban oblik rusofobije: dok se u Albaniji govori o pokušaju Moskve i Beograda da preko svojih agenata i potplaćenih hodža, istoričara i političara iz Tirane podignu pravoslavnu revoluciju u Albaniji, na Kosmetu se govori o spremnosti Srbije da izazove rat kako bi ostvarila vlastite, ali pre svega ruske ciljeve na Balkanu. Pravoslavna crkva u Albaniji je nakon smrti Envera Hodže i krize koja je usledila posle toga doživela preporod: obnovljena je imenovanjem arhiepiskopa i sinoda, izgrađeno je mnogo bogomolja, poseduje i svoj dijagnostički centar ”Blagovesti” u Tirani, služba se odvija na grčkom i albanskom jeziku, obuhvata četiri eparhije Tirana-Drač, Berat, Đirokastra i Korča. U Draču postoji Bogoslovija koja je osnovana 1996, a do tada su se bogoslovi uglavnom školovali u Grčkoj. Albanska pravoslavna crkva se danas nalazi na dvanaestom mestu u diptihu pravoslavnih crkava i ima rang arhiepiskopije, a najviše Albanaca pravoslavne vere živi u južnim delovima zemlje i Tirani. Ipak, više od pedeset odsto Albanaca iz Albanije se izjašnjavaju kao muslimani, oko deset odsto kao katolici, a sedam odsto kao pravoslavci. Upravo se iz tog razloga insistira na ”pravoslavnoj revoluciji” i verskom ratu koji preti ovoj zemlji, a koji će povesti Rusi i Srbi.

”Nije moguće da se završi loše priča koja je usmerena protiv jednog naroda, jer je to herojski narod koji je preživeo genocid tokom dva veka sukoba. Ovo ne znaju ni špijuni pseudoistoričari, ni hodže koje plaća Beograd već stolećima, ni korumpirani albanski političari koji hoće da podignu pravoslavnu revoluciju u Albaniji, ni ruski agenti koji pomažu Saljiju i Bašinu da destabiliziju zemlju.”, tvrdi Spartak Nđali, političar iz Tirane.Na Kosovu i Metohiji je situacija je mnogo drugačija, jer se radi o teritoriji na kojoj se preostali srpski živalj svakodnevno bori za opstanak. Kad god se govori o osnivanju Zajednice srpskih opština, albanski političari i mediji tvrde da se radi o pokušaju Srbije da na Kosmetu napravi novu Republiku Srpsku, kao i da je ideju o podeli Kosmeta i razmeni teritorija podržavaju Rusi. Kako je objasnio Enver Hodžaj,zamenik Ramuša Haradinaja, komentarišući izjavu Ivice Dačića o podeli Kosmeta, da kada ”Dačić govori o podeli Kosova govori u ime ruskih interesa”, kao i da se njegove poruke ”ne odnose samo na Kosovo, nego i na Bosnu u službi ruskih interesa na Balkanu”. Ono što se da primetiti jeste da priču o Srbiji kao produženoj ruci Rusije na Balkanu obavezno prati priča o stvaranju velike srpske države. Edita Tahiri, bivši ministar za dijalog, tvrdi da Srbija ”pokušava da otvori temu razmene teritorija, promene granica, zato što misli da ima mogućnost da stvori Veliku Srbiju”, kao i da ” Srbija uz pomoć Rusije namerava da podeli Kosovo”. Na prvi pogled ili prvo slušanje, ova izjava zvuči kontradiktorno zato što ne prete Srbi pomeranjem granica na Balkanu, nego upravo Albanci. Međutim, rusofobija među Albancima na Kosmetu nije ništa drugo nego maska za srbofobiju. Rusofobija je poput virusa zahvatila Balkan, naročito nakon krize u Ukrajini. Rusofobija već dugo funkcioniše kao sistem Zapada prema Rusiji, no, treba imati u vidu da se ne radi samo o borbi Zapada protiv Rusije, već se radi o pokušaju okretanja slovenskih i pravoslavnih država članica EU i NATO protiv Rusije. Kad je Albanija u pitanju, slobodno možemo govoriti o tome samo u obrnutom smeru, no, kada je u pitanju Kosmet, a naročito položaj Srba na Kosmetu, reč je o nečemu sasvim drugačijem: među Albancima na Kosovu i Metohiji ne postoji rusofobija, jer je Rusija previše daleko od Kosmeta, postoji samo srbofobija, jer kosmetski Srbi i dalje predstavljaju ”remetilački faktor na Kosovu”. Što je veći pritisak na Srbiju da na ovaj ili onaj način prizna samoproglašeno Kosovo, to je na Kosmetu rusofobija u porastu. Stvar je više nego jasna: kosmetski Albanci se iz petnih žila trude da dokažu da su ”najproameričkija država na svetu” kako veli Vljora Čitaku, ambasador tzv. Kosova u SAD, a da najlakši način da to dokažu jeste da se predstave kao oni koji brane Balkan od ruskog uticaja. Otprilike, stvar je vrlo jednostavna-dajte vi nama Republiku Kosovo, a potom i Veliku Albaniju, mi vam garantujemo da ćemo sačuvati Balkan od Rusa. Kako? Vrlo jednostavno, pa Srbija je produžena ruka Rusije na Balkanu, ako nam dopustite da satremo Srbe, računajte da ste u neku ruku pobedili Ruse, bar na Balkanu. Srbofobija, što bi rekao Milorad Ekemčić, jeste samo rečica koja se uliva u more rusofobije. Kosmetski Albanci, odnosno njihovi politički predstavnici, prosto žele da preskoče tu rečicu, ne bi li, pravdajući se tobožnjim strahom od Rusa, konačno proterali kosmetske Srbe sa njihovih ognjišta.

M. Ćurčić, Vidovdan

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here