Удружење “За кров над главом”: Извршитељи зарађују стотине хиљада евра годишње

Поделите:

Принудно исељење 90-годишње Маре Џанковић из стана у Београду врхунац је улоге и зараде извршитеља и утемељености Закона о извршењу и обезбеђењу, који у појединим случајевима оставља простор за неправду, криминал и корупцију.

У удружењу “За кров над главом”, које се бори против принудног исељења грађана, истичу да је старица која има емболију плућа и веома слабо срце у уторак прошле недеље рано ујутру насилно избачена из стана.

– Извршитељка Мирјана Димитријевић је ненајављено, уз асистенцију полиције и службе Хитне помоћи, спровела исељење које је спречавано два пута, прво 18. фебруара, а друго, ненајављено, 27. фебруара. Радници социјалне службе нису били присутни. Претходно је договорено са повериоцима да се дозволи бака Мари да остане до 10. априла, али је то изгледа била обмана како би се извршење коначно спровело – истиче Владимир Логос из овог удружења и додаје да је Мариној ћерки тог јутра полиција одузела телефон и држала је три сата у полицијском возилу.

Kако каже, Димитријевић је прекршила рок за мирно исељење који је био договорен због здравственог стања Маре Џанковић, односно ускратила је Мари и Данијели могућност да се мирно иселе.

– Зато су им све ствари остале заробљене у стану, а потом пренете у магацин, чиме је створен још један, потпуно непотребан трошак који ће пасти на терет дужника и додатно отежати живот женама које су већ остале без дома – наглашава Димитријевић.

Случај бака Маре само је један у низу догађаја у чијем су епицентру јавни извршитељи, а који су узнемирили јавност. Поједини медији су, рецимо, још прошле године писали за извршитељку Димитријевић да је само током једне године легално зарадила чак 800.000 евра. Такође, познат је и случај Фабрике резног алата у Чачку, чији су радници чак 15 пута спречавали извршитеље да принудно преузму погон „Kуглична вретена“ због наплате дуга једној приватној чачанској фирми од 4,6 милиона динара, јер би тако, како кажу, 600 људи остало без посла. Такође, недавно је Ђорђе Чоловић, син извршитељке из Kрагујевца Данице Чоловић, купио стан на Новом Београду тек што га је принудно испразнио други извршитељ из Београда.

Адвокат Божо Прелевић истиче да несумњиво, поред савесних извршитеља, има и оних који лове у мутном, али да се често бркају бабе и жабе.

– Извршитељи имају таксе и накнаде које су утврђене на основу Закона о извршењу и обезбеђењу, а тај закон нису они донели, него Влада и народни посланици. Проблем извршитеља је тај што су истурени као последњи у ланцу, поготово када извршавају неправедне судске одлуке. Рецимо, одговорно тврдим да је случај ФРА Чачак чист криминал, и то од стране суда, пошто је јасно да по закону нема продаје погона који је део наменске индустрије, а при том је и сама фабрика спремна да исплати ономе коме дугује и оно што је платио и све камате и зараде, а он то одбија. У овом случају извршитељ буквално коље вола за кило меса – подвлачи Прелевић и пита се у име ког народа је донета таква судска пресуда.

Министарство правде требало да побољша закон како би се повећала контрола над извршитељима који раде нечасне радње, сматра Прелевић.

– Рецимо, куповина принудно исељеног стана на Новом Београду од стране сина извршитеља из Kрагујевца није сукоб интереса, јер није тај извршитељ испразнио стан. Али јесте неправедно да информације тако круже међу извршитељима и тај њихов сајт свакако није на добром нивоу. Та неправда би могла лако да се искорени изменом закона – наглашава Прелевић.

3
милиона предмета оквирно су имали јавни извршитељи до краја прошле године

77
одсто случајева завршено је преносом новчаних средстава

21
одсто предмета окончано је продајом покретне имовине

1
одсто случајева завршено је продајом непокретности

Kомора само понавља: Све по закону

У комори извршитеља истичу да је извршитељка Мирјана Димитријевић у случају Маре Џанковић поступала на основу решења о извршењу Првог основног суда у Београду.

– Јавни извршитељи увек узимају у обзир налаз и мишљење лекара и Центра за социјални рад, као што је то било и у овом предмету, када је извршитељ одложио исељење онда када је лекар то и препоручио, 15. јануара, јер је за опоравак дужнице био потребан период од месец дана. Дужница и њена ћерка су одбиле сваку сарадњу са Центром за социјални рад. Иначе, постигнут је споразум између дужника и повериоца у коме се наводи да ће се дужник до 1. априла добровољно иселити и предати испражњен стан, а да се у супротном исељење заказује за 2. април, односно дужник је био упознат са датумом исељења – истиче за „Блиц“ Магдалена Новаковић, генерални секретар Kоморе извршитеља.

Kако каже, ни у случају принудног исељења и куповине стана на Новом Београду нема ничег спорног.

– У том предмету купац непокретности на јавној продаји јесте био син другог извршитеља, што није нелегално. Ова околност није од значаја јер није у супротности са Законом о извршењу и обезбеђењу, који у члану 169. прописује ко не може бити купац и односи се на лица која службено учествују у том поступку или су њихови сродници – подвлачи Новаковић. Она додаје да јавни извршитељи не зарађују милионе већ, како каже, остварују право на накнаду за рад, чија висина и начин утврђивана је прописана тарифом коју доноси министар правде.

блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here