Укинута пресуда Мири Марковић

Поделите:

Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду којом је на годину дана осуђена некадашња председница ЈУЛ-а Мирјана Марковића.

Она је првостепено осуђена у јуну прошле године поводом оптужби да је 2000. године утицала на владину комисију да незаконито додели државни стан дадиљи њеног унука, преноси Блиц.

Овом одлуком, која је данас објављена на сајту суда, наложено је да се суђење понови пред Вишим судом у Београду и отклоне све нелогичности из пресуде и повреде кривичног поступка.

Укинутом пресудом, некадашња секретарка Владе Србије Живка Цица Kнежевић била је осуђена на годину и по затвора, а тадашњи директор Дипоса Милош Лончар на годину дана због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, а Марковићева јер их је подстрекивала на извршење тог дела.

Ова укинута пресуда била им је изречена после скоро 15 година од покретања кривичног поступка, који ће сада да се настави поновним првостепеним суђењем. Марковићевој се судило у одсуству, јер је недоступна правосудним органима Србије и за њом је 2005. године расписана међународна потерница.

Она је оптужена да је подстрекавала Живку Kнежевић да без неопходне процедуре прибави стан у Београду од 47,36 квадратних метара Илони Пешић, дадиљи њеног унука.

Живка Kнежевић је оптужена и да је незаконито прибавила стан у Београду од 57,51 квадратних метара тадашњој директорки Дома здравља Жагубица Љиљани Илић, а она и Лончар се заједно терете и да су незаконито прибавили стан у Београду од 87,38 квадратних метара Kохану Морини, сину тадашње савезне министарке за избеглице Братиславе Морине.

У образложењу одлуке Апелационог суда наводи се да је пресуда укинута пошто садржи битне повреде одредаба кривчцног поступка јер је неразумљива и противречна датим разлозима, нема разлога о чињеницама које су предмет доказивања, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни.

“Због тога је и чињеницно стање остало погрешно и непотпуно утврђено, при чему је првостепени суд применио закон који се не може применити”, наводи се у одлуци Апелационог суда.

Тај суд је констатовао да у образложењу пресуде првостепени суд наводи да је оптужница више пута мењана (да је долазило до обједињавања и раздвајања поступка), да је последњи пут прецизирана 24. октобра 2017. године, при чему по овој оптужници, како наводи Апелациони суд, тужилац мења период извршења кривичног дела за све окривљене, као и вредност прибављене имовиснке користи за Илону Пешић, Љиљану Илић и Kохана Морину.

Због тога је Апелациони суд закључио да су основани жалбени наводи да су таквим изменама учињене битне повреде одредаба кривичног поступка јер је суд прекорачио оптужбу и изменио чињенични опис на штету свих окривљених, продуживши време извршења.

“Пре свега из списа предмета се поуздано не може утврдити да су окривљени и њихови браниоци у складу са законом упознати за извршеним изменама, да ли су се о томе изјашњавали, нити суд даје икакве разлоге у образложењу пресуде на које радње и на којег од окривљеног се односи датум 24. новембар 2000. године, као последњи датум извршења дела свих окривљених, а што је значајно за правилну примену закона”, указао је Апелациони суд.

Такође сматра да је првостепени суд погрешно закључио да је у конкретном случају закон који је важио у време извршења дела најблажи за учиниоце, због чега је применио закон који се не може применити, а што представља повреду кривичног закона због којих је првостепена пресуда морала бити укинута.

“Због тога су и разлози првостепене пресуде у погледу правне квалификације кривичног дела окривљених супротни изреци пресуде”, напомиње Апелациони суд.

Такође сматра и да су основани и жалбени наводи браниоца Мирјане Марковић да је нејасно “зашто простепени суд за радње које су оптужницом од 2. децембра 2002. године Марковићевој стављени на терет да је извршила од 1. до 21. септембра 2000. године није применио институт застарелости кривицног гоњења, будући да је тужилаштво за наведене радње извршило преквалификацију оптужнице након протека рока од 10 година, дакле након наступања застарелости за радње извршене у том периоду”.

Такође, Апелациони суд сматра да се основано жалбом Мирјане Марковић указује да је из првостепене пресуде остало најасно да ли је и на који начин она поступала са директним умишљајем, односно “које су то чињенице и околности које указују да је умишљај код ње обухватао свест да ће код Kнежевићке створити или учврстити одлуку да се стан да најпре на коришћење као закупцу на неодређено време Илони Пешић, затим да се изврши адаптација стана о трошку државе и да се на крају дозволи откуп стана, о чему ни у образложењу првостепене пресуде нису дати разлози”.

У поновном поступку, Апелациони суд је наложио Вишем суду да отклони повреде на које му је указано и да на главном претресу изведе све потребне и неопходне доказе из којих ће на несумњив начин утврдити све одлучне чињенице и правилно их оценити.

“Након тога ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за које ће дати јасне и довољно аргументоване разлоге”, сматра Апелациони суд.

Kада је реч о доступности Марковићеве, представници Генералног тужилаштва Руске Федерације 2010. године саопштили су да она у тој држави ужива статус политичке избеглице и да не може да буде ухапшена по потерници српског Интерпола, која је расписана за њом 2005. године и још је на снази.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here