УНЕСКО ШТИТИ, АЛБАНЦИ И ДАЉЕ ПАЛЕ И КРАДУ: Шта је остало од 1.300 српских цркава

Поделите:

На Косову има укупно око 1.300 цркава, манастира и других објеката, локалитета и просторних целина чине културно наслеђе српског народа у покрајини.

На Косову је од 1999. године уништено 150 српских цркава и манастира, од којих чак 61 имају статус споменика културе.

Уништено је и покрадено више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета „који се увелико крчме на светском илегалном тржишту антиквитета“.

Уништен је и оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, док на више од 50 гробаља не постоји ниједан читав споменик.

Из српских гробова „чак су ископаване и разбациване кости“, док су гробља „претворена у депоније, неприступачна су, зарасла у коров и шипражје“.

Преживели српски манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка су културна добра која су уписана на Листу светске баштине УНЕСКА под називом Средњовековни споменици на Косову и Метохији.

Манастир Високи Дечани је први уписан на листу 2004. године, а две године касније уписана су и преостала три здања

Они представљају врхунац византијско-романичке културе, са јединственим стилом фреско-сликарства, који се развио на простору Балкана између 13. и 17. века.

1. Високи Дечани

Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана. Налази се у долини реке Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.

Изградња манастира је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Храм представља петобродну грађевину и припада рашком стилу.

2. Грачаница

Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 км. удаљен од Приштине.

Након рата на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског, који је морао да напусти Призрен. Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији.

Грачаница је један од најзначајнијих споменика старе српске културе. Црква је од тесаног камена положеног у редове двојних и тројних редова опека и има пет кубета и три апсиде. Изведена је у естетском и грађевинско- архитектонском савршенству и врло је складних пропорција.

У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића и лик краљице Симониде, жене краља Милутина.

3. Пећка патријаршија

Манастирски комплекс Пећке Патријаршије састоји се од четири цркве које су саграђене у периоду између 13. и 14. века. Вековима је овај манастир био средиште Српске Православне Цркве. Налази се у изузетно лепој Руговској клисури поред реке Бистрице. До осамнаестог века манастир је био напредно монашко средиште са стотинама учених монаха. Услед сурових турских зулума Патријарх Арсеније је крајем седамнаестог века у великој сеоби повео из овог подручја хиљаде хришћанских породица у Јужну Угарску.

И поред притисака локалног муслиманског становништва манастир се одржао до данас. Након Другог светског рата Пећка Патријаршија је претворена у женски манастир. Пећка Патријаршија је у непосредном надлештву Српског Православног Патријарха у Београду где је данас средиште Патријаршије.

Након пожара који су 1981. године подметнули Албанци изграђени су нови манастирски конаци са новом Патријарховом резиденцијом. Сестринство се бави хуманитарним радом и одржава манастирску економију. Манастиру припада и метох у Будисавцима, недалеко од Клине где две монахиње бораве саме.

Комплекс манастирских цркава је крајем новембра 2008. године офарбан у црвену боју, попут манастирске цркве у Жичи, што је изазвало бурне реакције у стручним круговима, како међу онима који тај чин осуђују, тако и међу онима који га оправдавају.

4. Богородица Љевишка

Богородица Љевишка је црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306—1307. на остацима катедрале из 13. века, која је такође основана на месту старије, ранохришћанске цркве. Црква је историјско седиште епископа призренског Српске православне цркве.

За време турске власти, у 18. веку, фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене, када је црква претворена у џамију. Фреске су поново откривене у периоду 1950—1952. Радови на њиховој рестаурацији трајали су до 1976. године.

Погледајте на карти који су још манастири преостали на Косову, а који су уништени током ратних и поратних страдања.

Еспресо

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here