Успон и пад „прве другарице” Југославије

Поделите:

Живот Јованке Броз, њена улога у и утицај на супруга доживотног председдника СФРЈ Јосипа Броза Тита, па и догађаје тог времена, била је тема докторске дисертације историчарке Ивану Пантелић, коју је сада под насловом „Успон и пад „прве другарице” Југославије” (Јованка Броз и српска јавност 1952-2013) објавио Службени гласник.

Јавност за Јованку Броз није чула ни када се венчала 1952 године са Титом већ четири године касније када се њено име појавило на позивници за свечану вечеру приређену у част посете Антонија Идна потпредседника британске владе и министра иностраних послова .

Пантелић наводи да до сада није истражена детаљно биографија Јованке Броз нити су сагледани разни аспекти њеног деловања у јавности, али примећује да су многи писали о првој дами Југославије.

Реч је о публицистичким текстовима , интервјуима и текстовима које су писали непрофесионални историчари попут њене сестре Наде, али у њима се , као живим сведочанствима могу наћи подаци којих нема у званичним архивима и не треба их потпуно одбацити .

„ Неформална и формална улога Јованке Броз у најдуготрајнијем мирном периоду западног Балкана у 20 веку важна је за реконтрукцију других историјских тема” истакла је др Пантелић и додала да је „предмет њеног истраживања био и однос формалних овглашћења и и неформалног утицаја Брозове супруге као и њено самостално присуство у јавности”.

„ Пратећи медије и став јавности према „првој другарици” социјалистичке Југославије у књизи је обрађено и шест деценија историје Србије и Југославије на основу разноврсне литературе, а у циљу што општирнијег и прецизнијег контекстуализовања теме истраживања” истакла је ауторка књиге опремљене великим броје илустрација на којима може да се видети како је Јованка од изузетно лепе 27-годишње партизанке постепено мењала свој изглед

Јованка Броз је била активна учесница и сведокиња једне епохе јер све док није дошло до разлаза у том браку она је стално била присутна уз председника Тита и то је изазивало интересовање не само домаће већ и стране јавности.

Пантелић скреће пажњу на то да је Јованка била углавном неми пратилац супруга са ретким изузецима када је давала интервјуе за женску штампу било у земљи или иностранмству, а након његове смрти била је потпуно скрајнута, а интересовање за њен живот као удовице, јавило тек пред њену смрт.

И тада је, како каже, она углавном говорила о својим проблемима око смештаја, борбе да јој се врате личне ствари и уопште о неадекватном односу власти према супрузи човека који је био апсолутни владара СФРЈ од краја Другог светског рата до своје смрти.

После разних фељтона, непоузданих „сећања”, још мање примерених оговарања и трачева коначно је Јованка Броз добила биографију вредну читања и достојну њене улоге у историји Србије.

Танјуг

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here