Усташка тајна служба о Србији

Поделите:

Хрватска Сигурносно-обавештајна агенција (СОА) је објавила нови годишњи извештај у којем се оцењује да су безбедносне прилике у југоисточном окружењу Хрватске и даље нестабилне.

“Југоисточно суседство Хрватске, односно Западни Балкан, још је оптерећено бројним безбедносним, политичким, привредним и друштвеним изазовима”, наводи СОА у јавно доступном извештају о свом деловању.

Подсећајући да све државе Западног Балкана исказују намеру приступања ЕУ и да све осим Србије желе да постану чланице НАТО, СОА у извештају додаје да у исто време и друге државе попут Русије и Kине настоје да ојачају утицај на том подручју.

Оцењујући прилике у региону, СОА наводи да се “и даље ради о простору који обележавају тешке привредне прилике, уз појаву корупције и организованог криминала, политичког клијентелизма и мањкавости у владавини права”.

СОА у извештају указује да су “друштва југоисточног суседства оптерећена појавама радикалних исламистичких и националистичких снага, као и тешкоћама у приступању евроатлантским интеграцијама”, док “поједине државе југоисточног суседства и даље функционишу уз активно деловање институција и механизама међународне заједнице”.

Према оцени хрватске тајне службе, “такве прилике отварају простор и за деловање спољних актера, посебно држава чији се интереси и погледи не подударају с евроатлантском перспективом овог простора, односно чији је интерес успоравање евоатлантских интеграција на овом подручју”.

У извештају се наводи да, упркос застоју у европским интеграцијама, проширење НАТО на Црну Гору и Северну Македонију означава ширење стабилности и пружање перспективе државама овог простора, али у исто време, управо због њиховог уласка у НАТО, постоји ризик да државе које НАТО перципирају као безбедносну претњу, искористе поједине унутрашње процесе у новим чланицама НАТО-а за њихову дестабилизацију.

Уз то, наводи СОА, нерешена међуетничка питања и напетости у појединим државама понекад се користе за остваривање спољних геополитичких циљева.

У извештају на 40-ак страна, за Србију се кратко оцењује да “и даље на спољнополитичком и безбедносном плану настоји да балансира у односима између Русије и Запада” и наводи као пример да “као кандидаткиња за чланство у ЕУ, Србија и даље не следи рестриктивне мере ЕУ против Русије”.

Током ове године, указује СОА, Србија је значајан фокус ставила и на јавно промовисање јачања односа с Kином.

Слично као и претходних година, СОА је у извештају указала да верски и национални екстремизам и даље оптерећује друштва држава југоисточног суседства Хрватске.

“И даље су присутне појаве великосрпског екстремизма у појединим државама који се манифестује негирањем територијалне целовитости и суверенитета Хрватске, али и других држава суседства, попут Kосова, БиХ и Црне Горе. Овај екстремизам се јавно огледа кроз иступе и окупљања великосрпских екстремистичких организација, као и коришћењем других јавних окупљања, у којима се, уз екстремистичке поруке, уништавају и хрватски државни симболи”, наводи се у извештају.

Великосрпски екстремизам промовише и поруке против ширења ЕУ и НАТО на југоисток Европе уз истицање привржености Русији, наводи СОА.

Такође, указује СОА, у појединим државама суседства и даље су присутне појаве пласирања лажних вести у медијском простору или на друштвеним мрежама којима се Хрватска приказује у негативном светлу.

У друштвима појединих држава суседства изражени су противзападни ставови, који су нарочито видљиви кроз медијске објаве, пише у тексту.

СОА указује и да се на простору југоисточног суседства одвија више стабилизационих процеса који утичу на укупне политичко-безбедносне прилике у регионалном окружењу, а најважнији су, како се додаје, договори око унутрашњег функционисања Босне и Херцеговине и преговори о нормализацији односа Србије и Kосова.

Ситуацију у Црној Гори, према оцени СОА, обележава друштвени расцеп између прозападних суверенистичких снага и просрпских снага које су уједно против чланства Црне Горе у НАТО-у, те за снажније везивање Црне Горе уз Русију.

У исто време, сложена политичка ситуација у БиХ обележена је застојем у бројним процесима, док се и Kосово након избора у јесен 2019. године суочава с политичком нестабилношћу.

СОА у извештају наводи да је у државама југоисточног суседства Хрватске и даље присутно радикално тумачење ислама, а додатни безбедносни ризик, додаје се, представља и повратак “џихадиста” из Сирије и Ирака у матичне државе.

Положај Хрвата у БиХ у политичком смислу обележава настојање да се испуне сви елементи који га чине конститутивним народом, те да се постигне, Уставом БиХ предвиђена, пуна равноправност с остала два народа. Уз политичке околности, Хрвати у БиХ суочени су с трендом економског исељавања чиме је угрожен и њихов физички опстанак у БиХ, а тиме и мултиетнички карактер БиХ, пише хрватска Сигурносно-обавештајна агенција у годишњем извештају.

Аутор: Бета

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here