Вацић: Велика победа над повампиреним усташама у Вуковару 1991. године је српска морална победа

Поделите:

Ове године се обележава 27 година од када је ЈНА, уз помоћ српских добровољаца и ТО источне Славоније, Барање и западног Срема тешко поразила неоусташке формације у српском Вуковару. Злочиначке паравојне формације ЗНГ, ХОС и МУП Хрватске биле су тешко потучене, и Вуковар је постао слободан након вишемесечне тортуре хрватских сецесиониста над српским цивилним становништвом. Град Вуковар и читава општина пре почетка оружаних сукоба 1991.године била је већински насељена Србима. Вуковар је био један од најразвијенијих и најлепших градова у бившој Југославији. Ове територије, као и области уоквирене границама некадашње РС Крајине, биле су вековна српска упоришта која су тек након 1918.године, неспретношћу српских елита добиле политичку конекцију са измишљеном хрватском сувереношћу над етнички и историјски чистим српским просторима.

Након убедљиве победе Туђмановог ХДЗ-а на изборима у Хрватској 1990.године, отпочиње илегално наоружавање хрватске паравојске, масовно отпуштање лица српске националности са својих радних места, застрашивања, пребијања и убиства виђенијих Срба на читавој територији авнојевске Хрватске. Вуковар није био изузетак.

Преко 200. српских цивила убијено је и нестало у периоду април – август 1991.године. Наређења о минирањима кућа и привредних објеката, о киднаповањима, претњама и убиствима Срба давао је усташа Томислав Мерчеп. Сагласност за ове геноцидне и злочиначке акте отворено је диригован од стране  хрватског политички врха из Загреба. Хрватски медији су током ослободилачке борбе српског народа у Крајини гебелсовски понављале мантру о тзв.хрватском Стаљинграду на Дунаву, а легитимну савезну армију представљали као агресорску, србо-комунистичку звер која пред собом ломи све „еуропске тековине“! Пропаганда Туђмановог режима представила је новоусташки поредак као последњи бастион Европе пред српским окупаторским зликовцима.Да ли ико разуман ово може  да схвати , као и чињеницу да  се отворена, нелегална сецесија представља као херојски,тзв.Домовински рат који очајнички воде „демократски“ Хрвати против дивљих хорди југо-четничке армаде!?

У Вуковару је 13.новембра одржан грозан анти-српски протест уз подршку градоначелника Вуковара Ивана Пенаве, иначе члана ХДЗа. .Усташки бојовници, преко 10. 000 припадника разних кољачких „удруга“ из 1991.године, поново су претећи марширали овим српским градом. Порукe Ивана Пенаве и његових помоћника, попут иницијатора овог србомрзачког протеста Маријана Павличека из Хрватске конзервативне странке су јаснe и недвосмисленe. Главни и једини кривац за ратне сукобе у бившој Југославији су Србија и српски народ. Јасно су пропагиране поруке да Србију као државу треба условљавати за евентуални пријем у ЕУ, а сваког преосталог Србина у данашњој Хрватској приморати на сваки начин да нестане са тога подручја. Повампирени нацизам у скоро етнички чистој, на геноциду насталој држави чланици ЕУ се толерише у Бриселу. Србија je једина мултикултурна средина већ пуних 100. година, из које нико никада није протеран или убијен, из етничких или верских разлога

Хрватска нова власт, од тзв.мирне реинтеграције српског вуковарског подручја у хрватски „државни систем“ па до данас, улаже огромна материјална средства и медијске капацитете у пројекат „Вуковар-жртва великосрпске агресије“! Граде се меморијали споменици „бранитељима“, музеји, организују туристичке туре са намером обмане странаца о стварним дешавањима у „лијепој њиховој“.

Надлежни органи Србије морали би озбиљно да истраже,документују и презентују домаћој и страној јавности сва недела почињена над Србима,њиховом богатом имовином и елементарним правима која су им у потпуности ускраћена у стварном животу. Србија је током сецесије Словеније,Хрватске, БиХ и Космета трајно и тешко оштећена страна. Као држави која је у Првом.светском рату припадала победничком табору, Србији је ускраћено право да се суверено бори за оно што јој припада по свим међународним стандардима. Правна битка и за оно што је унела као капитални део територија и становништва у Краљевину  Срба, Хрвата и Словенаца 1919.године није јој дозвољена. Ентитети на Балкану који до краја Првог светског рата нису имали свој интегритет, идентитет и право гласа данас благонаклоност за нелегитимне и терористичке акте добијају од старих српских савезника-Британаца и Француза. Овакав историјски парадокс је до сада невиђен у дипломатској пракси савремене европске историје.

Велика победа над повампиреним усташама у Вуковару 18.11.1991.године је српска, како војничка, тако и морална победа. Уколико европска администрација стаје на страну хрватских функционера градске општине Вуковар који пијани певају усташке, нацистичке ,антисрпске и антисемитске песме, можемо се надати да је у Европи могућа политичка промена на боље. Са друге стране, тренутно деградирање своје савезнице Србије која је величанственим војним пробојем јужног фронта 1918.године значајно допринела слому Централних сила мора престати када се промена постојеће бриселске администрације деси. А то је, надамо се ускоро.

Преостали Срби у Вуковару и околини,као и широм данашње Хрватске добиће своју сатисфакцију победничког народа једнога дана. Када тај дан дође,ми се нећемо понашати као Хрвати. Разлика између бранитеља европских вредности показана је на Косову и Марици, на Церу, Колубари и Камакчалану, на Козари и на Сремском фронту, на Вуковару и у Книну. Јасеновац, Стара Градишка, Јастребарско и Пребиловци говоре сами за себе. Дан када наши савезници детаљније прегледају документа која ће им Београд радо доставити,значиће и дан слободе за све цивилизоване људе.

Слава незаборавним Крајишницима! Вуковарска победа 1991.године је хрватски пораз и ове године.

Хрвати су на овогодишњој прослави пораза у Вуковару очекивали и Милорада Пуповца, наводног представника хрватских Срба . Али, Пупавац је поранио. Дан уочи срамне прославе усташлука положио је венац у спомен сећања на све жртве. Милораде, Вуковар је ослобођен крвљу српских војника, српских недужних цивила. Ослобођен је крвљу српске деце. Пошто си ти то заборавио, ми смо ту да те подсетимо. Да су ти хрватски бранитељи „лупили шамар“ и буквално пљунули на срспке жртве, тиме што су ти окренули леђа. Док си ти полагао венац у знак сећања на све жртве. Јасно су ти ставили до знања да ти ту није место. А обишао си меморијанлни центар кољача срспког народа. Стиди се! Овим срамним чином покушаваш да водиш политику помирљиве коегзистенције.

Милораде… Обавести комшије и своје сународнике… Борићемо се. До коначног ослобођења. Вуковар је српски град.

Миша Вацић

Националист

Поделите:

1 коментар

  1. Gola istina o proteklom ratu o bezbroj nasih Vukovara. Nadam se da ima mnogo vise ovakvih ljudi koji smeju da pisu o tome i koji nikada ne odustaju. Zakljucak vazi za sve srpske krajeve od Like, Dalmacije, BiH, Kosova i Metohije i trebao bi da se koristi kao obavezna zakletva svih srpskih predsednika i vlada.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here