Варади: Заборављено право на истину

Поделите:

Данас је заборављено једно важно људско право, а то је право на истину, изјавио је у интервјуу Фонету професор међународног права, академик Тибор Варади. Разграничење би значило да је Косово држава, јер се границе уређују међу државама, оцењује Варади. Угледни академик сматра и да ће Владимир Костић остати председник САНУ.

Професор Варади је указао да је разграничење веома сложено питање, нарочито у “контексту међународних геополитичких интереса, али и интереса појединих држава и њихових дужносника”.

Индивидуални интереси појединих високих дужносника истичу се као интереси држава, а то није увек тако”, оценио је Варади у интервјуу новинарки Даници Вученић, у оквиру серијала Квака 23.

Варади је, упркос томе, објаснио да концепт разграничења “подразумева да је Косово држава, јер је преговарање о границама могуће између држава”.

Али, “ако је Косово део Србије, онда нема преговарања о границама”, нагласио је он и разграничење означио као “имплицитно прихватање да је Косово држава”.

Варади истиче да је више пута рекао “да је сецесија Косова противна међународном праву, али мисли да Косово де факто није део Србије”.

Према његовим речима, “реторика очувања Косова унутар Србије није реторика која је спојива са реалношћу, јер ако нам украду аутомобил, не можемо да тврдимо како ћемо и даље да сачувамо тај аутомобил”.

Варади види Косово као један “од најозбиљнијих проблема”, нарочито у контексту национализама и чињенице да на Косову постоји српска мањина.

“Сви људи, без обзира на то да ли су мањина или већина, пре свега заслужују да остану људи”, истакао је Варади, који сматра да се тај проблем може решити на два начина: “Један је бруталан потез који подразумева размену и етнички принцип, а други би био једна врло озбиљна и широка аутономија за Србе на Косову и посебне мере заштите српске културне баштине”.

“Ако то не реше Србија и Косово, онда би то било једно наметнуто решење међународне заједнице”, рекао је Варади и поручио да би “шансу за решење требало дати онима који су директно заинтересовани”.

Без обзира на то како ће изгледати компромис, Варади мисли да је “тешко претпоставити да ли је то могуће”.

Глобализација је свет учинила мањим

Варади је, у контексту седам деценија Универзалне декларације о људским правима, али и 80 година од “злогласне кристалне ноћи”, констатовао да су та два дана “победа и пораз људских права”.

Глобализација је свет учинила мањим и то је шанса за људска права, јер постоје бројне организације и међународни напори у корист људских права, истакао је Варади.

Он је, међутим, предочио да је раније био потребан светски рат да би дошло до масовног интернационалног кршења људских права, док је данас на међународном плану, и без глобалног конфликта, то могуће различитим интервенцијама.

Варади је сагласан да и Декларација о људским правима и сам концепт људских права делују као утопија над “потресним сликама деце и људи који умиру од глади у Јемену”.

Напредак у домену људских права, “од времена Хитлера до данас”, види у реторици, али “мисли да је то ипак мали допринос када је реч о стварности”.

Упитан да ли томе доприносе и организације које баве људским правима, укључујући и Одбор САНУ за људска права, Варади је одговорио да “Академија има задатак да приближи проблеме, да укаже на њих и на њихово решење, али нема механизме да их решава”.

Према његовом ставу, “ниподаштавање и недовољно поштовање људских права” није само проблем Србије, јер постоји и у другим земљама Европе.

“У борби за људска права важни су лична храброст и индивидуална одлука, али би то требало да буде део система”, напоменуо је Варади.

Упитан да ли му делује да је Европска унија, како сматра књижевник Гојко Божовић, “одустала од европских вредности и окренула се европском прагматизму”, Варади је одговорио “да то не би могао да порекне”.

У политици “фрапантно мало интелектуалаца”

Варади је, ипак, подсетио да је у том погледу у “ЕУ било више промена и фаза” и указао да је један од великих проблема то што политику данас “воде људи који имају површна веровања и који површно посматрају ствари”.

Тибор Варади са новинарком Даницом Вученић

Тибор Варади са новинарком Даницом Вученић

У политици су у “фрапантно малој мери заступљени интелектуалци”, уочио је Варади и подсетио да су они у Источној Европи пред крај комунизма и у Србији, при крају рата и Милошевићевих година, имали врло значајан положај и улогу, јер није било алтернативних партија.

Према његовој оцени, заправо су интелектуалци стварали партије, али су данас у “свим овим земљама интелектулаци мање присутни у политици него на Западу, мада ни у Америци
нису баш интелектулаци они који воде политику”.

“Такви политичари инструменталиизју концепт људских права, која не поричу, али приортиет дају другим темама”, образложио је Варади, указујући да је и свет комуникација “постао много више упрошћен и много грубљи”.

Како је предочио, вести о “мигрантима као ђаволима” шире се великом брзином, а реторика је постала независна од догађаја, будући да се у неким земљама антимигрантска реторика појачала од када нема миграната на њиховим границама.

Варадију је тешко да објасни атмосферу у Србији на плану људских права и слобода, али напомиње да “није лако пресадити принципе конвенција у стварност”.

“Усвојени принципи могу постати применљиви, што тражи анганжман и људе који се боре за људска права, али никада нећемо бити у прилици да кажемо да смо оставрили људска права и да више не би требало ништа да радимо”, поручио је Варади.

На питање да ли су у Србији људска права жртва великих националних питања, попут Косова, он је рекао “да су људска права понекад на путу великих државних тема и да се тада не уважавају у пуној мери”.

Људска права и медији

Варади се, при томе, позвао на пример НАТО бомбардовања зграде РТС за које каже да “није била мера у корист људских права и у корист слободе медија”, иако је уверен да је “за време Милошевића београдска телевизија била апсолутна супротност слободи говора”.

Према његовим речима, проблем са кршењем људских права у домену медија и слободе медија је и у томе што је “ретко у фокусу једно људско право, а то је право на истину, које се нити наглашава, нити види”.

Варади је подсетио да су проблеми притисака на медије у Србији “постојали и раније и ређали се у низу”, али је уверен да ће, после критика власти на рачун дневног листа Данас, само више људи читати те новине.

Осврћући се на оставку коју је понудио председник САНУ, Варади је истакао да се академик Костић “заиста понаша као интелектуалац и да је то за Академију врло важно”.

Када је реч о избору кандидата, како је оценио, “председник САНУ се није у том избору залагао за неке кандидате, али је “покушао да се нађе систем у коме би Одељење друштвених наука, које данас има шест чланова, било бројније”.

“Костић је настојао да се створи равнотежа унутар Академије и то је, упркос прихватању, за неке било спорно”, објаснио је Варади.

Први пут је ове године, након три изборна циклуса, Одељење друштвених наука, где је и Варади члан, добило два нова члана, а претходни пут му се неко прикључио још 2009.

Мада лично не може да каже да ли ће председник САНУ добити подршку већине чланова, Варади истиче да, на основу разговора са доста академика, упркос другачијим мишљењима, Костић “има подршку већине”.

RTS

Поделите:

1 коментар

  1. Profesor veoma lepo i strucno, sa stanovista struke, objasnjava stanje ljudskih prava u i sila koje ga kreiraju i tumace, a u praksi to znaci ovo sto se desava Srbiji, Rusiji i ostatku slobodnog sveta. Nemam ja sta da dodam, svima nam je sve jasno, ali ne mogu da odolim da izrazim nadu i radost da ce (nadam se) uskoro, nista manje nego ruske rakete, zauvek promeniti tumace ljudskih prava, demokratije, pravde i ostali sramota savremenog sveta.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here