Varadi: Zaboravljeno pravo na istinu

Podelite:

Danas je zaboravljeno jedno važno ljudsko pravo, a to je pravo na istinu, izjavio je u intervjuu Fonetu profesor međunarodnog prava, akademik Tibor Varadi. Razgraničenje bi značilo da je Kosovo država, jer se granice uređuju među državama, ocenjuje Varadi. Ugledni akademik smatra i da će Vladimir Kostić ostati predsednik SANU.

Profesor Varadi je ukazao da je razgraničenje veoma složeno pitanje, naročito u “kontekstu međunarodnih geopolitičkih interesa, ali i interesa pojedinih država i njihovih dužnosnika”.

Individualni interesi pojedinih visokih dužnosnika ističu se kao interesi država, a to nije uvek tako”, ocenio je Varadi u intervjuu novinarki Danici Vučenić, u okviru serijala Kvaka 23.

Varadi je, uprkos tome, objasnio da koncept razgraničenja “podrazumeva da je Kosovo država, jer je pregovaranje o granicama moguće između država”.

Ali, “ako je Kosovo deo Srbije, onda nema pregovaranja o granicama”, naglasio je on i razgraničenje označio kao “implicitno prihvatanje da je Kosovo država”.

Varadi ističe da je više puta rekao “da je secesija Kosova protivna međunarodnom pravu, ali misli da Kosovo de fakto nije deo Srbije”.

Prema njegovim rečima, “retorika očuvanja Kosova unutar Srbije nije retorika koja je spojiva sa realnošću, jer ako nam ukradu automobil, ne možemo da tvrdimo kako ćemo i dalje da sačuvamo taj automobil”.

Varadi vidi Kosovo kao jedan “od najozbiljnijih problema”, naročito u kontekstu nacionalizama i činjenice da na Kosovu postoji srpska manjina.

“Svi ljudi, bez obzira na to da li su manjina ili većina, pre svega zaslužuju da ostanu ljudi”, istakao je Varadi, koji smatra da se taj problem može rešiti na dva načina: “Jedan je brutalan potez koji podrazumeva razmenu i etnički princip, a drugi bi bio jedna vrlo ozbiljna i široka autonomija za Srbe na Kosovu i posebne mere zaštite srpske kulturne baštine”.

“Ako to ne reše Srbija i Kosovo, onda bi to bilo jedno nametnuto rešenje međunarodne zajednice”, rekao je Varadi i poručio da bi “šansu za rešenje trebalo dati onima koji su direktno zainteresovani”.

Bez obzira na to kako će izgledati kompromis, Varadi misli da je “teško pretpostaviti da li je to moguće”.

Globalizacija je svet učinila manjim

Varadi je, u kontekstu sedam decenija Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ali i 80 godina od “zloglasne kristalne noći”, konstatovao da su ta dva dana “pobeda i poraz ljudskih prava”.

Globalizacija je svet učinila manjim i to je šansa za ljudska prava, jer postoje brojne organizacije i međunarodni napori u korist ljudskih prava, istakao je Varadi.

On je, međutim, predočio da je ranije bio potreban svetski rat da bi došlo do masovnog internacionalnog kršenja ljudskih prava, dok je danas na međunarodnom planu, i bez globalnog konflikta, to moguće različitim intervencijama.

Varadi je saglasan da i Deklaracija o ljudskim pravima i sam koncept ljudskih prava deluju kao utopija nad “potresnim slikama dece i ljudi koji umiru od gladi u Jemenu”.

Napredak u domenu ljudskih prava, “od vremena Hitlera do danas”, vidi u retorici, ali “misli da je to ipak mali doprinos kada je reč o stvarnosti”.

Upitan da li tome doprinose i organizacije koje bave ljudskim pravima, uključujući i Odbor SANU za ljudska prava, Varadi je odgovorio da “Akademija ima zadatak da približi probleme, da ukaže na njih i na njihovo rešenje, ali nema mehanizme da ih rešava”.

Prema njegovom stavu, “nipodaštavanje i nedovoljno poštovanje ljudskih prava” nije samo problem Srbije, jer postoji i u drugim zemljama Evrope.

“U borbi za ljudska prava važni su lična hrabrost i individualna odluka, ali bi to trebalo da bude deo sistema”, napomenuo je Varadi.

Upitan da li mu deluje da je Evropska unija, kako smatra književnik Gojko Božović, “odustala od evropskih vrednosti i okrenula se evropskom pragmatizmu”, Varadi je odgovorio “da to ne bi mogao da porekne”.

U politici “frapantno malo intelektualaca”

Varadi je, ipak, podsetio da je u tom pogledu u “EU bilo više promena i faza” i ukazao da je jedan od velikih problema to što politiku danas “vode ljudi koji imaju površna verovanja i koji površno posmatraju stvari”.

Tibor Varadi sa novinarkom Danicom Vučenić

Tibor Varadi sa novinarkom Danicom Vučenić

U politici su u “frapantno maloj meri zastupljeni intelektualci”, uočio je Varadi i podsetio da su oni u Istočnoj Evropi pred kraj komunizma i u Srbiji, pri kraju rata i Miloševićevih godina, imali vrlo značajan položaj i ulogu, jer nije bilo alternativnih partija.

Prema njegovoj oceni, zapravo su intelektualci stvarali partije, ali su danas u “svim ovim zemljama intelektulaci manje prisutni u politici nego na Zapadu, mada ni u Americi
nisu baš intelektulaci oni koji vode politiku”.

“Takvi političari instrumentaliizju koncept ljudskih prava, koja ne poriču, ali priortiet daju drugim temama”, obrazložio je Varadi, ukazujući da je i svet komunikacija “postao mnogo više uprošćen i mnogo grublji”.

Kako je predočio, vesti o “migrantima kao đavolima” šire se velikom brzinom, a retorika je postala nezavisna od događaja, budući da se u nekim zemljama antimigrantska retorika pojačala od kada nema migranata na njihovim granicama.

Varadiju je teško da objasni atmosferu u Srbiji na planu ljudskih prava i sloboda, ali napominje da “nije lako presaditi principe konvencija u stvarnost”.

“Usvojeni principi mogu postati primenljivi, što traži anganžman i ljude koji se bore za ljudska prava, ali nikada nećemo biti u prilici da kažemo da smo ostavrili ljudska prava i da više ne bi trebalo ništa da radimo”, poručio je Varadi.

Na pitanje da li su u Srbiji ljudska prava žrtva velikih nacionalnih pitanja, poput Kosova, on je rekao “da su ljudska prava ponekad na putu velikih državnih tema i da se tada ne uvažavaju u punoj meri”.

Ljudska prava i mediji

Varadi se, pri tome, pozvao na primer NATO bombardovanja zgrade RTS za koje kaže da “nije bila mera u korist ljudskih prava i u korist slobode medija”, iako je uveren da je “za vreme Miloševića beogradska televizija bila apsolutna suprotnost slobodi govora”.

Prema njegovim rečima, problem sa kršenjem ljudskih prava u domenu medija i slobode medija je i u tome što je “retko u fokusu jedno ljudsko pravo, a to je pravo na istinu, koje se niti naglašava, niti vidi”.

Varadi je podsetio da su problemi pritisaka na medije u Srbiji “postojali i ranije i ređali se u nizu”, ali je uveren da će, posle kritika vlasti na račun dnevnog lista Danas, samo više ljudi čitati te novine.

Osvrćući se na ostavku koju je ponudio predsednik SANU, Varadi je istakao da se akademik Kostić “zaista ponaša kao intelektualac i da je to za Akademiju vrlo važno”.

Kada je reč o izboru kandidata, kako je ocenio, “predsednik SANU se nije u tom izboru zalagao za neke kandidate, ali je “pokušao da se nađe sistem u kome bi Odeljenje društvenih nauka, koje danas ima šest članova, bilo brojnije”.

“Kostić je nastojao da se stvori ravnoteža unutar Akademije i to je, uprkos prihvatanju, za neke bilo sporno”, objasnio je Varadi.

Prvi put je ove godine, nakon tri izborna ciklusa, Odeljenje društvenih nauka, gde je i Varadi član, dobilo dva nova člana, a prethodni put mu se neko priključio još 2009.

Mada lično ne može da kaže da li će predsednik SANU dobiti podršku većine članova, Varadi ističe da, na osnovu razgovora sa dosta akademika, uprkos drugačijim mišljenjima, Kostić “ima podršku većine”.

RTS

Podelite:

1 komentar

  1. Profesor veoma lepo i strucno, sa stanovista struke, objasnjava stanje ljudskih prava u i sila koje ga kreiraju i tumace, a u praksi to znaci ovo sto se desava Srbiji, Rusiji i ostatku slobodnog sveta. Nemam ja sta da dodam, svima nam je sve jasno, ali ne mogu da odolim da izrazim nadu i radost da ce (nadam se) uskoro, nista manje nego ruske rakete, zauvek promeniti tumace ljudskih prava, demokratije, pravde i ostali sramota savremenog sveta.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here