Ведрана Рудан: Хрватска сигурним корацима креће у ку*ац

Поделите:

Понављам се. Баш ме брига. Неки од нас, давне деведесете, имали смо сигуран посао у државној служби, ја на радију, и могли смо шутећи опуштено дочекати пензију. Нисмо шутјели. Била сам уредница на Радио Ријеци, емисија се звала \”С приморске понештрице\”. Kад је читава екипа, подсјећам, био је то крај деведесете, добила отказ организирали смо јавни погреб убијене емисије.

Погребна колона се споро кретала Kорзом, затим све брже и брже. Грађани одушевљени новим временом, убијањем Југославије и указањем демокрације гађали су нас камењем и јајима. Да се у трку нисмо склонили у зграду Опћине вјеројатно би нас каменовали до смрти. Сатима смо иза дебеле капије чекали да се смири народ обузет демократским бијесом. Kад се над Ријеком спустио дебели мрак одвукли смо се до наших домова згађени чињеницом да међу нама живе будалетине које ће своје сљепило скупо платити.

На прсте једне руке могли смо набројити колеге новинаре који су нас подржали. Што смо говорили? Рекли смо да Титов генерал не може Хрватској донијети демокрацију, да нас мржња може одвести у рат у коме ће гинути сиротиња, да Хрватски радио има више вјерских емисија него Радио Ватикан, да није фер да се све хрватске грађане српске националности проглашава непријатељима, а Туђманови унуци, иако Срби, преко ноћи постају бизнисмени…

Поносим се што сам била дио малобројне екипе која је онда гласно говорила и писала, Хрватска огромним корацима креће у курац. Гђе је тада био народ? Гђе су тада били радници? Одлазили су у рат сигурни како треба живот дати за оне који су непосредно прије рата показали своје одвратно, лоповско лице. Морао си бити глуп до пакла да не би скужио да ће твоје дијете погинути да би се нечији окот могао возити у Мерцедесу.

Злочинци су зграбили телевизију, радио, договорили рат. Док је \”стока ситног зуба\”, како јој је Туђман тепао, трунула на бојишницима, разуларени \”одличници\” комадали су сироту земљу. Па смо са Ватиканом потписали срамотан уговор, сваки јебени поп има плаћу и све остало и онда кад чешће јебе ђечицу него што моли бога.

Многобројна подузећа су пропала јер се нашим увозницима, читај криминалцима, морало помоћи да се накраду у складу са законом. Уништена је пољопривреда, рибарство, здравство, школство. Разорено је све што се могло разорити.

Народ је шутио. И кад узгајивачи мандарина нису имали коме продати своје воће, увозне су биле јефтиније, и кад су сељаци морали убијати краве јер је њемачко млијеко јефтиније, и кад није могао доћи до лијечника иако на смрт болестан, и кад би му бахати клинац у деветнаестој на зебри Мерцедесом убио ђевојчице, и кад су текстилне раднице остајале преко ноћи без посла, народ је шутио.

Сјећам се, није то било тако давно, пријатељица и ја отишле смо у Пулу дати подршку отпуштеним радницама \”Арене\”. Плакале смо на неком пулском тргу, било нас је педесетак, ако. Гђе су били радници \”Уљаника\” и \”Трећег маја\”? Наш народ, не знам што би то било, ја \”наш народ\” доживљавам као огромну групу глупана, већ тридесет година мисли како се срања дешавају неком другом и како ће се још гора десити неком другом и како за тебе има наде ако кренеш на Марков трг и пред вратима оставиш дрек.

Јеботе! Нисам могла вјеровати својим очима. На комаду велике штраце написали су \”Говно говнима\” или тако некако. Да би све било тотално сулудо \”подршку\” им је дало \”говно\” које сједи у Сабору. Плакати? Смијати се?

Нажалост, дошло је на моје. Екипа и ја били смо видовити оне 1990. Хрватска је мјесто у коме опуштено уживају и живе само криминалци. Они могу некажњено убити било кога тко им налети под котаче или брод, покрасти милијун људи у складу са законом, лијечника нема, школски кровови руше се на главе гладне ђеце, \”драговољци\” одређују тко ће гђе пјевати, попови растежу ђечје гузице у име Бога, а \”народ\” пред Сабором остави говно па оде дома пун наде да ће се мафијаши престрашити говна. Благо мафијашима са таквим народом.

Наравно, сад ћете ме питати, имаш ли неки рецепт? Имала сам га деведесете. Растјерати багру док је још била у повојима. Били сте слијепи. Данас серите. Док још можете.

www.rudan.info

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here