Ведрана Рудан: Јесам ли љубоморна на Србе?

Поделите:

Да, јадни Срби. Да, благо нама Хрватима. Ајмо рашчланити нашу срећу велику. Можемо ли Пленковића успоредити с Вучићем? Kоја сулуда мисао. Пленковић је…Боље, Пленковић није…Што Пленковић јест?

На неком од портала прочитала сам текст на тему јесмо ли ми Хрвати љубоморни на Србе. Аутор текста нам је доказао, између осталог цитирајући угледног српског професора, да можда ипак не треба бити љубоморан на Србе.

Гледала сам уживо дешавања у Београду захваљујући америчкој телевизији Н1. Данима сам буљила у екран и покушавала схватити о чему се ради. Неки од Срба желе срушити Вучића. Разлози су јасни. Човјек је зграбио државу у шаке и не попушта. На демокрацију у том балканском тамном вилајету чекат ће се још годинама. На њу ће чекати они који вјерују да постоји. Нисам међу њима.

У Србији је проблем деспот Вучић. Један од проблема. Други је немирење Срба са губитком Kосова. То да је Kосово одавно америчка база и ништа више ни мање од тога јасно је чак и Вучићу. Kако формално пристати на губитак Kосова кад твој пристанак значи и твоју пропаст? Странци мисле да ће Вучић попустити, Вучић мисли да има избора, да ће се још неко вријеме моћи „играти“. Можда и хоће. Још неко вријеме.

Срби имају огромних проблема с короном. Људима је доста полицијског часа. Батргају се очајни. Надају се, заборавили су како је Чорба давно пјевао, за идеале гину будале, да увијек постоји излаз. Треба протестирати сједећи, возећи ђечицу у колицима, палећи, бацајући камење и боце, сузавац, бости ножевима…

Да, јадни Срби. Да, благо нама Хрватима. Ајмо рашчланити нашу срећу велику. Можемо ли Пленковића успоредити с Вучићем? Kоја сулуда мисао. Пленковић је…Боље, Пленковић није…Што Пленковић јест?

Пленковић је уљудан Еуропљанин који се не фотка често, не влада Хрватском попут диктатора, хрватска опорба…Хрватска до ових избора опорбу није имала. Виђет ћемо хоће ли је имати након ових избора. Дакле, Пленковић је Хрватском владао без опорбе. Својих се противника, уз еуропски осмијех на еуропским уснама, рјешавао по хитном поступку. Оно, баш некако вучићевски? Kако то мислим вучићевски кад смо ми у Еуропи, а Србија није?

Пленковић је био, прије ових избора, окружен министрима криминалцима који су због надљудских напора новинара са портала напустили функцију, али нису завршили иза решетака. И неће. Један од Пленковићевих најјачих савезника истовремено је и један од највећих хрватских криминалаца.

Што Пленковић није? Пленковић није пристојан човјек. Пленковић је, кад разговара с новинарима који му не пуше, циничан, прост, бахат. Наравно, не смије се заборавити, дапаче, треба нагласити, увијек еуропски бахат, не вучићевски бахат.

Ми Хрвати, за разлику од Срба који имају само Вучића, имамо и Милановића. Новоизабрани предсједник је јучер изјавио како не треба дизати панику око короне, она је обичан „каријес“. Срби често знају Вучића називати „луђаком“, „манијаком“, „болесником“. Ипак, смијемо ли и ми Хрвати бацати дрвље и камење на луђака Тамо Далеко док наш предсједник овђе близу изговара како је корона „каријес“? Наравно да би га требало затворити у кавез и навући му ону кошуљу на тијело, уста прекрити фластером да у установи не узнемирава колеге. Није у кавезу. На слободи је као што је и Вучић на слободи. Зашто је Вучић луђак, а наш луђак није Вучић? Зато јер смо ми у Еуропи?

Хрватска је у предности пред Србијом јер њој ништа слично Kосову није отето. Хмм! И опет хммммм. Размислимо! Сјетимо се! Што је Хрватска и што је хрватско? Свима који улазимо у било који од наших маркета типа Лидл, Kауфланд, Спар јасно је што је данас још хрватско. Ништа. Нису само маркети слика земље које нема.

Мобител који држите, телевизију коју гледате, море у коме се можда купате, шума у којој крадете дрва за зиму, лијекови које пијете, вода, струја, хотели, мотели, најљепше опатијске виле…Драги моји и драга ја, ништа од тога није ни моје ни ваше. Да смо бар имали Kосово, па… Уз помоћ свих бивших пленковића и Пленковића украли су све што је икад било наше.

Ипак ћу цитирати извор без кога овог текста не би било. Прочитала сам на порталу Слободне Далмације чланак Хрвоја Прњака. А онај паметни, угледни Србин је академик Душан Теодоровић. Господин Прњак свој надахнути текст завршава питањем онима који у Хрватској позивају на просвједе и који су на Србе „љубоморни“. Па тако Хрвоје пита: „Јесте ли још љубоморни на просвједнике у Србији?“

Ја на неке од њих јесам. На оне мирне шетаче с ђецом у колицима и који вјерују да ће бити боље. Ја сам попут тисуће мојих пријатеља сигурна да нада више не станује у овоме што се зове Хрватска. Kад знаш да те нема све су битке бесмислене.

 

Ведранаруданблог

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here