Вековима повезани сукобом: Kратка историја бурних односа Нагорно-Kарабаха и Азербејџана

Political situation in Nagorno-Karabakh during the conflict. The Gadrut region. Local residents. October 15, 2020. Azerbaijan, Nagorno-Karabakh,Image: 563274059, License: Rights-managed, Restrictions: *** World Rights Except Russian Federation, Switzerland and Liechtenstein ***, Model Release: no, Credit line: Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia
Поделите:

Борбе које су крајем септембра избиле у и око Нагорно-Kарабаха, планинског региона Јужног Kавказа, само су распламсан пламен вековног спора.

Сукоби који су избили крајем септембра у Нагорно-Kарабаху, планинском региону Јужног Kавказа, најновији су у низу бурних борби око тога ко може да преузме спорну енклаву.

Територија од око 1.700 квадратних километара део је Азербејџана, позната је под руским именом Нагорно-Kарабах, што у преводу значи “планински Kарабах”. Јермени и становништво ове регије које је већински јерменско, од 1988. године овај регион сматрају Републиком Нагорно-Kарабах, која у оквиру Азербејџана функционише као независна, али је међународно непризната.

Вековима се муслиманско становништво Азербејџана и хришћански Јермени, који и једни и други овај регион називају домом, сукобљавају око тога ко треба да га контролише. Руска владавина овом територијом почела је 1823. године, а када се 1918. распало Руско цасртво, поново су почеле тензије између независне Јерменије и Азербејџана. Три године касније, комунистичка Русија поново је усмерила пажњу на независне државе кавкаског подручја и полако почела да их укључује у државу која ће постати Совјетски Савез

Прва одлука је била да Kарабах буде део Јерменске Совјетске Социјалистичке Републике. Иако се историчари разилазе у мишљењима, већина сматра да је план био обезбеђивање јерменске подршке совјетској власти. Међутим, тадашњи нови комесар Совјетског Савеза, Јосиф Стаљин, преиначио је ту одлуку и Нагорно-Kарабах је 1923. године постао аутономна административна област азербејџанског СССР-а, иако је 94 одсто његовог становништва у том тренутку етнички било јерменско.

Упркос побунама Јермена који су тврдили да им Азербејџан ограничава аутономију и да их дискриминише, Совјетски Савез је игнорисао протесте.

Kада се 1980-их Совјетски Савез распао, дуго незадовољни Јермени Нагорно-Kарабаха желели су да постану део Републике Јерменије. Азербејџан је на то одговорио покушајем да сломи сепаратисте, а 1991. године, сукоби су се претворили у потпуни рат.

Милиони људи су избегли, а око 30.000, укључујући и цивиле, је убијено. Обе стране су током рата покушавале да направе етничко чишћење.

Након три године рата, нове независне државе Јерменија и Азербејџан, уз посредство Русије, су потписале Бишкекијски протокол о прекиду ватре, а Нагорно-Kарабах је остао у границама Азербејџана. Иако су престале борбе, тензије између две стране нису престале.
Током последње две и по деценије, јерменске и азербејџанске трупе биле су подељене спорном “линијом додира” утврђеном Бишкекијским протоколом. Ова линија додира је временом постала једна од три најмилитаризованије границе на свету.

Иако је Нагорно-Kарабах мали, његов стратешки положај – у близини нафтовода – је веома важан за читав регион. Улози су велики, а читав сукоб добио је на још већој важности због моћних савезника обеју држава: Азербејџан подржавају НАТО и Турска, док Јеменија добија подршку од Русије.

Иран који се граничи са обе ове државе и са обе има сложене односе, такође је упозорио на опасност од “регионалног рата”, јер се трупе постављају и на његовој граници, а ракете и гранате падају и унутар иранске територије.

Посредством Француске, Русије и Сједнињених Држава, 10. октобра је у Женеви потписано примирје, међутим оно је прекршено.

Док се свет сада брине због руско-турског посредничког рата, народи Јерменије и Азербејџана наставиц́е са оним што их вековима веже – сукоб!

Национална географија

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here