“Велики школски час” – сећање на “чету ђака”

Поделите:

Kомеморативна манифестација “Велики школски час” почела је у Шумарицама у знак сећања на страдање цивила 21. октобра 1941. године у Kрагујевцу.

Венце су положили ђаци и директорка Прве крагујевачке гимназије, председник Србије Александар Вучић, председница Владе Србије Ана Брнабић са министрима и амбасадор Немачке Алекс Дитман. Венце су положили и градоначелник Kрагујевца Радомир Николић, представници дипломатског кора…

У оквиру комеморације крај споменика у 10.30 одржан је молебан који је служио епископ шумадијски Јован уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

После молебана почеће “Велики школски час”, антиратна и комеморативна манифестација којом се обележава сећање на стрељање цивила у Kрагујевцу 21. октобра 1941.

На Великом школском часу биће изведен драмски приказ “Игре Бројева” књижевника Мирка Демића из Kрагујевца, у режији Марка Мисираче.

Немачки окупатори су, као одмазду за погибију десет својих војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на 3. батаљон 749. пешадијског пука Вермахта, у Шумарицама 21. октобра стрељали 3.000 становника Kрагујевца и околних места, међу којима и 300 ученика средњих школа и шегрта, као и 15 дечака, чистача обуће. Најмлађе дете имало је 11 година.

Тај догађај представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у том рату.

Немачки окупатор стрељао је цивиле у Kрагујевцу у знак одмазде, а повод су били немачки губици у борбама 1. октобра на путу Kрагујевац-Горњи Милановац, у којем су Немци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.

Тим стрељањем доследно је примењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног.

Злочин у Kрагујевцу остао је упамћен и по речима професора који је са својим разредом изашао на стрељање и рекао “Пуцајте, ја и даље држим час”.

Осим тога, песникиња Десанка Максимовић након што је чула детаље масакра написала је “Kрваву бајку”.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.

Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.

 

 

Б92

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here