Велимир Поповић: Отворено писмо Николи Селаковићу

Поделите:

 

Поштовани  господине  Селаковићу,

Јављам се поводом изјаве председника Републике Србије Александра Вучића да ће се радити на штампању јединственог ћириличког буквара за све Србе ма где они живели. Председник је направио озбиљан искорак јер раније није помињао ћирилицу, него је користио израз „наше писмо“, што је могло подразумевати и хрватску латиницу. Међутим, када је ТАНЈУГ преносио изјаву Председника, није поменуо реч ћирилица. Као обичан човек из народа разумео сам да ТАНЈУГ није озбиљно схватио Председниково помињање ћирилице, јер је пре готово две године Министарство за културу и информисање  припремило Предлог новог закона о језику и писму , који је требало да суштински  дадне апсолутну предност ћирилици у односу на хрватску латиницу у писању језика Срба, која се користи у српским земљама као алтернативно српско писмо. Па када ни после две године није ушло у скупштинску процедуру нешто што је припремило једно министарство, очигледно је да сагласност није дао председник Вучић зато што није истински опредељен за српско писмо у српским земљама.

Треба знати  да није проблем у буквару, јер је он увек био ћирилички,него је проблем у српском правопису којим је и ова хрватска латиница проглашена српским писмом. А у целом свету нема другог случаја да су у једном језику трајно опстала два конкурентна писма.

Недавно је Одбор за стандардизацију српског језика изашао у јавност с изјавом да је ћирилица у недозвољено лошем положају, а на то је на интернету правилно реаговао Драгољуб Збиљић изјавом да је управо дозвољен овакав понижавајући положај српског писма. Ја додајем да он није само дозвољен него је и планиран Новосадским књижевним договором из 1954. са циљем да латиница постепено у потпуности замени српску ћирилицу у српском језику.

Управо је  поменути Одбор  највећи кривац  за пропаст ћирилице, јер је управо он аминовао неуставну и антисрпску одредбу у српском правопису да је и ова латиница српско писмо. Зато је лажна и ова показана брига за ћирилицу од стране Одбора, а богами и с времена на време показана брига државе.

У овој држави  постоји уставна норма по којој је за српски језик везана само ћирилица. Односно, то двоје су нераздвојна целина па се и морају заједно помињати. Али, језички ауторитети који делују кроз САНУ, Матицу српску и филозофске и филолошке факултете заједно с државом раде супротно – за хрватску латиницу. Најбољи доказ тога је акција НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК, коју финансира држава а спроводе књижевници и језички стручњаци. Да су они истински за ћирилицу они би у овако тешком њеном положају смислили поруку за народ: НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ. Из тога би народ разумео да је српско писмо ћирилица, али они су лансирали поруку којом су га преварили да он има два писма, па ако пропадне ћирилица, остаће му његова латиница.

Колико је  лажна брига  државе за  ћирилицу, може  се закључити  и по ситуацији  у Клиничком  центру Србије. Не само да  су тамо службени  документи  латинички него  су тим писмом  исписани и  меморандуми  појединих  клиника и  одељења.

Држава је ових дана направила величанствен потез када је на разне начине дала значај херојима с Кошара. Тиме је прирасла народу за срце, а то би постигла и када би се јавно изјаснила да ће бити спровођена уставна норма по којој је само ћирилица везана за српски језик. Нажалост, садашњи Председник  Србије је у ранијој улози председника Владе изговорио у Скупштини Србије нешто што је штетно по ћирилицу: „Ћирилица је толико лепа да никога не треба терати да њоме пише.“ Тиме је он поручио народу да се неће спроводити уставна норма о језику и писму. Не треба српски народ да пише ћирилицу зато што је она лепа, него зато што је српска.

Када се Вама  неко обрати  по питању  ћирилице Ви  вероватно  то проследите  поменутом  Одбору јер  је он средиште  језичке струке и науке. Тако ви следите и подржавате оне који  су једини у свету добровољно увели противуставно и противно пракси у свим другим језицима конкуренцију свом народном писму, са циљем да оно буде замењено туђим. Правилан став политичара би био да наложе Одбору за стандардизацију српског језика да српски правопис мора бити усаглашен са српским Уставом (Члан 10), односно да српска младост престане да учи да српски језик има два писма. У Америци се енглески језик користи у много већем проценту него хрватска латиница у српским земљама, али тај језик ипак није проглашен америчким.

Претпостављам  да ово писање  неће ни да  стигне до  Вас, а камоли  да му Ви даднете  неки значај . Зато га морам  учинити отвореним објављивањем на интернету.

С поздравом и поштовањем, Велимир Поповић !

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here