Весић: Ако Синиша Ковачевић жели да врати ЗЛАТНИ БЕОЧУГ, нека учини то због представе о СВЕТОМ САВИ

Поделите:

АКО СИНИША КОВАЧЕВИЋ ЖЕЛИ ДА ВРАТИ ЗЛАТНИ БЕОЧУГ, НЕКА УЧИНИ ТО ЗБОГ ПРЕДСТАВЕ О СВЕТОМ САВИ

Недавно је драматург Синиша Ковачевић саопштио како ће вратити награду Златни беочуг јер не може да поднесе чињеницу да сам ја прошле недеље награђен истом таквом наградом за трајни допринос култури Града Београда.

Потресао сам се. Вероватно једини, јер нико неће сузу пустити ако Синиша Ковачевић врати ову награду. Многи уметници који су дали много већи допринос српској култури од Синише Ковачевића, нису имали ту ”способност” да као он и његова супруга добију станове и привилегије захваљујући подршци свакој власти. Зато би многи у уметничким круговима били срећни да Ковачевић врати Златни беочуг и коначно се легитимише као политичар, а не као драматург.

Синиша Ковачевић је све државне привилегије остварио једном својом уникатном особином да мења партије и идеологије успевајући скоро увек да буде власт. Био је члан Српског покрета обнове док је ова странка била на власти са СПС и СРС, затим Народне странке ”Правда” Боривоја Боровића као део ДОС-а, након тога Демократске странке Србије, затим Српског отаџбинског фронта, где је као оснивач доживео да га смене са места председника и ИЗБАЦЕ ИЗ ЧЛАНСТВА, све до данашње функције у Народној странци Вука Јеремића којег је, према сведочењу његових партијских колега из ДСС, јавно називао једним веома ружним именом ”сифилисом”. О томе постоје сведоци.

Не замерам Ковачевићу што стално жели да буде власт. То је за њега разумљиво. Он је познат као човек који више од сваке уметности воли новац. Има пуно некретнина, високе расходе, требало је одржати такав стил живота, а то не можете ако немате привилегије јер је Ковачевић нерадник неспособан да заради поштено један динар.

Замерам му нешто друго, а то је ругање Србима, нашем идентитету и нашој цркви, истовремено глуматајући великог патриоту.

Синиша Ковачевић је написао најскараднију драму против утемељивача српске цркве и државности – против Светог Саве. Ковачевићева драма је толико скандалозна да је почетком ’90. изазвала реакцију Светог Архијерејског Синода СПЦ на чијем челу је тада био свети патријарх Павле. Студенти Богословског факултета су направили протесте против извођења ове драме, тако да је на крају она скинута са репертоара.

У драми коју је Ковачевић написао, Свети Сава је представљен као вашљиви сексуални манијак, настран и перверзан до крајњих граница, а на исти начин су представљени и остали Немањићи.

Ниједно историјско писано сведочанство не наводи овакве особине код Светог Саве, него напротив у више историјских извора се тврди да је младић Растко пре монашења био побожна и високоморална личност што је следствено његовој природи и духовној оријентацији довело Растка на Свету Гору где је постао монах а потом и први српски Архиепископ.

Наравно, нико не може уметницима забранити да пишу своје маштарије и фикције и да изокрену истину о некој историјској личности.

Проблем је међутим где је граница између уметничке слободе и вређања верских осећања већинског становништва Србије и свих Срба у целом свету, али и не само Срба, већ и свих православних народа који поштују Светог Саву као светитеља.

Ковачевић деценијама уназад жели да ову бљувотину против Светог Саве, овај свој лични и доживотни пех, гурне под тепих. Не постоји нико на Твитеру кога Ковачевић није блокирао када му је постављено питање о овој његовој драми.

Ковачевић није ни покушао да се оправда или покаже кајање, јер он заправо и не мисли да је погрешио. Али је као и Јуда Искариотски покушао да се раскаје. Исто као и Јуда, не мисли Ковачевић да је погрешио што је облатио највећег српског светитеља, него своју грешку види у томе што то није урадио на лукавији начин, тако да не постане предмет народног презира.

Уместо покајања он наставља издају Светог Саве, покушавајући попут свих другосрбијанаца да докаже како је заправо народ тај који није разумео његову „величанствену“ уметност.

Он је као и Дубравка Стојановић, Душан Теодоровић, Опрелетованија (Оља) Бећковић, умишљени елитиста, који треба да просвети, како они кажу, прости српски народ, тако што ће га раскоренити и окренути против сопствене суштине и идентитета.

Улога Ковачевића у том времену ’90. година била је истоветна улози коју данас имају разни пајаци попут Зорана Кесића и Ивана Ивановића, који за туђе интересе, стидећи се своје националне припадности, мисле и говоре најгоре гадости о српском народу увијене у обланде сатире и ”уметности”.

На крају, поручујем Синиши Ковачевићу, ако већ хоће да врати Златни Беочуг, нека га врати због одвратне драме коју је написао против Светог Саве и српског народа. То би заиста био гест вредан поштовања. Једини такав који би учинио у животу.

Најогавније делове ове Ковачевићеве драме можете погледати на линку: https://stanjestvari.com/2018/…/26/sinisa-kovacevic-sv-sava/

АКО СИНИША КОВАЧЕВИЋ ЖЕЛИ ДА ВРАТИ ЗЛАТНИ БЕОЧУГ, НЕКА УЧИНИ ТО ЗБОГ ПРЕДСТАВЕ О СВЕТОМ САВИ Недавно је драматург…

Posted by Горан Весић on Недеља, 27. септембар 2020.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here